Мале новине

( 1

ЗЗБ.

ПЕТАК 7. ДЕГДЕМВРА 1890.

ГОДИКА III.

ШШ СВ1КИ ДАН БРОЈ ЈО П. ДЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА но годинв 15 „ НА 3 МЕСИЦА 9 „ 1|Е РШ ЈОШИ ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

ГЈИСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВДАвШШУ Г МАЛИХ НОВИНА* ЦАРИГРАДСКА УДИЦА БРОЈ 6. Претплаха се прима код овцју пошта у Србијв ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој страни од жвтнтног рвда 20 пара дон. а на четвртоЈ од летит реда 10 па,ра дин.

За Београд неша претплате * ДИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ -

пгапосллнс 0Т1ЈЕ 50 Ш Д2Н. ОД ПЕТИТНОГ ВВ2Л КШШ 22ЕГПШ1

За свако оглашење шгађа се државне таксе 20 нага дин. ■мшиннммммншимиимминиимми

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

г

»4 & Рч сд

п р«

Продаја срећака 1-ве краљ. срп. дргк, класне лутрије за привред, циљеве. Част ми је поштованој публици, како овде у Београду, тако и у унутразпљости, доставити, да сам се поред моје шпедитерско — комисионе радње, коју од више година на овд. пијаци обављам и продаје срећака— 1-ве краљ. срп. држ. кдасне лутрије примио. Ова новоустановљена државна лутриј а, има свега 30.000 — срећака, од којих у нет вучења — и то: 1-во вучеље 3. јануара, Н-го 4. Фебруара, Ш-ће 4. Марта, 1У-то 3. Априла и У-то од 3. до 15. Маја 1891 год. — морају сигурно добити 15.000 — срећака, са овим главним згодитцима 150.000 — 75.000 — 50.000 -- 40.000 — 30.000 — 25,000 — 20.000 — 15.000 10.000 и т. д. динара у сребру. Срећке за 1-во вучење коштају: 1 цела (%) оригниалиа ерекка дигара 24 у сребру. 7з » ( 4 /») , , 12 V * » (V«) П » » ^ » 7« » » » » 3 Сваки купац срећке добија бесплатно илаи вучења, сва друга обавештења, као и званичну листу после сваког вучења. Молим поштоване муштерије, да ме што нрв са поруџбинама удоетоје и унлату за прво вучење поштанском упутнпдом или аманетним писмом, непосредно иа моју адресу — пошљу. Стојан Н иколе Љ САВСКА 7Л. ВР. 9. 30. 2, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17.

ШЕМАТИЗАМ Поеледњи рок 20. Децембар поеледњи је рок докле ®ће ее иримати иријаве за иаш тр* говачко^заиатлиеки шема* тизам. С тога нозивамо еве угледније трговачке и заиатлиеке Фирме да похи* тају еа евојом пријавом и да уз пријаву пошљу по један динар за угше и динар за књигу, ко жели да је одмах добије. 5, 7, 9,' II., 13., и 15.

ИЗБОРИ. На збору грађаиа са Врачара који је држан прошлога месеца, изабрап је пододбор друштва Св. Саве »а крај врачарски. У овоме су пододбору г. г. Мих Радојевић, чиновнић п р е д с е д н и к н о д о д б ор а Сава Вељановић* пекар, благајник Ђока Исаковић настојник у Фабрици монопола дуванског, пословођ Милисав Иешић, трговац и Владимир Губеревац, гостиоиичар. Умољавају се Врачарци, ди се уиисују у чланство, и своје улоге да иолажу пули којем члану иододбора

15,

5, 7, 8.

ЛАВОРАНТ апотекарски, може одма добити службу у савамалској апотеци. 6, (960) 3, 5, 7. Два слагача могу одмах добнти меето у штампа* рији „Смиљево." ф ♦ ♦ У паступајућу суботу, осмог т. м. у 10 чаеова даваће се четрдесетодневни парастос у вазнесенској цркви нок. Ђорђу А. ШуиенковиЂу из села Воровца Доборско-Охридске нахи.је, који је преминуо другог новембра ов. год. У дивној и прекраеној бившој праетарој српској Нецкој жупи, који је још наш свети краљ Стеваи Војнслав Драгомиров Дрвановић XXXI победи над Цариграђанима 1036 год. устуино био свом најстаријем сипу краљевићу Гојиславу, за показаиу храброст у наведеној борби, а у најдивнијем пределу УлФија нрецветао је био дпван сепски цвет Атанасије Шуменковић, са својои супругом Јаном из Његуша солунског. Тај цвет чисто сриске крвн, вере и народности, донео је илод иок. Ђорђа рођеног 1821. год„ по њему жиког Јована, па пок. Кату

| (Катарину) , пок. Дону (Антонија), I живога Коста, пок Лену (Јелену) и живу нетру (Петрију). Још пок. Атананасија Јана старали су се за опстанак Срнства и иравоелавља, у својој окелини, те су , уз нрипомоћ својих сељана Боровчана, подигне, 1833 гоо. храм успења Св. Богородице., а синови им, Ђорђр, Јована и Коста, овај доцније украшавали доправљали и свима светим утварима снабдсли. Осим овога 1869 год. о свом труду и трошку нодигли су иравославну српску школу Боровачкој, и набивили сво градиво да из темеља подигну ;прасвару срнску цркву Св. Атанасију, у пстом селу и само очекивали царски Ферман да и ову ирастару српску цркву подигну. У том непрестаном труду и раду, у непрестаној бризи и тузи, око одржавања православља и српства у свој наведеиој прастарој сриској жуии која је захватала нростор Србије између Дебора и Оритског језера, Црног Дрима и жуле Чемерничке, нреминуо је велики или први тамошњи Србин, пок. Ђока. Београђани, углед Шумадије, до: 1}0ше на парасгос великом сриском и ; за сад тамо незамеиитом родољубу, ] да ее пожалимо евевишњем за покој његове велике српске душе а брату му врлом и дичном ериеком родољубу Кости А Шумеиковићу, нашем саграђанину ублажимо жалост и тугу. 5. Декембра 1890 г. Београд. Ненолино пријатвља пон.

како ће проћи од строге, а често и непријатељске критике нештанске штампе. 4. ов. м. држан је концерат у Новом Саду. Новосађани одазвали су се својски. Нашим вредиим певаћима овај кратки пут остаће у нриродној усномени. * Удављено дете. У нужнику „Мале Касине„ нађено је удављено новорођено дете. Дете је извађено и истрага поведена — а какав ће бити исход — тек имамо да видимо. Ове су појаве грозне. Ономад удављено дете у чесменском резервоару. сад у нужнику. — Ту се човек и нехотице сећа оне страхотне слике г. Мате Миленковића који у својим красним белешкама вели, где |год закопаш мотиком налазиш кости новорођене деце.

г. вељи т. ЈовАновит АДВОКАТУ На меници коју сам Вам подписао 29. Новембра ове године од 500 дпнара, отказујем свој потиис, пошто је исту овдашња задруга за штедњу одбила. Овим скидам своју обвезу са те менице. Ово чиним са тога што ми исту на моја потраживањ а не дадосте још ни до данас. 6' децембра 1890 год. Веоград. Влајко ВогдановиИ писар судеки

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Субота 8. Звонар Вогород. цркве. Нсдеља 9. Немања.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Наши певачи. Из Пеште иам јавл .ЈЈу да су нахпи нсвачи — дружина „Станковић" постигли потпун успех. Пд обадва коицерта и на елужби у Пешти и Будиму морални успех но српску песму био је одсудан. Српска и страна публика, немачки н мађарскн листовн све је то иуно хвале за ј наше неваче. | Овај успех нао је србима у толико слађе што су били у големом страху

КРАТКЕ ВЕСТИ д Због леда обустављена је пловидба између Беогрнда и Панчева. | Место дојакошњих стеиограоских бележака, које су додаване службешш „Српским Новинама" сад излази засебан лист „Народна Скупштииа - '. Лист излази сваки дан. До сад је изашло 9 бројева. Цеиа је листу 6 динара месечно ; уређују га скупштински секретари г. г. Ранко Петровић. Доброслав Ружић и Љуб. П. Ћирић. Одговорни је уредник г. Ранко Петровић. --^♦♦♦4»» ДОМАЋЕ ВЕСТИ Курсулина слика. Поред слике Синђелпћеве, Хајдук Вељка и других наших див-јунака, имамо еад и Куреулину слику. Ова је слика лепо и укусно израђена. А да ли ће издржати критику и са иегориске стране ствар је скоре будућности. Историци и вештаци изречи јамачно свој суд о томе. Ову слику израдио је г. Илија Димитријевић, академиски еликар из Крагујевца. Слика је дугачка 1 метар, а широка 70—80 с, м. Распоред је у њој овакав : С десне стране (где се састају обе Мораве) стоји српска војска, а с леве јтурска, обе су упарађене. Прво су гледале, где један делија, Црни Арапин џилит игра (две га војеке гледе) ; и зове кога. из српске војске, да му ! изиђе на мегдан, ако сме. Одело и оружје арапово преставхепо је у слици тако, да јо искићено „еухим златом." Чак ни коњски прнбор не оскудева у томе. Код Курсуле тога иема. Он је насликан овако : На њему не беше кадива у срми, Већ дебело сукне у тој мркојкрви; На ногама ниеу чнзме сврх меетава Већ лаки опаици, калична крвава. На глави ми црна шубарк јагњеђа, А крваву иалу бацио на нлећа, Па с рамена лева крвав балчак еева, Па се тажо джго да дели мејдана, Б под киме танка бедевија вран.а"