Мале новине

1ш. Јфиступио јс ноелу оном збнљом,! Чл. 25. Е<-«кву, по својој важпосхи заслужујеј Мики ("итуевиС устајс да, као п нредмет којп је бпо пред* н.пме. на нрвом чптању, предложи пародној .ДЈолазећи са глддишта, да је крива ' скупштини да ее укине звање секреслободна штампа једно од најмоћни- тара државног савета. Као разлог на-. јнх цивилизацпоних средстава за не- води штедњу, даље вели да су у сзговање свих грађанеких врлина, аа жн вету још млади људп који бп одиста' госање порока и покварсностп, а на-; без ио муке могли вршити дужноет: рочито темељ н уелов свима грађан- секретара и ниеара, кад је овај посао ским елободама, - одбор је Се ста-; и онако мали... Моли десет носланнка ! рао. да ео и код |нас сада, када се да га потпомвгну, али га нико не ноизводе нове реФорме нрема духу но-1 може. вог Устава, уведе и утврди слободна Члан 25 би усвојен онако како га штампа. Одбор је морао заузети та- јс одбор предложио. кво гледиште тим пре, што се и у (Мика Сиасојевић зловољно есде самом Усхаву (чл. 22) уставотворац | гунђајући: „Глас вапијућег у пуецобринуо, да једном засвагда ујемчи 1 тнњи!") у Србији иетинИту слободну штамну. Сви оетали чланови усвају се без ј Па како се такво гдедиште одборово : измене. у многоме није слагало еа ноднесеним Седница се закључила у 11V* еах. иредлогом закона о штампи, то је а заказана за ионедеонпк у 9 чаеова. одбор у њсму учпнио знатне измснс: и по облику и по садржини". Члан одбора др. Драгиша Станоје , Г 0 Б 0 Р вић има однојено мигалење. II мшилење одборско већине и мишлење д-ра Мактмотка, ирилик;,ч прстрет Драгишс штампани су као целокупнп ™ копа омипистарскоЈодгоорности, нројект,

Г о с н о д о ! Као год што

Ми ћемо говорити о оба ова иројекта. је бпла значајна дебата код члана а за сад ћемо само рсћи да еу оба 2. овога пројекта у квадиФиковању ова пројекта знатно измеинла и убла казненпх дела, у тој истој мери важила реакционаран нредлог министров. жан је и чл. 6. којпм ее одређује Ков зајам. Јуче је читан указ којпм | казна ' ;5а иоједика дела учпњсна од се тражи ибв зајам од 10 милијуна ст ране г. г. мшшстара. 1сжина Јв динара. Овај нов државни зајам утро-! « вог члана У знача ЗУ томе: хо "" ж > шићб ее иа'војпо цели. ' " олспу ><ли сгрои/ а ират А т : ,У својпмо ли ирву, значило оп олабаИзабран Др. Данило Данчевић иза- ј впти самим тпм одговориост мпшп:тарбран је за ог|(Лтииског лекара. : ску, а решимо ли да усвојнмо „сгроЦ$на хлвбу. Оиштин. одбор иовећао ј Г У а ираведиу казну значћћо- да I је у синоћној еедници цену хлебу од; хоћемо у збпљи да створимо мини20 па 21 пару дин. од килограма. старску одговорност. Намеће нам се ^ ( _ интање. откуд овако блага казна за дела у чл. 6. и 1. овог иројекта? Ме НАРОДНА СНУПШТИКА ни 1Г ™ а . Д а ј« т0 0 * "°ЧГ шиог схватања члана 1Л9. ј етава. 1'есастлнак ХХХИ1 Нсдсља 16. децембра чи тога члана: за оне елучаје мнннПриеутни*мнни стјш : нредседнпк, по-; старске оДговорности, који ппсу нрелиц.-«е; правде и нрпвреде. виђени у криричном законику. као сама • Чита ее протокол нрошлога саетан- но себи кажњИва дела, мпннстар не ка. који скупштина нрими. ' ; можо битП оеуђен на већу казну од ј Читају с<* молбе и жалбс, које сс ј затвора, — пе значс, да се миниетар упућ-ују одбору. и за злочина дела осуђујс на затвор. ,На дновном реду јс: јер та дела но самом духу 'Уетава н Извес-тилпц чита изкештај одбора ј оеталим појмомша имају се казннтн ; "за нреглсд посланичких иредлога. казном кривичиога закона, а блажија Иеки од ових предлога упућенн су! дела мшшстареке одговорностч догале мЕнистрн. некн стављени ка днсвнн би у ов»ј закон. о коме мп данас вбред најблпже седницо, а неки одба- дпмб реч. Само иогрепша иолазна таченп. чка створила је пометњу у овоме ииЈ:Ш':стилац Витомир Младеиови! чи- тању. та пројект закона о поеловномо реду Сад настаје нитањо: којом казном у држаином савету (ово је друго чи - : трсба мпииетра казапти за гори>а де тањс). ла, да лн но кршшчном илн по овоме Чл. 1—24 прнмају ее. ! закону о министарекој одговорпоетп ?

Мени изгледа, да ,је Фатална погрешка у томе, што ее поеле промене Устава није приступило н изменн кз весиих одредаба у крнвичном закоиику, следујући чл. 203. тач. VII. Уста ва, који то изречио тражи. Ви знате, да је у члану 13. Устава смртна казна за чисто политичке кривпце укинута, те самим тим требало ,јо одредбе у кривичном законику о овоме изменитп. Ово наведох као пример за боље објашњење казате потребе. У кривичном законику нсма анало гије, већ све мора да је јасно и тачно оиредељено. С гога је и требало кри вични законик довести у склад с чл. 13. Устава и извесне одредбд у њему изменити. Да је се у опште пришло нзмени кривичног закона у духу но вога Устава, ми данас не би имали тешкоће велике ни код закона о збо ровима, ни код закона о штампи. Кад је био у дебати нројокт закона о зборовима сви смо видели: да су блажије казне одређене за кривице на зборовима учпњено, а остале строжије, за кривице у ужем друштву учињене. Кривични закон дошао је у еукоб с пројектом закона о зборовима. Свега тога ио бп бнло, да је се ревизија кривпчнога з&кона нзврнгала. Да је то учињсно не би нн данас нри о вомо про/екту били у незгоди, да тетке злочиж министарске сматрамо као обична престунљсн»а. Оно, гато нринада кривпчномс законнку, то би се тамо и нагало, а ово, гато би требало да у!,-' у закон о министарској одговорнос ги то би било у овомс пројекту. Да објаенимо иримером. У члану 32-ом Уетава, а у П одељку еТоји ово: „Устаа се не може обу<-.г'!вити ни у целини, ни у иојединим ,,1<\1..овнма.~ Мени изгледа, да они. који еу заседавали у великом уетавотворном одбору, моћи ће боље да објасне да је ? г став еампм тим хтео да обе лежи; да је то дело издајничке природе. кад би неко обуставио у целпни или у нбјединим деловнма Уста.в. Како ее нак но кривичном закбннку казни онај, којп је издајнИк илп нре дузмо каква пздајнпчка нредузећа, то мп знамо. I! нрсма томе влада да бп ту одредбу Уетавл довела 'у склад с кривпчним закоником, морала је прс свега да учпни измепе у кривичном законнку, и да тамо пзрсђа ево елучајсве, деда, која ™ сматрају за пзда ј нпчка предузећа. У кривичном заковику, а у извесним §§ побројана су дела, која се ематрају за издајннчка иредузећа. И

сада требало је донети тамо пзвссне допуне, па би нам даиас ова дебата била излишна. Да би видолп, колика је велика аиомалија, ја ћу вам навести 2 случаја пз кривпчног законика. Тако у§-у 87. крнв. законика каже се: ко насил^ но иде на то да иромени Устав , казннће се смрћу. Погаго је Уставом укинута смртна казна, то ће се тај осудити на 20 год, робије. Даље, у §-у 90 ом крив. законика кажо се: „ако .је то дело остало без сљедства", казниће се до 10 год. робије. У нрактпци стоји ствар овако: ако бн : неко дпзао буну, на ма имала најмајњу нослецицу, он се осуђује на 20. год. робијо А ако неко каже само да требе дизати буну, тај се осуђује на 10 год. робије. Овај ,је нример пз кривнчног законика и не нодлежи никаквој сумњи. Како стоји сад са једном владом, са јодним министром ? Ако она обустави Усгав у целини плп у појединостима, онда со но чл. 6-ом ов. зак. казни затвором од 1—5 година. И кад се ово доведе у везу са чл. 7. овог нројекта, као на нр- кад потнише указ, да се купи какав данак већи, ио што је Скунштина одобрила; кад задужи земљу жпне но гато је екупштина решила, кад прсмапотпише указ, којим се српска војска етавља у службу стране државе или страној војсци допучтп, да заузме српеко земљиштс, или кад премапотпигае указ, који надлежни миннстар нијо нрсмапотиисао — за еве те крнвпцо казни се влада илн један минпстар од 1—5 година затвора. Зар ово није ужас? Зар ово нијп иронија, на еаму правду? Зар ово пије коитрадикција ? Госиодо, ја немам нотребе, а пзли; шно би било и да говорим о томе, |каква бп вслнка онасност за земљу могла да иаступи, кад би то тако остало. Само нетачно вршењо какво1 закоиа или обилажењо Устава може имати врло рђаве последице по саму г земљу. Ви намтитс добро и 1883. и 1888 год. када су Скуиштине растеране без нкаквог узрока, какви су иотреси јавнота мењња били? Раснустити Нар. Скунштпну, то право круна има по Уетаву, али је свагда е овим правом екопчаиа и дужност, да се добро испита, када треба тај случај да наступи. Апеловати понова на народ дозвољено је, алн само када то права потреба захте, када се употребе сви нутовн узајамног обавештавања. У години 1.883 тога није било. Скупгатина сазвана и раснуштена, без да

ПОДЈШСТАК ЕРВ1В1 Г0Д1НЛ (ДВБВНШС ЈЕДНОГА РОБЛ)

ИОВЕДКЖПО II к р л Тр доровић (ндстлвлга)

(187)

Ми смо се бојади да им се што ие пребацн и то им наиоменелш; они иам на то • одгово]>и1не: — ; Да емо се среди с вама као с бунтовницима, ми би вас душкарали, а.:ш ми вас ; Сретамо као еузгње, н као људц. ■ сматрамо «а дужеост да се сдрам вае иоиашамо повсиао. јЈредаии сте иам да вас чувамо, а не да вас мучимо, кад би ви нагнали бежати, ми би за вама иуцали; алн кад Седцте овде мирно нама је , дужност да вас нахрагошо' кад сте гладни. Лепше и достојанствениј е једаи војник ие може схпатити своју дужиост.

У нријатном разговору нровелн смо тако до поноћи. Тада ее растадосмо. Госиода. ОФнцири отидонге својнм становима, а ми се пр) Кимо ио иаишм сламљачама, које су нам сад биле ленше од најлепша кревета. На скоро . нас поче хватати сан. Све је бвло ;;шхо, гј .)Обна тишииа иритнскада је цслу околину.« ! 'амо се нз даљине чузо како студени сесерац пева своју мртвачку снежву несму н но каткад протрссе собне прозоре над нашом главем, иа се опст све утиша, а у тој тштшни чују се кораци стражара, који чуна иред нашим вратима. Сужњи поспашс.

Сутра дан 8. децембра цабудимо ее у сваиуће, нопијемо по каву, које био за ра кију било јс и врућр равије, онростнмо се с нангам гостољубквим ОФИцирнмја, на се кренемо, дал>е. Дан је бно етудеи н натуштеи; ветар је гчшпо круипе праменове снега. Данас Смо морали хитати, ако смо хтсли за дана да стигиемо на конак у Параћин. Бдшкега конака икје имало а изме1) ј иае и Нараћина стајала је суморна Честобрадица. Њу је ваљало нребродити.

Полазећи од Бољевца ваљало је шш све уз брдо; снег је надао иуиа*два дана без ирекида, иутови су били завејаин и ув брдо се ишло веома споро. Али носле два часа иутовања нпак смо били пред Честобрадицом. Ми смо говорили о Честобрадиц априливом нашег ирвог нутовања кроз њу, кад су нас водили за Зајечар. Тада је била мртва јесен; са својим мрачиим н пустим горама, са својим голим и црннм шумама и густпм иланннеким маглама, Честобраднца је тада изгледала странгаа. ?Али сада она је бпда ужаена. Са својпм огромним сметовнма, еа свој нм завејаннм провалијама, она је Цзгледала као горостасиа гробница, у којој је сараљено све што је у њој. бндо јкнво. • (ПАСТЛВИЋ,!! СЕ)