Мале новине

МАЛИ ПОДЛИСТАК Спису који ниже саоини^вамо | дат је овакав облик због места где је постао и одакле је дошао. Отвореио писањес нравим именом не би могло угледати јавност. „Јздна Суза" (Успомена из Јутутуиског Ваца) ј (СЕРШЕТАК) И под утиецнма таква размишљања, Хармаки:! седне да напише Аориканду какв га је његово, АФриканчево, писмо I изненадндо; како му изглгеда да, ј е АФрпканац малерозан са својим нпијатељима: како му је жао да му и он сво- ј јим нријатељством дометнс једну непријатност у низу толпких других; како он ппак не сматра да му је учи-, нио ту непрнјатност, нити акт другарска неверства и књижевну крађу; какб се он не боји Африканчеве нрегњс, само га молн да пма иа уму у! какав бп подожај био доведеи уиравник н да ои — Хармакнз — можда неће моћи из затвора да му одговори; како оставља АФриканцу да према томе ради како зна, а он — Хармакиз моли га да му ношље свога „Ратника," ;.ако отпочне извршивати своју претњу, како би му могао одговорити ма којим, било дозвољеним, било недозвољеним путем и како га овлашћује, да на случај полемике уиотреби и то његово, Хармакизово, писмо. И Африканац као да је водио рапуна о Хармакизову рлзлогу у погледу управника, ади је то испало некако јадно, жалосно, недотупавно... „Није шија, него врат." Није казао писца по именце, али се јасно видн да је пиоац у затвору, даје иисао из затвора". — Часније би и ншнтеннјо бидо рекао јо Хармакиз — да је Африканац изашао отворено противу мене, те бах ту и ја, ма кад тад, могао отворено и јавио одговорити. А овако је учинио само глуност, дане можегору бнти. Замера некоме да је покрао њетове нримере, ие каже га ко је, видц се да је у здтвору, управннка довео у иезгодан положај, место да му је бдагодараи, а евет нпак но зна који јо тај лоаов што је покрао књижевно благо Амсриканчево! И шта може свот да мисди и изводи из оне примедбице уз песму ,,Једна еуза'* и примедбнце уз чланак „За слободу, за слободу !...", који је изишао у о. бр. „Ратника". . Африк&нцу неко нокрао књижевно благо, он зна ко је лонов, али га не казује поименце, ма да првтаостављене власти знају ко је остао у затвору, а! тиме само натоварио на врат јсдну ј : неновоЈвност једноме добромс човеку, који се најмање могао надатн да ће га она енаћи од једнога Африканца, кога је и као упрашшк и кав домаћин нримно с Еаваљеретом ирава иоштена.! .добра и искрена човека. * Тако ми је причао Хармакиз кад -сам га једном иосетио у јутутунском: затвору у 15ацу и нокавао му 3. број АФрнканчева „Раткика". Кад сам га упитао, од кад је Афри-1 канац постао иесник, он мж, емешећи се, рече: — Да дн јв н од када је АФрика:нац песник, — не знам. Знам само то- ј . лико, да му је мој шсф , још док емо били у престоницн, дао да ггроиеда . једну несму, коју је добио за диет.: Афрнканац је нашао да је мисао добра, али да нпје добро нспевана, те . је с тога нокушао да песму ирепева, али му иокушај нп.је иепав за руком. Да ли је још који пут, и пре и нослз тога, исеао, не знам. Ова несма у ј „Ратиику", која ее зове „Једна суза", тиче се мене. Кад ју је еиевао не знам, ади на еву нрилику оне ноћн, у очи надаска из затвора. У јутру је нрочптао нред свима нама, који су се биди скупнди, да се с њнм онросте. "•|\1 му на њој захвалан.

— А шта велиш о оној примедбици уз „Једну еузу". ? — Ја сам ти — одговори Хармакиз — већ рекао, да, нрема ономе што сам ти испричао, ни та ни она друга примедбица у „Ратнику", онаквс какве су, немају места. Ако АФрнканац инје хтео чекати док се и ја осдободим те да могу да се браним и да му одговорнм, онда није требао да меће онако глупе ирнмедбе, всћ је требао отворено да изађе против мене, па мирна крајина! Овако радећи, он је одиста и мучеинк п грешник, у једном иетом лицу, за кога и Хармакиз треба да нма „једну сузу". У осталом ја АФриканца -нознајем добро. Он је и сувише осетљив п нагао. Те две особпне врло често, и поред добра и поштена срца, нагоне га те чини глупости. Оа пх је до сад доста иочнние, но ево где их је још јсдном новом повећао. А у остадом и за глупости, иарочито оваке глупости, треба имати бар „једку сузу", п ја _ћу јс драге воље канутн, нарочито још ако она помогне да мој добри Африканац буде у будуће без њих. — Мислиш ли му одговоритн ? — Свакојако одговорпћу му, рече Хармакиз: — Питање је само кад. Ја бих му најрадије одг А ворио т,%, али је иемогуће. Управнок, којн је с Африканцем имао ову незгоду, неће ми, по правилима, дозводити да ма што нншем за новнне. Могао бих улучити згодну пршшку да пошљем иснод руке. Али то већ иећу чиниги, јер бих. инак морао изнћи е имепом, а то бп значило да поред управникове забране иишем, и тиме му незасдужено чиним непријатноети и незгоде. Дакле, мораћу чекати, на кад изпђем из затвора, онда ћу одговорити моме прпјатељу Афрнканцу,-да је у грдној заблудн кад мисли да еам могао још од н>ега нокрасти неко његово књижевно бдаго, и да је његово поступање ирема унравнику у најмању руку некаваљереко, ако не*и иеблагодарно, а ти зпаш и сам, како он ужасно мрзн небдагодарност. — Ти, рекох му ја, по досадашњим осудама имаш да одлежиш још нет меееци и нешго више. А у скоро ћеш имати иретрее по јошнет кривица, за које ћеш јамачно бити оеуђрн најмањена три месеца. То значи, да бн чекао екоро читаву годнну, док би му одговорпо. То је врдо незгодно, ствар доцније губн ингереса. Према томе од одговора неће бити ншита. — Не еме нп бити ништа, — одговорн Хармакпз: —• ја му не могу остатп дужан одговора. И ма кад, ма каква прилика мп се дала, ја ћу умети уплвети и ову ствар и опет му одговоритп. ■»» А знаш шга, — рече на један пут Хармакпз, иосде иодужа ћутања.— Ја сам ти иепричао целу ствар. Ти би је могао у ком листу н у каквој ти драго Форми саопштити. Прнстајеш ли? —• Прнстајем. — Е, врло добро! Ево ти и њихово писмо, па уреди ствар. — Не бригај! збогом. — Збогом! Поздрави све иријатеље. * Такву сам једну уепомену нашао у рукописнма једнога мог покојног јутутунског иријатеља. (матрајући да ннје без интереса и за наше прилике, ево сам је саонштио и читаоцима „Малих Новина".

ИЗ БЕЛА СВЕТА Богат породом. У Даицигу живи чо век кога је Бог обдарио са 22 епна. Њему још нема педесет година а женио се два нут. Ниједно му дете није умрдо. а данас има нег еинова у војној служби.

Пожар. У Сан Франциску у КалиФорнпји десио се ових дана врло несрећаи случај. Фабрика барута, која ■екључно ради за Кину, несмотреиоЈнћу букнуда је и нроизвела ужаену ексилозију. Том нриликом иовређено је па 1.000 кућа, а око 300 особа пало је као жртва необазривости. Р05ЕРТ НОХ Опет је ово име изашло на иовршину, опст ее чује из свију уста, онст се соиственику тога нмена чиие овацнје на сваком кораку, које су јасан зиак најочитијих и најсветлнјих ночасги. Заиста, ретка је срећа која овога човека пратн у животу. С времена на време правио је он еензације у целом цивилпзованом свету, док најзад нпје целу ту серију разнпх сензација завршпо једним енохалним иронадаском. Реткн еу Јвуди, којима еу научннци тслику ночаст и сдаву унраво толики трнјумФ учинилн. Ади је Роберт Кох 'био сам ковач среће I својо. С почетка он јо био један н.ч : реда обичних ирактичних лекара, п нншта више. Али он није остао на томс. И ма да се морао с муком боритн са свакидашњи хдеб, ипак му то није сметало да се свом душом носвети својој струцн, изучавајуКи ' и исиптујуЈзи више мање еамостадио, што га је, наравно, огромног труда ј [ стајало. И само на тај начпн могао |се, нз обичног практичпог лекара ј Коха, створити овај данашљи Роберт Кох, који цео свет задивљује н пред којим се цео свсг е прпзнањсм и но ! штовањем тако дубоко клања. БиограФија тога славног човека то вам је једна карактерна слнка, која га у I живим н јасннм цртама, иреставља свету и као научара и као човека. С погледом иа те обе стране Кохове биограФије може ее смело и ноуздано рећи, да он снада међу најређе лпчности евога времена. Роберт Кох рођеи је 11. декембра 1843. године у Клауе/гаду у Харцу, а родитељн му беху са свнм обични грађанн. Медецину је иочео студира ти у 1882. години, а промовиран је за доктора медецине у Гетингеиу за време аустро немачког рата. За тим је подуже био у оиштој хамбуршкој болници аенстент, гдоје ночео, у колнко је то могућно, и самостално радвти. Жавот му је у оишто бпо горак, јер је бно нрнлично сиромах човек , што у исто време најбоље нреставља његов карактер и озби.љно ноимање светпње * цел сгруке. којој је жпвот посзстио. Као меени (општински) н ерески лекар биран је на више места махом ио варошнцама. У Полштајну всћ је бно окфужин лекар, где му јс падо у део, да будо најмеродавнији Фактор — као стручно лице — у чувеном нроцееу анотскара Шнајхерта, који ,је био окривљен и отггужен као тровач. У обавезнпм часовима, којс ! му је дужност надагала, почео јс Кох све више и вигас самоетадно да ради, а распутница његовог иаучног рада пада у др.угу ноловииу садамдесотих година. Кох је ирави тип једног самосталног човска. Од таквих најозбиљннјкх и најзнаменитнјих еуиарнпка му у бактеорологпји јеете Паетер у Паризу, којп као извреан зналац хе|мије никако ио превадидази Коха, као извреног знадца ботанике. Њзгове олбил»нс, тачне н дубоке ботаничке студије иривукле су на се иажњу у опгате ириродњачког света, а нарочито немачког. То га јс и нреиоручидо чувеном пемачком ботаничару, Фердинанду Коиу у Бреслави, у чи јем је лабораторијуму радио подуже време. У Минхену се баиг тада био нојавио Карл Негедис, који је иротивно Коночој школи тврдио у ногледу на односе биљних иаразита и неких биљнпх болести. Роберт Кох .је том придиком устао као застуниик Конове

[ школе, п победа је остала на његовој страни. Првп ггтод његовнх спецпјадипх егуд, <"• -шо му ]>ад „<) мнкроорганизмима усанхбодеети", којц јо он 1878 г. у Каселу на нрнродњачком скуиу прочигао. При том трсба имати на уму, да тада ннјс егзестирала као наука нн бактеорологија ни хигијена. Бећ у овом раду огдеда се у јасним и онггрим цртама Кохов самосталан рад на пољу научних истраживања Његово издагање мисли и њег.лш закључци строго су логични и видно ноказују утврђену и пречишћену методу, коју је ои сам, дугогодпшњим трудом и иснитивањем створио. У општс. у његовим сппси огледа се таква доеледносг, таква чност и таква обазривост, да се једна реченица, ни један пзраз можо двосмислено протумачити султаги његовог научног испит п данас су у медецини ир-да не нодлеже никаквој сумњп цн. Јако иада у очи то, да својих многобројних научннх радо: ни са јединм није пзашао на јавносг, пре него гнто бн га добро и са сваке стране нроучно, испитао и утврдио. Отуда и пзлази да су његови закључци и проналасцп сталнп. И тај обазрив, озбиљно научан и тачан начин пзучавања к иенитшвања сачувао јс Коха од разних обмана и ногрешака што је толиким модерннм испитива чима улудо страћиа снагу и време. Кохова даровитост, удружеиа с гвозденом марљивошћу и трудом, п била је у стању да но опредељсном и утврђеном нравцу иде све више ц више напред, не презајући од странпутица, од проналаска дека нротна запаљења слезине, па до нроналаска ... 1( Г" тив јехтнке. Коховж су рад(.^ 0 _ гобројнн, н састављају једаЈ Тац ланац раЈних ироналаска иа, ' коме карике међусобно к У К У' Ј( ; В | нрестављају дивну хармонпју.ј в , ц ироналаецл ниеу никако и н слени срећии едучајеви, већ ри„,,аат дугог, озбиљног и методичног исниI тнвања, (НАСТАВИЉК С е). СМЕСИЦЕ Енглески језик. У носледње времс еигдески језнк, иарочито у днпдоматекмм одноенма, почео је потиекивати францувки. Тако американски поеланик Фељне јавља, да је протокол конФеренцнјс самоског питања наштеан енгдеекнм језиком То је први елучај такве врсте, а други је био на копФвроацији за м.чиалажсњо пута и начина да се стане на пут беди и невољн у Копну. Као трећи случај те врсте може сс сматрати то, што је на поеледњем медецинском конгресу нребвлађнвао енглески језик.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА

Гот. К II. Варварпн. Прнјава :»а НГохатиаам још ее прима ј-Похптајте е »овдеи .иио пре.

књижавми огла.с Изашла је евакој српској кућп добро доптл.а књига. П 0 В Р Т А Р напнсао Др. Ђорђе Радић СА 26 СЛНКА издаље семенарске трговине Тодора МраовиИа Може ее добнти у Београд код издавача и у књижари Белпмира Вадв жића, м у свима књпжарама у Србв јн цена :-!0 н. дннар,