Мале новине

достОЈанству вреднога „дунавског кола ; '. те да на овај начин и ми со научимо ценити оно нгто је наше, уздигнути ирви баз престоничког јахачког удружења на ону внсину на којој стоје балови сличних удружења у страноме свету, гдс се за највећу сматра иозив на бал каквог париског (?гап(1 — Рпх-а берлинског или бечког џокејског-клуба. Циљ дунавског кола јахача кљаз Михаил, нлеменит је и узвишсн , а како ће сав нриход са ове забаве служити једино за остварење ове велеважие задаће, то н треба да се овој ; ,великвј игранци" достојно одазовемо. -ј Од нрестоничких грађана сависн ,11 с т а н а к и напредак „дунав' ога кола." — Београђани одазовимо г п достојно ! * дог „Летвћи лист", као што смо то већ ,авили, прелази од првога декембра у власништво г. М. Павловића. Накнадно јављамо да селист нећевише звати „Летсћи дист" него „Уједнњење". * Избор општинског ленара. На место пок. д ра- Хирша ово дана изабраће се општинеки лекар. * У београдском позоришту. На пре* кјучерањој престави у народном нозоришту главну улогу играо је Фабрикант светлећег гаса нарочито у последљем чину. То се дееило овако Кад је публика била највећма одушевљена н жудно очекивала да види свршетак комада, на једаред у позоришту наетане мрак. Онште узбуђе]е .е. Било јечаки таквих који су вољни били да нагну бегати. Ствар је спасао г. Рисантијевић. Он се појави п обЈ 'ави публици да је у нозоришту сретно нестало гаса и да сс због тога престава не може свршити. Публика се разишла у веселом смсју. Килавост. Женске бџлееги. (мишдење др. бовила ). Готово сви болови од којих жене пате, нроузрокују се од материце и према томе врдо је опасно ако се исти оставс без икаквог лека. Такова је безбрижност често смртна. Алн један једини снсциалиста може и у стању је да их лсчи е уснехом. Мој колега и научар д р Гамбер, решљиво је усцео да их нотнуно лечи. Цео свет требао би да чита његово дело „Жеаске бодести и њихово лечење," које јс нспосредно намењено болесницама. Ово дело које ее продаје за 2 динара у књнжари, овде се даје бесплатно свима читаоцима. Ако хоћете да имате

то дело, пошлште само у Једном коверту 45 п. д. у маркама и адресујте на писца: Госп. ! >г. КашћегД гие <1е ГопДгез, Гап8. Од пстог писцн п под истим условима: Килавосг и његово лечење.

НРАТКЕ ВЕСТИ д Као што се говори, у Београду основаће се дипломатски кл\б. Овај ј ће клуб, веле, уредитн неки Француз. X Бив. краљ Милан прекјуче сс вратио из Лондона у Париз. = Др. Емил Холуб, чувени а®рички путник, који је и код нас давао два своја предавања о АФрици, данас ће у Сарајеву држати предавање о Афрнци и њеноме становништву. -«-•.««- ЗАЈЕДНИЧКО БАДЊЕ ВЕЧЕ (свршетак) 12. Из Пирота. >■'! пдседншу одоора офиццрске касине. Јјеоград. „Славих Божић у Атонској гори, славих га у светом Кијеву; ал' се наша слава одвоЈ - нла, са нросготом и са ве1 селошћу. Нламен огња већи него игди, прекрштени на огњу бадњаци: пушке пучу врте се пецива, око огња слама прострвеиа, по три наса у колу играју. Срстно бадње вече и Христос ее роди. Команднр ескадрона, кааетан Милош ПстровиИ, иотпоручнк В.гад. Пеко&иИ и аомоИ.. лека.рски ШурдиловиИ. *• 13. Из Пирота. Кору офии/ирском — касина. Београд. „Срећно вам бадње вече. Милина обузнма Српство гледајући своје витезове узданицу отачаетва и Краља, ђе из нријестонице абер дају, да је већ куцнуо носледњи час свакој туђинштини у којој нема и бити неможе радости и л.убави. Под руку све српско, доле с туђпнштином. Жнвели !" Мгапа МнјаиловиЛ 14. Из Пирота. Председнику одбора официрске касчие. Веоград. „Честитамо вам бадње вече српекн соколови. Славили га много година ио лепоме српекоме обичају: дај Боже да се сви српски синови вама придруже

и своје што је обнове, чувају и поштују а туђе одбацују ; јер у чувању српских обичаја састоји се љубавепрам српског Краља н отаџбине, а из љубави овс мораће нићи нашасјајна будућност. Живели и сретни бнли у овом свом предузећу — желе:" М. ЉубибратчЛ начелиик Свет. ПантелиК, аомоИ. начелства * 15. Из Пирота. КуртовиКу каиетану. Веоград. „Честитам свима вечерашње весел.е. , Тако соколови, —- чувајте старе сриске обичаЈ'е, не дајте да ее забораве. Живеди !„ ВосиЛ иредседник. * 16. Из Пигота. ! Председнику одбора; официрске касин*. Веоград. „Честитајући вам српско бадње вечс кличемо: Браво срнски соколови, дај Боже да сви, који српски мисле, прихвате цељ вечерашњег саетанка. Живели!" Комачдир ииротскш жиндарм. одреда, ттотиоручик Стеван Вутрик. * | 17. Из Пирота. Председнику одбора официрске касине. Веоград. Ј „Соколовима српским а личи да нокрену давно жељану цељ вечераШњег састанка. Сложио срнски јунаци; нроклет био ко за Српство и српске обичаје не живи. — За Србе с-ве , све штојесрнско тојеснас. Жнвео Краљ! Жпвела Краљица! Живео Престолонаследник! Живело Српетво! Ово је ноздрав мој на данашње српско бадње бече, које вам желнм ја" Милоги Р. ВабиЛ начелник среза височког *• I 18. Из Чачка. Ј Учаснггцима бадњсг вечера — офнцирска касина Вешрад. „Нема, дана без очњег вида, нити нраве едаве без Божића. И силно н истрајно витлајте замахнуто коло. Ваша је мисао одблесак ваших н наших ! нсномућених оеећаја. — Кад турска обесг оте Србину иушку и јатаган, вера, језик, задруга и обичаји бранише га, одбранише и начинише га победиоцем. Ако ико други ми војници у ; црвом реду нозвани смо, да ово не! нобеднмо оружје чувамо и без оклевања њиме да сс оружамо. — Жиаели!

Желе вам пријатну забаву и братски вас поздрављају: Мајор Ђура ДимиИ; кааетани : Стев. МиленковиК, Мијаило НешиЛ, Алек. ДимитријевиИ, Мих. РацуловиЛ, Ваи>, Миладин СтојаковиЛ, Вогдан ДамњановиЛ, Сима ТПаиоња ; иоручици: Тома ТодоровиЛ, Димитрије СтаменковиЛ, Тимот. НоваковнЛ; аотиоручици: Ак. СретеновиЛ, Свет. МихајловиЛ, Сават. ПантиЛ, Срет. КнежевкИ, Миленко СавиЛ, Тома СимиЛ, Свстозар ГавриловиК и Василије СтогииЛ. * 19. Из Чачка. Друштву ОФицирског бадњег вечера. Веоград. „Будно стражарити чувајући од туђинштине српско име, веру и обичаје јеете света дужност нравих срнских натриота. Честитам српско бадње вече кличући: хиљадили се синови, који умеју и хоће сриски мнелити и радити, како на братском дивану, тако и на јуначком мегдану. Живели!" Чича Митар. * 21. Из Ваљева. Учасницима иадњсл нечера — официр. касика. Веоград. ј „Поздрављамо бадње вече са жел.ом да се у булуће тако гајс срнеки обнчаји." Илија Ц. ЖивковиЧ, Марко Ц. МарковиИ, Тодор ГрубановиИ, Стеван ЈовановиЛ, Јован ВоиовиЛ, Михаило гТарковиЛ, Стеван Дракули/1 и Марко ВучиИевиЛ. * 20. Из Чачка. Учасницпма Срцеког бадн>ег вечера Официрска касина. Ееоград. „Зна Душана родит Српка, зна дојјити Обнлиће, сретно бадње 1886-то вече. —■ Нема дана без очњега вида, нити ираве славс без Божића. Нанредан и темел.ан почетак одржања рођени обичаја којих сте ви обновљачи. — Да Бог да, да се рођени обичаји. што чвршће утемеље у срцу и души еваког Србина онако, као што је тво; рац Србије неумрли Кн.аз Милош одржао снагу Србинову и оживсо га је на Љубићу код Чачка, када је победио и у неврат нослао силнога Ћају иашу, Дај Боже да се такови учесници у Србији хиљаде, н вазда им иочетак рада био ерећан као јуначка глава на дивану, а свршетак као оштра ђорда на мегдану — која корисно борбу оконч^ва:

ПОДЛМСТАК

крв&вб, годинг. (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

н0вележи0

ГГера Тодоровић (наставак)

(179)

Отковани, наши другови изгледали су као да су се поново родили. „0 Болсе, кад се једном само видесмо слободни!узвикивао је сваки од н.их, скачући са земље и одгурујући ирезриво окове. За тим су завиривали у ноге, кушали да иду, и чудилн се како им ноге сад изгледају лаке, тако лаке, да чисго не уму корачати. Међутим деисша за краља ^еН је била готова н одаслана. Као што сам већ рекао,

ту денешу иочео је гшсати г. Гига Герпшћ, а ја сам је довршио. Деиеша је била кратка, и од ирилике гласила је овако: „Преки суд осудио нас на смрт. Још је једина иада — милост Вашега Велиианства. Повратите нам изгубљеии живот, светли Госнодару, да вам вечно останемо захвални. Милост Гоеподару." На депеши смо били потписани ја и Рашр; из Зајечара је отишла око 1 час по иодне. Снромах дежурни ОФнцир хитао је колико и ми сами, да је што пре отирави. Поеле отнравл>ен.а депеше настало је ишчекивање одговора. Нисам се надао милости, с тога узмем наређивати шта да се учиии но извршеном стрељању. Андру сам молио да ми укаже ту последњу услугу, да присуетвује стрељању, да види место где ћу бити закоиан, како бн бар он знао ноказати гроб мојој јадној старој матери, која ! 1 е јамачно доћи да ми прелије г])об. Даље сам га молио да мојој јадној матери понесс моју крваву мараму. Ја ћу моју белу џепну мараму метнути у недра. Кад ме стрељају крв ће бљунути и мараму оквасити. Лндра да замоли да му ту ма-

раму даду, те да јс нреда мојој матери за спомен. Од ове моје молбе Андра се бранио. — Јао, зар још то од мене да тражига,да гледам како те стрељају. Немој то молим те! Док се овај разговор водио између мене и Андре, на средини собе стајао је потпоручик Снма Ристић, родом Босанац, човек, који је у војску ушао као редои и својом вредноКом нрокрчио себи иут међу ОФицире. (Зн нас је гледао и слунгао, а затим ће рећи: — Боже, Перо, шта ти говориш! Да иде Андра да види где ће ти бити гроб. Прођи се тога носла. За те гробове знаће цела Србија. Ту ће море споменика да се блистаЈ *у. Ове речи Симине до срца су ме дирнуде. Осетио сам да Сима ово говорн из уверења, и његове ме речи разгалише. (нАСТАВИЂЕ С е)