Мале новине
Ђерам. Општпна бсоградека већје послала наредбу царинарници, да напдаћује ђерам. Како дознајемо, еиноћ је био у општипи избор чиновника, који ће водити контролу надђермом. * Загонетан уцењивач. Причају нам неки трговци, да се од ово неколнко дана у чаршији срета некаква интересна личност. То је некакав јј сељак „мрка лика, а оштра погледа", који иде од дућана до дућана и обично почиње с трговцима овакав разговор. — Ви мене познајете, а знам и ја вас, Ви сте тада и тада нрошлн ту и ту, кад сте ишли по вересију. Од ■вога сге трговца наплатили оволико 'т »ног онолико, а проћићете и дру»пут, него да ми дате пет-шеет духг помоћи. 'уди се ногледају. Они овога чо1^непознају, али су изнснађени м он еве тачно набраја куд су фошлн. Наши су трговци миро/биви људи. Обично зажмуре и рекну: — Нека ђ ав <> носи пет-шест дуката! — Ово нису чиста посла. Боље ово дати него после етрепити- Кажу да је загонотни простак искамџио већ преко 100 дуката.* Дал за ово зна полиција! КРАТКЕ ВЕСТИ * Прекјуче је држана министарска "■"•Ирица. ^ Прекснноћ је министар председпримио у министаретву престав^ зтраних сила. х. У Којнпци (Босни) био је ово дана прилично јак земљотрес. Трајао је нвколико минута. МАЛИ ПОДЛИСТАК Сгшсу који ниже саопштавамо ■" је овакав облик због места л е је иосгао и одакле је дошао. Отворено писање с правим именом не би могло угледати јавиост. „Једна Суза" (Усиомеиа из јутутунског Ваца) (НАСТАВАК) АФриканац му обећао доћи у очи поласка да се опрости, те за то Хармакиз спакује тај чланак адресује га своме уредништву, очекујући АФриканца да му га преда те да оенесе у 1рестзницу и п1еда Хармакизовом уреднаштву, и узгред да му калсе како је унотребио и два њигова примера. Чекао је Африканца чнтав дан, па кад га нема, он му већ спреми писмо у коме му замера што није дошао и замоли га да сутра рано. пре поласка, дође, неизоставно дође, јер има важна ноела с њим. Али доцкан у вече А®риканац дође, но до!је на јуриш, једва се оирестио с Хармакизом а о говору какву није могло бнти ни номена. Хармакиз му преда кувертиран и адресо-
ван чланак, поздрави своје пријатеље н онрости се с АФриканцем а чланак се немаде кад ни поменути. Хармакизово уредништво донело је је номенути чданак, Хармакиз је и даље мирно трајао дане у своме [затвору, кад га један дан изненади. У сваком затвору, паи у вацком, долазак поште јс читав догађај. Ту ти сваки очскује писмо од својих мп лих и драгих, од оца, мајке, брата, сестре, љубе, добра пријатеља: из писма се разговара са свима њима, сазнаје о својим и својих односима, згодама и незгодама. Ту ти се даље с напрезањем очекују новинс, те да се из њих види шта ради свет, како се напредује, како се стара за опште добро, како се осуђује шта не ваља — једном речи да сс види како стоји полптика. Елем, једног таквог дана, управо из јутра, Хармакиз добије оваково писмо: „Јутутунска престоница, 16 новембра, 18 .. „г. Хармакизу Хармакизовићу, новинару Вац „Кад је всћ суђено било (а суђено је било зато што си ти тако хтео —не знам само зашто) да се и красно познанство, и толико пријагељство, па и саме другарство наше у трпд>ењу истог зла, заврши једним актом другарског њеверства ствоје стране, какво се свуда у евету сматра, као и с иравом зове, књижевна крађа, онда нека тп не буде жао, ако те нраведни гњев „Ратников" у нрвоме броју свом стигне. „Хармакш „Мајушних Новина" без сумњс зна пз чијегје деда, и, заштамну спремљеног рукопиеа, свесно побрао најважније потезе, најглавније момснте и аргументе, и као своје их Рекламу продао ; а „Ратник" се за цело неће преварити кад каже ко је тај „Хармакиз". ? „До виђења, дакде, Хармакиже у првом броју „Ратника". — Ведп ти веруј, онај исти „Африканац." Који сведо јуче у сну ннје могао снити да је главнн читалац Смајсла, у његову Вацу, да је њсгов допри Хармакиз кадар да буде, на жалост чак, II књижевни лопов. Хармакиз се запренастио — Он књижевни лонов! није могућс! Ето А®риканац му каже. А за што? За то, Хармакиз уистребио два примера који је у разговору чуо од Африканца. Ама, говорио јс сам себи Хармакиз, ш: разговора мога с њим он је често црнео материјал за своје чланке, као и ја за моје. И његов спремани чланак „Уа слободу, за слободу! .. потекао јс из њихова разговора и у њему има ствари, које су нотекле из Хармакизова разговора ! Па каква је, онда ту крађа, иа још књижевна. Буди Бог с нама ! тако је завршио Хармакиз своје мишлсњс о томе пиему и регшо се да нреко њега пређс ћуткс. Ади се на брзо сети претње Африканчеве „Ратпиком." — Не бојим се — рече Хармакиз — те претње. Ако ме нанадне у „Ратнику," одговорићу му равном мером
Доказаћу му, да нввинари често црпе матетијал за своје чланке из својих привагннх разговора, да је он често писао своје чланке из мојих разговора с њим, да еам тако исто и ја радио, да је он нисао чланак „За слободу, заслободу!" из мога и његова разговора: иризнаћу, а немам разлога прећутати да сам оне примере чуо од њега изнећу ствар како у истини стоји, свет ће видети, да ту нсма ни другареког неверетва, нпти какве крађе, нарочито још књижевне крађе! Свет ће видети, да је АФаиканац, стари АФриканац, чија уобразиља и осетљивост чине га искључивпм човеком који ће једног дана остати и без дру га и без иријатеља. Али има једна друга незгода. У нашој Јутутунској строго је забрањено да се ма шта пише и ношље из затвора без управрикова. знања. И ја и АФриканац смо чинилитако и нисали без знања унравпикова. Међу тим управник је према нама био добар, поверљив, унраво био је човек. Ако АФриканац отпочнс полемику с писцем чланка „Гробари слободпе речи" мораће рећи и ко је писац, а тај сам ја, још загвореник. Дакле, пзићп ће на јавност да сам ја, бсз знања управпикова, н сад, на још писао за новине. Истина управнику се не може много ни замерити, јер куд ће он контродисати човека, који се ослобађа затвора, а био непрестано заједно с другим затвореником и који носи писмена тога затвореника. Али нпак, управник ће, ма и без иоследица, до1>п у незгодап положај према евојим претпоетављеним властима, а он нити је од мене ни од АФриканца заслужио да му правимо ненрилике. Не, управник се никако и ни у ком случају не сме довести ни у какав ненријан ноложај па још одљуди, који му дугују благодарности, —.—фнСМЕСИЦЕ Број становника немачких вароши. До сада су познати следећи ресултати пониса становнштва немачких варопги од ове године: Берлпн: 1,674.482 (год. 1787: 288.140; год. 1874. 710118; 1858. г. 4558.537; г. 1885, 1,345.287). Дражђани: 276.085. Магдебург: 200.071. Монаков: 340. Хелгоданд: 2086 (1880—200^). Липиска 353.272. Нирнбург: 143.404. Карлеру: 73.413. Брислања 334.710 становннка. Која је народност најсрећнија? То питање потрудила се скоро Францускиња Викри да реши. За њу, наравно француска је народност најсрећнија. Љубонитно је сазнати из којих узрока потиче та срећа. По мишљењу Викри следећи услови чине народност нвјерећнијом: 1) приближно једнак број мушких и женских; 2) сличноет људи у најбољим годинама живота; 3) највећа дужина вска и број стараца нреко шесдесет година. Све ове побројане услове Фраиццсца пма најбоље. Док у Енглеској и Немачкој број женскиња превазилази број му-
шкиња за читив милијон, у Француској тај сувишак жеискиња износн само 75.000. За тим је на 10.000 становпиштва у Француској долази по 5373 човека, 15—60 година спосоиних за расплођавање; а међу тпм у Холаидији [број такви износи 4.967; у Шведекој 4.954; у Енглеској 4.732, а у сједињеиим америчким дужавама 4.396. Просечна дужина велика у Фрапцуској најбоље стојп. Што се тиче старица више 60 годипа, размера је та, што од 100 умрлих има 39 стараца или стараца више од 60 годпна; у Енгдеској не више од 30; у Швајцарској 35; у Белгији 28; у Виртенбергу 21; у Пруској 16; и у Аустрији 17. --»•;> <г>-.сЗ><г ПРИЈАТЕЉИМА ДОБРЕ КЊИГЕ НПШОГУЧУЈЕМО ОВА НАША ДЕЛА: „Македонски Словени од Драгашевића 0.50 д. „Лепе грешнице" од Карио Амурели I. 0.20. „Лопе грешнице" од Карио Амурелн II.; 0.20 „Рад" лист за науку и кљижевност, иод уредншнтвом Пере Тодоровић, целокупно издање (коммет) шест свезака 10 дпн. „Краљев џеш". еувремена скица од П. Т. 0.20 дин. „Т>ачс" дечији лист са сликаиа, уредио П. Никетић год. 1.120 год. II. 1.60 „Српски Свет", у речи и слици" од 11. М. Никетића 2.20 „ Витлеј емљанин „, божићна прича, нревео и за срнчад удесио свећеник Димитрије Н. Миленковић 040. „Угарски Срби" студија Јаше Томића, бив. уредника „Заставе" 0.20. „Француски се.љак" од Еркмана и Шатријана, нревео Пера Тодоровић, неповезано 0.50 у лепом новезу 1. „0 каламљењу богиња на људима" од Др. Лазе Илића 0.40 „Врестовачка Бања", написали др. Ст. Мачај 0.40 „Јаван рачун народних носланика радикалне странке: др. Лазе Илића, Стеве Нешића, Ст. Станковића и Мих. Ристића" 0.20 „Мила", ориђинадна сдика из данашњег друштвеног живота од *** I. св. 0.50 ., 1)ег Вег&кгапг" (1Ле Ве1теЈ1ш<;' Моп1епе^го)Ш81;оп8с11евСгетак1е аи« (кчпЕпЈе (1е$ 81ећ2ећп1еп ЈаћгћишкЉ уоп Ре1аг Рећ-оухс — Мјс^и«, Кит ВивсћоИ' уоп МоШепе^то. 2иш сгСеп аив с!еш вегћјвсћеп 111 Ла8 (1еи(ж'ће 111)сг1га§'еп \ т оп Ј. Кп-8^е.
ЕЊИЖКВНИ ОГЛАС
Историја Бугаризша на балк. полуострву, народност и језик Македонаца НАПИСАО: Стева Ј. Радосављевић Бдин Цена 4 дин.
г
Поред моје радае, сортиране сваке сорте порцуланског, стакларског и бакалског јеспапа, као сваке године тако и ове имадем доброг жита белог за славе крупиаи пречишћена, тако|ер ораја мекушаца, пастрме ужичке добре С' пака Све продајем по умереиој цени код Петра Милосављевића до златног Крста на теЛазијама на ћошку. »6, 2, 3,
Дазијама 4.
А ЕОЛИЦА ||||®? за возаље деце са и без колевке Јт ВЕЛОЦИПЕДА .за децу у највећем избору и врло солидне израде добија се у трговини АДОЛФА РЕШОФСКОГ пређе А. Путник „код Труб«" Поруџбине из унутрашњости извршујем тачно и солидно.
Вллевик и едг»вврни уредн»к Нвра Т#дор»в«%
^СмИЉЕВО" ШТАМПАРИЈА Пм *Е ТОДОРОВИЋА