Мале новине

н«х и црквенпг од Ко]шелија Стаиковића и ]Јдадислава Николајевића Штирског. Већ сутра дан у југру, донеле су све пештанске новине, мађарске и немачке врло иовољне извештаје о концерту ^Детаљније о концертима говорићемо гало ниже). Сутра дан, у недељу (2.) била је литургија у нештанској праввславној цркви, а после ове парастос доброт ворци тамошње ерпске онштппе нок. Савети Војиновићки. На лптургији и парастосу псвала је дружина. Истога дапа у вече бпо је други концерат у исгој дворани, а после концерта свечани банкет, којије„коло м.тадпх Срба" приредидо упочаст дружпне. На копцерту и банкету беху сраекн консул г. Христић еа по родпцом, миого наЈЈДличнијих С])ба и странаца. На банкету је нало неколико лепих, искрених здравица друштву Стеви Тодоровићу вођи дружине Живојину Симићу, хоровођи В. Н. ТНти рском а од сграие српског консула г. Христића, иредседника „кола младих Срба,"Чика Стеве Поповића ит.д. После обеда, отпвчелаје дивиа срп ека игра, која је у највећем весел,у, нраћена веселим певашем, трајала до неког доба ноћи. Милина је било гледати, када се у коло ухвати и старо и младо. Певачи и иевачице у шареном иародном оделу зачинпли су то дивно коло. * Како о првом, тако и о другом кон церту, публика је се изразила веома похвално. Свака пијеса била је ноздрављана буриим иљескањем. Неке су се пијесе морале поповпти. Хоровођа г. Штиреки и солисте гоепођица Отилија и господин Милан КаљсвиЛ били су чешће изазивани. На концертима еу се иевале срнске народие песме, црквене п световне од Корнелија СтанковиКа. народне песме од Владиелава Николајевића Штирског, даље Збогом " баритон соло уз нратњу гласовира од ЈосиФа Маринковића, Херувика од Рандхартингера, арија из опере „ Лродапи пввеета" од Б. Сметане. (Чешка преведена на српски). Ну, у овоме главније је мишљење стручњака, који су у пештанским листовима изјавили свој суд. Сви пештански лиетови, мађарски и немачки, хвале веома лепоту и богаство наших народиих песама, хвале лепоту и уметничку |израду Вл. Н. Штирског, хвалсе складпо и нрецизно израђење свпју нијеса од стране певача, хвале нарочито солнсте г-ђцу Отилију и г. Милана КаљевиКа, најзад хвале и дубоке ијаке баеове, који су својим дубокпм а јасним и чистим тоновима (сопћ-а С а чешће Н) веома импонирали. Ово је значајно, када се узме на ум расноложење угарских листова ирема нама, када се даље узме у обзир етрогост критике, коју нишу нај комиетентније личиоети за тај посао, од којих је једаи најчувенији њихов музичар и компониста.

Нарочита је хвала одана и вештом ' „говим односина: 1о с трасатом; овај ! ематра се да је пуномоћник нримио извађању нијанса. Дивпо очаравајуће Ј ношго меницу исплати може тражити иужну суму чим је се нримио да изпевање сопран — солискиње госиођице I „од траеаита да му даде накнаду или, | вршп пекакав посао. Таке нретпоставке Отилије, у народним песмама од В. ј „на против, трасант (издавалац) ее ј нема против онога који плати заЈдруН. Штирског, које је невала соло уз „тужи на~ траса г Ј -а што* му је^ одбио; гога, иа онда зашто би је бидо за нратњу „гласовира („Пошла румена.| „пријем и исилату менице; 2-го с ре онога који се само обвмује за друрано па воду", даље „Ветар душе", | „митептом комеЈиије исилаћеиа^мепи-! гога. — Акцттант Ке моКи да докаже, „Мајко Јеленина") за тпм у арији из ј „ца, иа тражи сеигурање. свима могуКим начинижа, да тој иретопере „ Продап-л невеста", и на иоједи-; „Закоиик је, односно овог доказива-! постаеци нема места". пим местима у силетовпма нар. иеса- ,.ња покрића, поставио иравила ноја Из свега овога хпта излази госпома од Корнелија и Штирског, одуше- „6'и могла бити и много јаснија и много дипс ? Излази то да сге ви обманули вила јс иублику толико, да ју је ири ј „тачнија; управо боље би било да за- Нуон-Саеп-а. Ви сте му изнели неку „коник о овоме није ништа ни говорио , другу меницу, која није вучена, па „него да је оставио и ту примену еге његов одговор употребили за ме„оиштег (грађанског) законика." Ево ницу која је: вучена на еоиетвему на„шта еевели утоме чл. 117: ребу, А шга то значи: значи или да „ Пријем аретиоставља иокриЛе, ири ни мало не разумете 0 ствари о којој ,јем служи о томе као доказ /ирема | говорите, или... или... ах, то ие смем „ иреноситељима. Али ирижила се мв- ни да номислнм! „ница или не иримила, опет је издава- 1 После свега овога, како ми тешко „лац дужан да докаже, у случају од- ; надају оне речи у вашем допист: у „рицања, да су они, на које је меницм „истој се нотици оиомиње страни тр„била иовучена, имали иокриКа у ру- ј „говачки свет, који има посла са Ср„кама : иначе -је дужан да даде обез- „бијом, на опасности, којима су пзло„беЏше и ако је иротест изискат иосле ј „жепи његови шггересн нред српским

евакоЈ пијеси бурно поздрављала и изазивала. Штампа нештанска такође ју је нохвалнла, и топло је препоручила опери. Желсти је, да се ова жеља и иепуни. Други солиста г. Милан КаљеваИ, који је певао „збогом баритоп еоло уз пратњу гласовира од ЈосиФа Маринковића, за тим 7 снлет срп. Пар. Песама, баритон еоло уз пратњу мешовитог хора и гласовира од В. Н. Шти

„одређеног рока.

„судовима, који, вели се у тој беЕто г. Јустуее, шта г. Кан вели о ј „лешки, често иута својим чудноватим овој одредби, а она се ни мало не | „закључцима иоништавају најформалразликује од оне обичне одредбе што „пији ирава, као што је нар. меница. (наотавиие се)

рског, и у Ш. Сплету од истога, песму „јссн ли се наспала дилбер Анђелијо", — својим вештим певањем, путни осећаја својим лакнм милозвучним баритоном, одушевијо је нублику. То је укратко о коцератима у Пешти.' је изложена у нашсм § 87 трг. зак.. Овим концертима, дружина „ Станко- Ми смо мало час и тај § цитнрали, па виК и , која јс нашој публнци нозната сад изволите сравњиватп. Уверићете са својега вешгог и нрецизног нева- ее да је тај § верни нревод наведе-! пошдтсјцммд лпкрр кнчмгг ња, стекла је признања и у страном, ног члана 117 суд. трг. зак. пријатељима добре књигс. много музикаднпјем свету, а кроз уста Али пођнмо даље. Ево ја хоћу да ј преиоручујемо ова иаша дела: иајмеродавнијих лица, за своје умет- вам наводем још коју реч г. Еуоп — ј „Македонски Словени од Драгашеничко невање, што служу на чает Саеп-а, а њему тек морате веровати, ј вића 0.50 д. свима Србима, а посебице даровнтом ако мени нећете. Сдушајте дакле! „Лене грсшнице" од Карио Амуи вредном уметнику нашем г. Влади- м 1115 Е' ассерћаИоп вирровз 1а I рели 1. 0.20. славу Николајевићу Штирском и вре-! ршујвши (у пас је то прсведано: „нри 1 „Лепс грешнице" од Карпо Амурели дним члановима исте дружипе. Нска ма ли се меница, онда се сматра да им је свима част и хвала и од наже је сума за изиирење иотребна у рустране! кама пријемника," в. 87. трг. зак.). На нрвом концерту добила је дру- „Какав јо значај овог превила ? нита жина леп венац од „кола младих Срба" сс г. Кан, па одмах одговара: то, боме, наје баш лако казати " (чујете ли ви г. Јустусе? По неким писцима пријем је ДОказ о постојању покрића, који иде- у корист прсносилаца и имаоца протнв трасата, који ие сме одрећп исилату тврдећи да није покриће примио. Али то није иужно казати, пошто је трасат обвезан самим својим акцептом. Без сумње трасат, веле други.

у Нешти.

наставпће се). —

ОДГОВРИ — РАЗГОВОРИ

(нАСТАВак) Уз то требади сте отићи поштова ном г. Еуон-Саен-у, преставити му ј акцентира меннцу нонајчешће за то ствар и рећи : | што је добио нокриће; али то нв дива Госнодине, нас је меничнп законо- увен, јер је он могао акцепт дати за

давац ставио у страшан нроцсс: узсо је врсту вучених меница из немачког закона, у којој учествују само два лица, а из Франц. закона задржао од речи до речи одредбу о нокрпћу. Код вас је лако, јер вп немате у закону меница вучених на соиств. наредбу ади ми их имамо, на сад не умемо да се нађемо. Молимо вас, помозите пам. И да вндите Еуои-Саеп не би вам тако брзо одговорио, јер знам ја љсга каку муку мучи кад говери о томе нроклетом покрнћу код обичних вучених мсница. Слушајте еамо што он о томс у својој књпзи: Ргес18 <1е (1го1(; соттетађ г. I по 1114. стр. 613. „3 ће о доказивању аокриЧа. — Пре„ма ранијим правилима, издавалац је „заинтересован да докажо како по„криће већ постојп кад јс реч о ње-

то. што се иадао нокрићу, а међу тпм оио му није нослато, или онје, можда, хтео да кредитира трасанта (он уон 1 о1г 1аи'е сге«И1 ап Игеиг). Али не нретпоставља се да се овај бланко обвезао ; следствено, ако је акцептирао менпцу, он ће је н платити, али Јтада има право рекурса наспрам нздаваоца, и тада ће морати да докаже да је овога кредитирао, а то доказивање он Ие извршити свима сродствима која су доивољена у трговачним споровима. (Јадни г. Јустусе, јадни Паризлијо!). Ово мимишљење, много јс згодније него прво, дајеједан врло повољан ресултат, ма да му еолуција није са свим рационална. Меницом, нздавалац даје тра Рећчтс — Кје&иб, Епгз! Ви.чсћоД' уон сату иуномоћсгво, и трасат се акцсп- ■ Моп1спе^то. Ултх |ег!еп аи» <1ет вегМтацнјом обвезује да ће га исиунити. зсћеп 111 <1ав (1еи1«еће и1)ег1га»ен уон По онштем праву (грађанском) не Ј. КЈг аЈс. _

II. 0.20 „Рад" лисг за иауку и кл.пнсевност, иод уредништвом Пере Тодоровић, целокунно издање (комплет) шест свезака 10 дин. „Краљев џеи". сувремсна скица од П. Т. 0.20 дин. „Т>аче" дечији лист са сликаиа, уредио П. Никетић год. 1.120 год. II. 1Л50 „Српски Свет", у речи и сдици" од П. М. Никетића 2.20 „Витлејемљанин„, божићиа прича, превео и за срнчад удесио свећепик Димитрије Н. Милепковић 0-10. „Угарски Срби" сгуднја Јаше Томића, бив. уредника „Ваставе" 0.20. „Ф{)анцуски сел.ак" од Еркмана и Шатријана, превео Пера Тодоровпћ, неповезано 0.50 у лепом повозу 1. „0 каламљењу богиња па људима" од Др. Дазе Илића 0.40 „Брестовачка Бања", написали др. Ст. Мачај 0.40 „Јаван рачун народних носланика радикалне странкеј: др. Ј1азе Илића, Стеве Нсшића, Ст. Станковића и Мих. Ристића" 0.20 „Мпла", ориђинална елика из данашњег друштвеиог жпвота од *** I. св. 0.50 „Вег Вег&кгап/." (1)1 о ВеГгеиш^ Моп1ене§то)Н181:оп8сћс80ета1<1б аи8 <1етЕш1е <1е8 81с1)хе1]н1еп Јаћгћипс1ег18 тон Ре1аг

24 (973)

МОЈА БОЖИЋНА ИЗЛОЖБА вредна је да се види Ту има играчажа разних врстг од најје®тиније до најфинпје сорте, за женску и за мушку децу; такођер великп избор озбиљнијпх ствари и одраслију децу и за ђаке. Преноручујем за ноклоне моје богато стовариште, хероФоне и швајцареке музике са срнским и етраним комадима као и разне друге ноклопс за сваке нрилике. Као сваке тако и ово годинс имадем јелових грана (СћтШаише) као и свсћице, чирачице и леп украс за њих. Ва млогобројну носету умољава ионизни адолф Решовски пређе А. Путник.

Б У Н А

10—10

И"

влас1шк и од1 оворни уредник пера '1'одогопић

„ СмИЉЕВО'

штампарија пере т0д0р0кш1а