Мале новине

дннце, оспорава и сужава. право и се иста могла спречавати, па и сузбискупштннп и влади. која има по У- јати. Али и прајска држава није осетаву да савету одреди рок, за тала неблагодарна према трудбеницикоји савет мора о поднесеној стваријма на пољу науке, који зараднаучног да донесе одлуку. интереса и сам живот доводе у онаИзвестилац прима исправку и скуп- еноет. — Оиа пм је подарила 100000 штина враћа чл. 40. у одбор. ј марака. Пошто су свп остали чланови при- ; И са својих радова од великог инмљенп са незначајним иеправкама , ј тереса на пољу бактеорологије и хинредседник ставља пројект на гласа-ј гијене, Кох је постао знаменит и за-

ње и скупштнна га усвоЈп, Састанак је заказан за данас у часова. •->«<-•

НРАТКЕ ВЕСТИ * Кад је Пернел хтео да отнутује из Кестлкомра, једна гаруља нападне, бацајући му креч у очи, те је готово слеп приспео у Килкони. Лекари се надају да ће му одржати вид. Поедедње веети јављају, да је Пернел I тешко оболео. ,*. л . Лабријер је ухапшен помогао Падлевском да нобегне.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Не греју вагоне. Нигака „Сл^бода" доносн ову бедепЈку : Кад би смо редовно бележили жалбе — изашло бп да се ове зиме на српекој државној железници не греју вагони. Зашто то ми нисмо никад могли да знамо, а мучно да знају и они који о томе треба да воде рачуиа. Кад путник упита кондуктера—зашто се не греје вагон, он слеже раменима н одговара,ја нисам крив, крив је машиниста, нгто не пушта пару — то радознали и озебли нутник не може да сазна. ■Оно, нли зпми треба 1'рејати вагоне лли не треба. Ако треба — онда се не смв доаустити ни у једној ирилици ,да се не греју. А ако не треба—онда треба казнити машииисту што по неки пут, свога ћеа>а ради, дуети мало паре кроз вагоне. Али да! Зими се мора ложити у собп, ако нећете да испрезебете и навз г чете на себе озбиљну болест. И ми смо ее <жаки нут кад смо нутовали чудили, како ето и то може да буде, да се

! служан човек колико за поЈедине људе, тако и за друштво и за државу. Држава бар у овој прилици није остала дужна великом човеку. Др. Кох је иосле многих почасти убрзо наименован био на берлинском универсптету са проФеоора хигијене. Мало за тпм установљен је у Берлину хигијенски ииститут, који је поверен др. Коху на руковаље н управљање. Ту је Кох показао такву активност, што је ретко својствено емртном човеку. Поред свега тога јот му сс у заслугу уписује и то, што је у истом институту образовао и припремио читаву масу мошто је I дерних хнгијеничара, који су данас расејанп ио немачким университетима, уживајући особити глас и прнзнање. Такав је Болфхиген у Гетингену, ЛеФлер у Грајсвалду, ГаФкп у Гиеену, Гертнер у Јенн, Френкел у Кенигзбергу , Фшпер у Киду и т. д. ПетенкоФерова школа бачена је у засенак чим је Кох изашао на глас, а данас готово само име Кохово преставља стуиањ сувремене немачке хигијене. Кох је осим тога још лепог гласа стекао и у иностранству, а нарочито сво јим новпм бактеоролошким правцем у хигијени. Роберт Кох је данас човек у најбољим годинама и најлепшој снази, н човечанетво, као и наука, изгледају још. много што шга с његове стране. Задатака на његовом пољу рада има још много нерешених, п он евакојако да неће изгубити из вида крајњу тежњу своје трудољубнвости. А буде ли му и даље све тако лако ишло од

руке, стсћи ће још и већу сдаву, човсчанство ће га крунисати вечитим благословом. ЖЗ ВЕДА СВЕТА Најстарији робијаш. У једној ау-

зими не греЈу вагони! Ваљда Је за то,; СТ рцј ско ј тавници умр'о је ових даиа да нас науче да триимо зиму, и Да | једлн осуђеник, коме је било 102 године. Он је у 31. години осуђен био

у нашу разњежноет улиЈу мало шнар танства. То је похвална жеља, као год што је нохвале доетојна и добра намера Циганипова, који ј'о учио свога коња да гладује! Зна се жга је било са Циганиновим коњем. А шта ће бити еа оним бројем иутника што на овим мразовима нрелази у ладним вагони, ма 230—240 километра, то ће нам можда болнички или смртни билетени ј!" моћн да нокажу, ако и у будућности. - _ _—

на вечиту робију и ировсо ј'о у тав ници 71 годпну. СЖЕСИЦЕ

(СВРШБТАК) Кохов први рад на пољу бактеорологије, поред моралне награде п

Чуднозата б^изанчад. При иоследњем наградном прегдеду (издожби) коња у Дублину, могаше се видети и једна кобила с двојо близанчади, од ! којих једно бсше мушко а друго жсн ! еко. У изложбеном каталогу стајаше I о тој кобили следећа белешчица: Му шко ждребе јесте но свој прплици од иастува „Браун Принца," а женско ждребенце од „Краља од Сримса," јер су та два настува, у размаку од 11 даиа, ту кобилу опасли, а толики је

нризнања, имао је за последицу још ј ' :ст0 11 размак нрошао између рођења п материЈ *алну награду, на име 1880. ,! е Д 110га ц другога ждребета. г. Кох је позват у Бс1шин где јс —*"*"

ОДГОВРИ Г. Јустусе, У своме допису, који

РАВГОВОРИ

носп наслов

јо позват у Хјерлпн где је стављен за — редовног ч л а н а д р ж а в н е санитетске службе, откуда је и иотекао његов рад о туберкулним бакцилама. Већ 1883. г. Кох буде иостављен за тајног државног ј „Правда у Србији" и којп је отпсчасаветника, после чега је одаелат ујтан у 312-ом броју „Малих Новина", Мисир и Индију као нредседник оне ви сте изјавилп како сте у неким наизаслате комисије за ироучавање ко рискпм листовима чнтали белешку у лере. II на овоме иоеом рад, колико којој се Француском трговачком свету ј даровитог толико и срећног иснитнва-: обраћа пажња на чудновату пресуду ча, нијс био узалудан. Као ресултат ј првостепеног крагујевачког суда, изре ' тога трудног и онасног иснитивања: чену ио једном меничном спору. јесте то, што је открио дотле меди- И ако пам се веома чудновато чицини неиознату колеричну кднцу у нило откуда то, да се париски листовиду кома-бацила. И ово откриће и- ви, као што су СосагДе, Раћчо1;е и Ремало је одмах своје велике примене у Ш ХаИопаЈ, тако много интересују за практици. Болест се боље испптивала Србију и да тако добро нозиају наше и нронашла се многа ерества, којима, унутарње прилике, да су у стању ре-

: портирати својој читалачкој публици пресуду једног нашег првостеиепог суда: п ако нам ово још у толико чудпије изгледа, што у томе спору није ангажован нпкакав странац, а најмање Француз, ипак за то, ми се не ћемо упуштати у истраживање достављача ове ствари и намеру те доставе, него ћемо узети у обзир само ваш чданак и одговорити вам на њ' Али, г. Јустусе, мени ј'о жао, што морам, пре него што иређем на претрес самога дониса, да вам кажем како ! сте ме изненадили евојом детињастом безазленошћу. А како и не би! Човек, који стоји на тако високом стунњу интелпгенције; научник кеји с Гуон| Саеп-ом разг вара као са својим другом; Србин, коме је (томе нема сумње) на срцу добар глае мајке.му Србпје, — тај — ах како да га назовем! слено верује туђинским журналима и, не иснитав саму ствар, нанада на срнске судове, и излаже их подсмеху. Зар је то ваш задатак г. Јустусе? Зар се тако бране интереси Српства у туђинству!? У место да се иодробније известите о самој стварн и изведетс из заблуде Француско јавно мнсње, ви шта чините? — придружујете се непријатељима Српства (којих свугI де доста) и ни мало не нозвани дајете лекције и паметнијим и стручиијим од себе! Али, на послетку, ја не знам како вас тамо цене, тск овамо, зиате, наш „ћир Моша" нишга не би дао за то што се ви разговарате с научницима црвог реда. Овамо се малко гдеда и на то знајули се српскн закони. Ти закони, нису баш тако као што јс ваш соЛе «1е сотгаегсе, али оии се зову закоиима и вдаст нас гони да им се „покоравамо." Како је, тако је, тск ви, г. Јустусе, не знате српскн закон. Знате, ко велим, то могу да вам кажем, а да ви! дите, баш ћу и да вам докажем. Пазите, нрво ћу да почнем вашим речима. Ево како ви ведите у вашем I допнсу : „Има двојаких меница: Вучених (1а 1еШ'е (Г есћаи§е, тре„ба <1 е с ћ а п $ е), и соиствене (1и„Не1 а огсТге). При првој врсти меница „интервећншу увек три днца: изда„вадац, носилац 1 ), п акцеитант; при „другој, само два: издавадац с који је „у исто времс н акцептант) и власник „менице 2 .). И даље : „Одредбе законске, које вреде о ву: „чеиој меиици, не вреде све и о сои„ственОЈ - , нарочито, оне диспозицијеу ј „којима сс говори о покрићу вучених „меница." А знате ли како је изгледала спорна меиица. Ево вам њене ®орме: 1 Ерагујевац ит .д. 200 динара ■ о ^ За осам месеци од данас пла3 | тите ио наредби Јована ПвТрОВИ1 1=5 ђа суму од две стотине дипара и 2 § ставите исту у рачун без извешГм | на гос. Стевана МихаиловиИа из • Крагујевца.*) Јозаи Петрови« Као што видите код овс ме нице издавалац је оно исго лице које н ремитент, а акцсптант јс са свпм друго лице. Ова меница ако би се хтело гледати на ®орму, могло би се рећи да је ирава вучена меница (трата), али пошто се зна да је п један и други Јован једно ието лице, онда је она правидно требада овако да гласи: „Платите ио наредби мојој со ис/твеној суму од и т. д.

И сад рецпте мп, молим вас г. „паризлија" каква ј - е то меница? Је ли то обична вучена? Није, јер ви велите да у тим меницама интервенишу три нарочита лица, а овде их има само два. А да ниј'о сонствена меница? Није ни то, јер ви велите (видети горе наведене речи, да је код тих меница нздавалац и акцептант једно исто дице. А овде код спорне меницо је ли тај случај? Је ли Јован (издавалац) и Стеван (акцептант) једно исто дице? Није, није, да богме да није. Отворите боље очи, г. јустусе, отворите боље уши, те чујте шта вичете. 5 ^

3

Јован Петровић

1 ). Г. Јустус је иревео овде реч „рогћеиг." Још Комо , сахрани ие Боже, нашегрсми-ј тента или мен. повериоца и.ти мен. имаоца назвати „носилац".! Жестокановина г. Јустусе. 2 ). Сад више није „носилац.' 1 8 ) Имена и цифра провдвољно је узета.

НАРОДНО ПОЗОРМШТЕ Субота 8. Звонар Богород. цркве. Недел>а 9. Немања.

■Џ

Данас у суботу, осмог т. м. у 10 чаеова даваће ее четрдесетодневни нарастос у вазнесенској цркви нок. Ђорђу А. Шумениови^у из села Боровца Доборско-Охридске нахије, којн је иреминуо другог новембра ов. год. У дпвној и нрекрасној бпвшој прастарој срнекој Нецкој жуни, којп је ј'ош наш евети краљ Стеван Војнсдав Драгомиров Дрвановић XXXI побсди над Цариграђанима 1036 год. уступно био свом најетаријем сину краљевићу Гојиславу, за ноказану храброст у наведеноЈ' борби, а у најдивниЈ 'ем нределу УлФнја нрецветао је бно диван српски цвет Атанасије Шуменковић, са својом супругом Јаном из Његуша солунског. Тај цвет чисто срнске крви, вере и народности, донео јс плод иок. Ђорђа рођеног 1821. год., но њему живог Јована, на пок. Кату (Катарину), нок. Дону (Антонија) , живога Коста, нок Лену (Јелену) и живу нетру (Петрију). Још нок. Атананасија Јана старали су се за опетанак Срнства н иравославља, у својој окелини, те су, уз припомоћ својих сељана Боровчана, иодигне, 1833 гоо. храм успења Св. Богородице., а синови нм, Т>орђр, ЈованаиКоста, овај доцније украшавали доправљади п свима светим утварима снабдели. Осим овога 1869 год. о свом труду и трошку подиглп су православну српску школу Боровачкој, и набившш сво градиво да из темсља нодигну ;ирасвару српску цркву Св. Атанасију, у истом селу п само очекивали царски Ферман да п ову лрастару српску цркву подигну. У том непрестаном труду и раду, у непрестаној бризи и тузи, око одржавања православља и српства у свој наведеној прастарој српској жуии која је захватала ироетор Србије измеђуДсбора и Оритског јсзера, Црног Дрима и жупе Чемсрничке, преминуо је велики или први тамошњи Србин, нок. Т>ока. Београђани, углед Шумадије, дођоше на парастое велнком српском и за сад тамо незаменитом родољубу, да се ножалпмо свевишњем за покој њсговс ведике срнскс душе а брату му врдом и дичном српском родољубу Кости А Шуменковићу, нашсм саграђаннну ублажимо н;алост и тугу. 8. Декембра 1890 г. Београд. Неколино пријатеља пон.

Историја Бугаризма на балк. полуострву, народност и језик Македонаца нанисао: Стева Ј. Радосављевић Бдин Цена 4 дин.