Мале новине

хиеторијом, чзше ли пред Краљем Србије, кал му у његово име вршену власт у руке цредаду, пред Краљем, воме је оно одузеч.о спу моћ, да може бнти снажјш српски Крал.? И — ми се не бојимо овог самвубијетва, јер:Преседнвк ми ииетарства, којн је 1876 турској царевини рат огласио — то неможе и неће учинити; Начелник врховног штаба, Молкте срнски у успешном рату 1877-—78, —то не може и неће учинити; Командант онога кора, који је до на Косово допро био, — то не може и неће учинитв; па ни председник данашњег министарства, као министар спољн х послова, и кад не би био ђенерал, — то не може и неће учинита; а нк* стари проФесор у војаој академији, чији ђвци са његовом науком стоје данас на челу сриеке војске, —то неможеинеће учиеити. Не бојмо се! Напротав, ми се надамо па и очекујемо и од скупштине и од владе с намесништвом, да баш због тога, гато се мутни облацк на хоризонту Европе и нашега полуостровасве више прибир&ју, да блш због тога цела држава српска од свега другога по нешто откине, а војсци својвј" настачи, те «а се организац ?;јањева) која је за наше прилике једино могуће добра, н коју су саставиле најбоље главе што их је Србија тада имала, но која ни до данк.е нгје у целнни взведена, — да се што пре потпуно кзведе, да се у њој све празниве нопуве, и да сс војека пашасвим оним снабде, што је њој као таквој неминовно нужно. И ми, нк часак не сумњајућа ни у оатриотизам скунштвве, нк у државну мудрост и енергију владе, са пуно утехе смемо и опет да клккнено. Не бојмо се ! Стари Војкн.

БЕОГРАДСИЕ ВЕСТИ Српска емиграција. Комаровљев „Свјет" јавља, да су овпх дана кроз Владвкавказ прошли сриски емпгрвнти, који се сасгоје из 15 породица Онп иду да се сталоо наставе у закасписву област. Та емигрчнти су богатп и мпсле да се у новпм местима, где се нвстане, занимају трговином и иољопривредом. По речима емиграната, у закаписком крају већ давно живи много Срба, на чији позив они сад и иду тамо. Из те парти)е емиграчнта, у Владикдвказу остале су две породице, које ће ту отп ;чети трговину. Толико „Свјет" о овој српској емиграцији, за коју до д.чнас нико пије зпао. Колпко је иама п о з и а то, Срби из Србије нз емигрирају, нарочпто у Русију, а да ли су ти емигрантп пз других крајева српских, — о томе „Свјет" нпшта не говори. * Наредба. Суд општине вар. Бе<>градг. издао је нарегбу, да се пикаква јавна забава у општини београдској не сме давати без претходне дозволе општинскогсуда. Акв би се деспло да се у каквом лок.алу взиенлдно набава приреди пли музика доведе, г, зда од радњедужчн јеодмах сутра дан прајавити се накнадно општанеком суду да таксу плати. Алг во изуз .ће важи само тада и тако, ».ло ОЈиста није бидо времена да се учинн претходна прпјава. Онп, који сз не би прндржавали овог пропис«, биће кажњепп. ј Општинскп суд је ирописао и таксе за. јавне забаве. Тако за свирате наодних свирача од једног вечера пли},а ће се дин. 2; за стадно свараг&е мушког окрестра по каФанама, баштама итд. од концерта дин. 10; з- свпрање с певањем вештака од једиог ковцерта дин. 20; за свирање жеиских капела дпн. 30; за једпу вгранку илн забаву с игранком у локалима 1реда дин, 30, у локалима II. реда дин. 20 а у локалпма III реда дин. 15; за панораму на дан дин. 10; за разне преставеи показнван>е вештина дпекно дин. 30; за забаве „Тпнгел-Тангел" т. ј. певање свирање и представљање, од забаве дпн. 50. * Пожар. Прекспноћ око 11 т / 2 сахати појавио се пожвр у кућп г. Ђоке X. Живковића, која је у препелвчкој улици. У кућп су шшввала кигајџије. Кућа зкједно са шупом изгорела је.

Чиновничко удруж&ње. Мн га наши читатеља моле нас, да упитамо изабрани одбор чиновничквг удружења гата је с тим удружењем и хоке ли оно један пут већ стјпити у ж«вот и отпочети свој рад, јили ће и ова ^удружење проћл као многа друга, код к>јвх је одушевљење владало само у почетку, па се носле охладнло. Одиста ово нитање је умесно и ма га ево упућејемо надлежнои одбору с над <1м, да је морало бити каквих сметња што се с тнм удружењем застало. На одбору је да се јави. * Збзр. У идућу недељу биће у сали каФзне код „Скупштине" скуп, на коме ће сз дог.>варат» о оснивању јахачког друштва у Беогриду. * Ноклон. Наш вредпп и двровити скулптор г. Петар Убавкић поклонжо је ових даиа басту Вука Кчраџаћа мпнистарстау просвете. Онајв бпста бнла, између осталих његових радова и на париској изложби Попрсје је преко природне велпчине. И ова бзста као и осталн његови радови награђени су медаљом за уметноста. Биста је иостављена у министарству нросвете у сг>Дн минпстровој на нарочитом постаменту. — Иошто и овај|рад г. Убавквћев као и остали што су балн ва пар«ској изложба, иису бчли нигде на. угледу публпци, то би молили г. министра просвете, да некако удеси и о^реди дане у којима бв могла публика посетита минист&рство и уживати и у | вом пајн^вијем раду г. Убавквћевом. — Од своје страие благодарпмо г. Убавкпћу на овмко лепом и патриотском иокЈОну. * Лепа појава. Имамо да забележимо лепу и радосну појаву. После светосавске скупштине, одличнв члан овога родољубивога друштва, г. протојереј Алекса Илић, позове гостољубпво на ручак неколико својих добрих личних пријатеља а неуморних трудбеника иа друштвеној задаћи између осталих и г. Мнлоша Милчјевића. Познато је какву је улогу играо и још данас игра, г. Милојевић у пословању око буђења нзше националне св сти и сазнавању нагае народне величине. Тај р дољубиви рад његов био је дуго иренебрегаван и мало цењен, за то су нам данас у толико мвлије иајаве благодаршсти е признања, које се достојно почињу

јављатв као нлодови заслужене каграде. Таква једна радосна нојава десила се и нрилвком овога нријатељског ручка код гостољубива оцапроте. Кад је бил ) у средручка, г. прота је пријатно мзненадио госге, прочитав пред њнма лепо и родољубиво писмо г. Чумвћа, упућено г. М, Милојевићу. У том писму г. Чумнћ, у најодабранијим изразима, изјављује своју голему пошту спрзм дугог >дишња родољубива рада г. Милојевићевог и у знак своје срдачне благодарности и свог признања, шал>е великоу трудбепику скроман дарак — леп тптап са штилетом, украшен сребрном ручицом на којој је изрезан монограм. Цело друштво поздравило је г. Милојевића п честатади му. Уједно ?е умолило гостол>убива ломаћмна, да у име целога друштва благодари г. Чумићу на овој пажњи спрам нашега заслуженога народнога трудбеизка. За тим се напило у здравље г. Чумића и г. Малојевића! Овакп знацз празнања радосна су појава, да се код нас почиње достојно разумевати и ценити трудба на нашем народнон задатку. -а«» «> Народна Скупшткна 70-та редовни састанак држан 5 февруара

Састаиак отвореи у 9 х / 4 часа, За министарским стол м нигде никога; тек у пол вини седнице долззе г.г. Грујић, Вујић и Таушановић.= : Председник КатиК објдвљује, да је 70 -тн редовни састапак отворен и да је на дневном реду специјална дебата о спорк-зуму рчскида уговора с Аигло-банком, који је влада учинила. Пре него што се прешло на ту специјалну дебату гтрочитан је запксник прошлог ред вног састанка, који се без икаквих нримедаба прима. Иа тим молбе и жалбе коЈе се упућују одборуза молбе и жалбе. После тога иреседник јавља, да нови пародни посланик М. Даниловвћ ваља да се закуне, ш.о се и учини. За овим се прелазн на читање уговора о раскиду монопола дувана с Ангдо-банком. Известилац Витомир Младенови%

ПОДЛИОТАЖ

Е.РВ Д В А Г0Д114 (Дневник једнога јаба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (23) 3. Јанјара г. Нироћанац, председвик министарства, отворио је, у име краља, вааредну скупштиау еазвану парочито радк; трговинског уговора с Немачком и консуларне конвенције с истом државом. 5. Јануара грађевинска струка добила је новога миннстра у лицу г. Јоце Петро! аћа, генералштабног потпуковника. Овајеизме-! на била важнастога, што је а министарство грађ. под^собом имало тадазначаја вносао грађења наших железница. У осталом о »о I је био само увод ?а г. Јоцу и прииремада доцније уђе у воЈеномав; ; ;старство, којеј

је дотле вепрестано бело у рукама људи којк вису прападали напредној странца. 9. Јануара примљен је акламациом трговиснки уговор сНемачком а 11. Јануара скупштива је закључена. Тиме је З Јвршена трогодишњанап редњачка нериода и „Самоунрава" је тај дсгађај пропрачила узвиком: ,,У уторак по нодне распуштена је скупштина и двогласачка ера тиме је завршена". Као неко нредсказање ове увоге. коју ће чувари јавне безбедности — или по народск® сејмени ■— мграти у тимочкој иобуни, о њама је одмах у почетку о«е годиве иоверена јавпа реч и иеколико месеци „Самоупрар.а" их није вснуштила вз уста, а цело прио тромесечлје у овој годзнш испуњено је било готово иокључно само борбом нротив њвх. Још 15. Јануара „Самаумр.чва" до носи вест како су сејмени ич Џеготипа послави у Салаш и околвну, да умирују свет и да вомажу полкцијц, где је њена сваг» недовољпа. „Самоуправа" је то оштро нападала. Поз^вајући се на закон,

по коме су чуварн јавне безбедности установљени „да гоне хајдуае и лопове и да чувају безбедност граница", — ова је питала: шта ће „сејмени" помирним крајинским селима, где нити има лопова и хајдука, нитн је границч у опасности. Нв наскоро затим дођоше из Пореча нови гласови о „сејменима" гласови доиста страшни, језиви. Ту се јављало о испребнјаним људима, о ногаженој нејачи, о силованим женама! Слике лавно минулих дахиских времена почеше се поново јављати Ови гласови, које смо ми брижљиво подржлвали у „Самоуправи", нринудили су најиосле владу те је при крају Јануара морала одредити комисију за извиђчње „сејменских" недела. Међутим, између „Бидела" и „Самоуправе" заметнуо се крвави бој око „еејмеаа", и чктав Фебруар готозо се само о томе циеало.

(Маставиће се.) —