Мале новине
\
-Пу
Угаљ с Вршке Чука. Ово дана добилн емо угља којп је извајјен нз наших угљеннх рудника на Вршкој Чуки. Овај је угаљ у комађу у облику јајета, што је знак да је угаљ туцан на ноеде умешен у овако ко.мађе. Овај угаљ има еве оеобине извреног угља, те ее може савесно нрено]>учити свакој кући. Ми смо сами правили покушаја а они су испали не може бити красније.; Овај угаљ пали ее брзо, гори с јаком топлотом, изго- ј рева све до иоследњег зрндета. После згорсвања оно јаје што је бидо угаљ нретвара се у гомнлицу ненела, која се распе ири најмањем додиру. Кад се у вечс наложи цећ ватра траје до у јутру, а нећ одржава непрестано равномерну топлоту. Овај угаљ је штедљнв, јер за обичну нећ довољно је две три прегрштп овога угља, иа да траје ватра пуних пет-шест часо ва. Са тих разлога нрепоручујемо свакомс овај угаљ, који се може употребити и у салонима, јер не нспушта никакав задах. Угаљ.се може добити код .г, Пере Петровића, бравара.
НАРОДНД СНУПШТИНА САСТАНАК XXVIII. Уторак II. децембра Састанак је отворсн у 9 1 /, часова. II редседавао нотпредседник Катић. Присутни сва г. г. министри. Чита се протокол прошлога састанка који скупштина ирими. Чатају се молбе и жалбе, које се упућују одбору. Читају се нредлози појединих посланика, који се унућују одбору за прсглед послакнчких нредлога, На дневном јс реду даљи претрес -'нројекта закона о мипистарској одговорности. Инвест. ИлнџановиК чита чл. 4. и 5. — Скунштина пх усвоји. Члан 6. Ири овоме се члану отворила дуга и 1;;>ло интересна дебата. Члан 6. гласи: ЈЈазниће се затвором од 1—б година, лишењем зваи.а и губитком грађанске части, мшшстар, који премапотпише указ краљев, којим се обуставља Устав у цедини или у поједжностима." ПвЈЈа МаксимовиК нредлаже да се казна за минпстре повећа ц поошгри, доказујући нримерима неумесност благе казне, која је пројектом пронисана Прекорева владу што је поднела овај предлог нре негоје израдила нредлог о изменама кривичног законика, којиј треба да се нотнуно може применити I и довести у склад с 6. чланом овога пројекта... Г. Максимовић говорио је ејајно и убедљиво; скупштина га је саслушала с највећом пажњом, а колики је утицај имала његова беседа на носланике види се из тога, што га је потиомагао огромаи број носланика, кад је затражио да му предлог потпомогну 10 посланпка, и што је носде њега устадо неколико носланика који су, поткрепљујући његов предлог задивили слушаоне својом речитошћу и посланике остад е потпуно на своју страну одвели. онаменити су у томе ногледу говори попа Марка и д-р Драгишс. Д-р Драгиша СтанојевиИ. , бране^н ватрсНо МаксимовиЈшв предлог, згодно нримећује да су људи били кажњени за просте чланке но новинама на десет и внше година робије, а сад се, ето, овим законом хоће да казни министар за гажеље најсветијнх нрава грађанскнх, обустављање Устава, само затвором 1—б година!... И то се тек казниЦкад је намерно... Он хоће и тражп да се министар казни п за сам нокушај, хоће да се министру бдузме : сваки апетит да тако што и покуша. Српски је народ, велн, жудан слободе на ако сеУстав ногазцма у ком правцу, тиме се одмах крњи и народна сдобода, тиме нотиче п буна озго, тиме је нанесен удар најсветијим народним правима... Србија је вели револуцпонарна земља, Срби се бунс и збацују тпране, од њих су пала три султапа, Срби су г због њпхова тпранства свргнули с престода три владаоца, па су се иобунили н нротиву четвртога. кога су најзад нагнали и нринудили да да оставку на нресто.. Овај је народ снт експеримеитисања, па»ако би се десило да се коме владаоцу нрохто да чини такве екснерименте онда треба шго строже законе пронисатч им се да за свагда узме апетит, да ее лате недозвољених ередстава. 11 иокушај треба казнити. Покушај можда једном случајно усие, народ можда ћутке поддегне, револуција се изврши без крви, државни јс удар учињен... Устава нема... Зар таког министра треба оида оставитн мнриа, зар то онда не треба казнити? Србија има око 10.000 војника регу-1
ларие војске, а око 190.000 народне војске... то је снага, то је моћ... и на њу се треба обзирати ако се озгонокуша преврат, буна, та ће сила доћи у крвав сукоб с оном другом спдом илн ће, можда, илп пз патриотизма или нрестрављена ћутатп. Дакле или, ће биги барикаде нли ће се мирно извршити највећи злочин... ето, због тога треба-, због тога се морају казнити таки злочиначки цокушајп, ма они остали и бсз икаква уснеха... треба прпмерно казнпти ми нистра који само и нокуша да се огреши о члан 6... Р. ТајсиЛ вели, говорећп такође у ј корист Максимовићева предлога, да су ј казне оних нобуњеника „озго" непрпметне сирам казна иобуњених „оздо".! Они „оздо" казне се са 20 година ро- \ бије (а иро и на смрт), а оии озго са! 1 до 5 година затвора! Вели је то пе само неумесно и нелогично негои непаметно и неоправдано: овде сељак, побуњеник, зна ли он много
КРАТКЕ 8ЕСТИ д На вођу румунске пропаганде између Куцо-Влаха у Македонијп но знатог Маргарптија старијег, извршен је овнх дана атентат. Атентатор је Ј. Кота Куто, нз Клисуре. Маргарити сав је избоден ножем. Атентатор је иобсгао. Принцеза Клементжна, мати кнеза Фердинанда Кобуршког, ово дана присгшла је у Париз.
дворски КАпиумк*)
рашта иде у буну, рашта се бори, зд што нрави барикаде, шта хоће? овде министар, бунтовиик, образован човек, добро нлаћен од народа, само зато да се брине о бољитку и поретку
III Још који дш па се имала сада | стати велика народна скупштина у једну једину седницу, да рекне „Амин" новоме Уставу и да га прими без претреса и оцене. Истина јонг је остајало неколико пос.таника који не прнстају да да понизе народну скупштину до
народа, буни се... на мислпте лн ви У логе Једне гомиле која гради пада оп не зна шта хоћс, зашто спрема ; раде, али то је био самомајушни преврат, у д а р ?... Мислп да треба број незадовољника , све остало овај члан довести у склад с кривичним пе 1, се било преломило и помирило законом - . са судбином. Миниетар Баја вели, да је и он за тт строже мере, с тога се и нијенптре -ј Иошто се целога тога дана оабало да се овако дуго дебатује, што ктао у клубу и облетао од послаон, у осталом, држп да су то ретор- ј ника до посланика, молећи их да ска вежбања појединих носланика. На верују својим београдским П1)вапрскор Максимовнћев, зашто влада о-; ша г> к> Таушановић око 11. ваЈ пројект није довела у сагласност: ' Ј с кривнчним зак., вели да би тада часова 7 ВС1Ј С отншао ЈС у двор. требало мењатп п сам крив. зак., што Краљ је у напред био извешби било н тешко н требало неко-, тен 0 повољном току послова, с л-шо година да се то изврцш. Бари-! тога 1ека ,, К осту ' , )ад оено. каде сматра... управо о њима неће ни Ј - 1 да говорп. ! — Могу да вам честитам г. ТаПошго је пзвестплац примио да се; упановићу. овај члан врати у одбор, то скупшти- — 0, господару, стзло-~тас~Јвна реши да се члан 6. и члан 7., 8.; толпких мука! — Г. Коста мало поћута, а за тим додаде: — Но за то ћемо се с извеснима напла-
9. и 10. (којо Стоје у вези стимчданом) врате натраг у одбор. Иавестилац чита даље члан по члан. Неки од тих чланова нримљени су пнројекту, а неки, по дужој дебати, враћени у одбор.
тити. — Ма који су то који вам шувише сметају; још сам вас Ј *едном Седница је трајала до 12'/,. сахати! то питао — рече краљ. : а о Таи : гк .1 е . заказан _ за 12 ' лскембар Седоше. Г. Коста помену нека имена. Краљ је код сваког имена правио примедбе; некихма се ругао, неке Ј *е и озбиљно псовао:
( у 9 сахати пре нодне.
ЕРВ&В1 Г0ДИН5.
(ДНЕВИИК ЈЕДНОГА РОБА) НОБЕЛЕЖИО Пера Тодоровиђ ГЛАВА XVII. Растанак.
(183)
Од кад смо затворени, ово је прва ноћ коју смо провели снокојио, умирени и обавештени о дал,ој судби која нас чека. Спавало се, дакле, мирно и задовољно. Сутра дан поустајали смо рано и одмах је настало спремање за пут. Тек сада почиње се код наших другова опажати једна доста интересна, али не толико и пријатна црта—црта саможива и себична. Жудни својих остављених домова, наши другови на једаред потонуше у своје лнчне бриге, у старање да се што пре раставе с тамницом, да што пре прну у слободан свет. Ова брига учинила је да са свим забораве на нас који остајемо у затвору, н сад си их ;могао видити како весело трче, прибирају своје ствари, деле новац,
поручују кола, старају се за топлу одећу; у онште, спремају са за пут, не показујући ничим да се ма н н;).јмање интересују за иас који остајемо. Видећи све то ми смо тек сад првн пут почели размишљати о горкој будућности која је пред нама зинула, тек сада нрви нут сетисмо се наших десет година тамновања*. Јес, живот је ноштеђен, али какав мрак и јад стоји сада пред нама: наши другови одлазе, а ми остајемо да одужујемо десет дугих година робовања; настаје извршење казне, долази потпадање под грубу и сурову дисциплииу пандурску; настаје дуг низ сељакања из затвора у затвор, од једнога здог управника на *другога горег; настају дани самовања и туге, без икакве радости, без наде, без успеха, без иједнога светлога дана. Човек постаје бесправна ствар, којим раеполаже јсдан обичан пандур, који ти заповеда кад ћеш поћи, кад ћеш стати, где ћеш сести, с ким ћеш проговорити, шта ћеш окусити, шта ћеш рећи — све, па скоро чак и сама мисао твоја потпада од сад под надзор н контролу простих н грубих људи, који те не разумеју, који не појме ни твоје стање, ни
твоје жеље; знају само то, да си ти робијаш, а они чувари, намењени да пазе на те да не утечеш. И у таком грозном стању ваља ировести десет иуних година! Ту ће свенути младост, оронути снага, затупити мозак, умртвити осећаји, нестаће свега онога зашта би још вредело живети. А кад опет угледаш слободу, ти ћеш бити немоћан, изнурен и сломијен старац; свет се променио, нестало читавнх покољења; друштво, пријатељи, родбина растурила се по широком свету или те заборавили, а за десет година подраслн нови нараштаји, Ј *авиле се нове снаге и у политици и у књижевности; једном речи, настао је један нов, теби незнани, свет; свет који је теби туђ и у коме си ти туђин. Куд год се окренеш наићићеш само на хладну равнодушност. И зар је ту вредно, зар се ту, после свега тога, има још рашта живети! 0 не, живот је за нас био и прошао, и ми смо од сад живе мумије и ништа више. И кад човек помисли на целу ову страшну и неутешну будућност, зар онда не би боље било да је за један час свршено све, да је насилна смрт прекратила непрегледан низ неминовних патња?! ( наставвие св)