Мале новине

Радмкални илуб имао је синок у тостионици код „Коларца" своју клупску седипцу. * И*.изази трзтоари. У колпко намје иознато, лањске је године издата наредба упргве вар. Београда, да сваки сајбија куће, дућана, становници крешу лед испред својих кућа. радња, итп. Поред тога, да посииају пепелом места, где публика пролази, те да се не би какав рђав случај десио пролазницама. Ово је било за похвалу. Ове пак године од тога нема ништа и горња наредба снава негде у архиви мртнпм сном, што је за осуду. Не би рђаво било, да се надлежни постарају те да наредбу истргну из архивске прашине и оживи је. те да свет не пада, као што је било неколико случајева п то доста опаених. * Закон о судијаада. Јуче је у народној скушптини завршена начелна дебата о закону о судијама. Пројекат је у начелу усвојен, против. Пројкта говорила је опозицпја. НАРОДНА СИУПШТИНА састанак xxxiv Понедељак 17. децембра Почетак у 9 1 /, сах. Председавао потпред. Катић Присутни министри: нредседник, правде. унутрашњих иослова, Финансије п иросвете. Чпта се протокол нрошлога састанка — Скупштина га уеваја. Читају се молбе жалбе и предлози појединих носланика, на се упућују одборима. Триша МилојеаиЛ пита председништво кад ће миннстар - Финансије одговорити на његову интерпелацију. *" Пот. КатиЛ одговара да се мин. фин. из'аецио, да ће одговорити на све пнјјте-каОјЛације онога дана којп скушптина I ее. одредила. после Ферија. I удта ее 89. чл. закона о нословном ®реду у дрш. еавету, који је био враћен одбору на редиговање. — Скуп. прима измену. Настаје поименично гласање послапттка ла тај закон. — Против су гласали евега тројица, међу њима доктор Драгиша. Њвесгилац чита одборски извештај одбора за молбе и жалбе. Неке скупштина прими, а неке од баци.

На дневном је реду био претрес закона о судијама. Њвестилац С. КостиЛ чита пројект закона и одборски извештај. Сад је настала начелна дебата. Јов. АвакумовиИ. почињући од Кулина бана, преетавља блиску опасносг у коју радикали својим законима доведоше слободу. Тако је закон о опшгинама, који је управну ошнт. слободу I уквржио, уираво.је онемогућио: законј којим се нолицији оставља сућење о иступнма, — на сад, ево, н ова ј закон о истражним судпјама, којнм ее хоће да узме највећа гарантпја сло-! боде, да се укине судска пезависност. | Говорник даље ирича историју про-; јекта овог закона; — како јо владај предала једап пројект закону, савет га нреиначио у нечем, па нредао одбору, одбор га мењао по евом нахо- ј ђењу и ево сад пред екушптину трећи ј убацпвнш взмеђу тога, у своме говору, и по којн ошгар прекор па савет. Говори п доказује штетност од укидања суд. независности. Одржавајући судску независиоет, вели. ми одржавамо наша грађ. права ■

елободе, бранећи н.у бранимо нас. — Односно тога да министар има права да казнн суди.је и ниже и внгие, ј па чак и иредседника касацчота суда. иалази да је тим нанесен највећи удар слободама, удар који ће се на брзо осегитп. Помиње како бојазан од казне може врло штстно утнцати на суднје и њин рад. Кажњени судиЈа, вели, нма се ирава жалити држав. савету. ГЕо томе је дакле држав. савет као нека контрола над судом. То бн дакле значило под- ! врћи једно независно тело нолитичкој контролн. Какве би биле посло- ; дице те новино лако је замислити; та је новина убитачна за грађ. елободе : п' права. Предлог да се одбаци. Известил-гц С. Костић вели да је нројект, који је он читао, одобрава, ј а не в л а д и н — што се тога | незавиетн судске у томе ео потпуно слаже е, Авекумовнћем. И. Дцтжнн-Н, одбија „јетке ; де" Авакумовићеве, па се после обојјица (Душманић и Авакумовић) дично објашњлвају. , ВукчевиН и онет но свом обичају хоће да с-војим оратореким талентом... Натеже то на ову, то на ону етрану... вели, да еудијдма не треба датн незав., јер ће се они иза н,е крпти као нза „ћутука" (!) Помиње и Хуне и Атплу (сигурно да ба слушаоци мислили да и он зна нешго историје) и Јевропу и злоупотребе и како либерали

хоће да заведу скунштииу и како њима не треба веровати и ово и оно. и најзад присети се бољем — ућута и седе. (Ми смо у овоме .трснутку имали велики апетит да му попљескамо, јер нас је у томе, дотле зловољне иотпуно задовољио и развеселио.) Ст. Рибарац сјајном дијалектиком дочео је оно што је Авакумовић почео. У онште доказивао .је оно исто, само јаче п убедљнвпје, што и Авакумовић. Његови су се разлози у сшнте еволи да докаже како је укидање суд. независноети, да се слободно изразимо, п реакционарно и штетно но евс грађанско слободе. Вели. да овај закон ннје створен да чува судска права, него је створен да штити наша грађанека нрава. Министар иравдв молн г. г. посланике да се чувају и уздржавају од иогрдних и ружних нападаја на судије. Вели, да је то ружан обичај који штети углед н екупштине н [целе земље. /'. МитроеиИ но сво.јој намети и умењу доказује најбогатију корист владина нредлога (...Дреновац који му сваки час вели: „тако је", трља задовољно руке и сигурно би Рада и загрлио од усхита само да му је овај био мало ближе). Ст. ИетровиЛ налази со за срећнога што може нрепоручити владии предлог, да би се те судије „што тргују" казниле једном... Виснрено доводи у свезу незавиеност судску, нанредњачку владавииу, Сливницу п сво монополе. Томе је. вели, свс та независност судека крива. Потаред. КатиИ нредлаже да се нродужп претрес сутра, ношто се нријавило много говорника, а 1 сахат је већ био прошао. Скупштина то прими. Чита ее краљевски указ којим се мин. војни и Финансија овлашћују да народној скупштпнп ноднееу предлог да се учини зајам од 10 милијуна динара, због војничких потреба. , . Састанак је заказан за уторак у 9. сахатн.

влада кротерала за (рбију стражарно назад н Пелагићу дотераном до ерпеке границе бугарском стражом није ништа друго остало но да се упути за Београд или унутрашност Србије Он је из Бугарске иротеран без јед ног марјаша.Заложивши свој сахат у Грејачу илатио је иодвоз на железници, но дошавши у Тоичидер њега ту полпција задржи и иротера ; поново за — Бугарску, Иелагић је у чегвртак изјутра пребачен у Дариброд , Пама .је ово чудновато. Ми нротерујјемо Пелагића за Бугарску н кад ној гледамо ми ћемо оиет видети Пелаги! ћа протераног за овамо. Морамо на иоменути да нам је веома пепријатно да оваке појаве иротеривања српскнх ; иолитич. лнчности бележимо. Признајјемо да Нелагић евојом крајном екс; тремношћу можда и чини какове неприлике и владн и скукштини, али мн би желели и радовали бн се кад би ее нашао какав други начин за ! таке људе а не протеривање. Ово нам ! ие звони баш најиријатније. * Вечерња школа у Пироту отвореиа јс иницијативом иеколико ииротских | учитеља. У овој школи имаће да се ! науче читању и писању сви неиисме! ни мештанн, а исто тако и сви Срби из Бугарске, Македоријс, и Старе Ср| бије, ко.ји се налазо у Пнроту. Госп. министар проевете одобрио ,је отва! рање ове школе и овпх дана школа ће отночетн свој рад. Ученици ће се I учиги бесплатно а предмети, којима ће се учити. јесу: чнтање и пнсање, ;Хришћанска наука, рачуница, српска исторпја и земљопис. Ми честитамо локретачима ове племените замисли а школи желимо много посетилаца и добра и дена уснеха.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ 3. Пелапгћ. Нишкаслободаиише: Као што смо у прошлом броју донели, Ваеа Пелагићвратио се изБугарске иуиутио у Београд. Но као што емо дознали Пелагић који је био прогнан из Србије за Бугарску није ее добровољио отуда вратио за овамо, ве.И га је бугарст

ЖЗ СРПСКОГ СВЕТА Босна и Херцеговина. Из Сара\ јева нишу „Србобрану": „Четири стотине срнеких мухамеданских нороднца : из Оарајепа.и околине епремише сеу | да се са свим иселе из Босне у беди свет и сами не знајући куд. Већ су били еве нмање и све евоје земље ударили на телала, али не могаше ее наћи купац. Амо нам сгижу гласови да се народ из других округа јатн: мице сирема на исељавање. — Један одличан овдашњи Србин, који неће да му се за сад износи нме, ноклонно је одбору за иодизање споменика С.тми ; Милутиновићу Сарајлији своје земљиште, да сс на њему подигне спомонак.

ПОДЛИСТАК КРВЛВ! Г0ДИН1

(ДН.ВНИК ЈЕДНОГА РСБА) ПОБЕДЕЖИО Пера Тодоробић (нАСТАВАк)

(188)

Кад стигосмо под Честобродицу спровод мало застане. Валг»ало се спремити за прсдазак нреко ове вратоаомие иланине. Ире свега морали су се скидати с кола сшт који су кола имали. Били смо у бризи, да ли ће коњи иреко ових сметова извући и иразиа кола а џаба ти вожња. Ја једиии добијем иовластиду да остансм у колима. Поштеднли су ме због моје болести. оа тим се цео снровод нодели у гомилице, уз сва!ку гомилицу" ишао је по когод од страж.ара да иази на осуђснике. ПоЈито је, тако све било приправљено- оти-

снемо се у Честобродицу, као оио што се морнар отискује да заилива у итироко море. Пикад нећу заборавити слику која ми се тада урезала у памети. Ја сам седео у колима и дрхтао у мојој дебелој буиди. Гледао сам коње како с тешком муком корачају, како сеомичуи носрћу, а из свакога се диже читав облак паре, која се одмах мрзне и о иодужим длакама виси као бео иглпчаст иакит; иарочито су леио били окићени рен и грива, Али ја сам свракао иоглед на кОње само онда, кад еам хтео да нс видим управо, кад сам кушао да заборавим другу једну слику која ме је дубоко нотресала. Предамном су ихили неки од наших оеуђених свештеника и међу њима поп Данило. Не знам како се то десило, али ови иопови ишли су наиред н они су нрви морали пртитн делац. У снег су упадали до по више колена, дуге мантије вукле су -ее по снегу и жалое их је било ногледати како посрћу п јсдва ваде нбге из снега. Но што је најгоре било, на овим су свештеницима внсили конопци, Као осуђеници они би морали® нћи везани, али спро-

водници били су толико милоетшш да ола" баве и попусте конопце. .Црно иоповско џубе и преко њега око лактова повијени конопци. та језива слика никад ми неће изаћи из намћења. Гледајући ове новезане иопове како се батргају и посрћу по снегу мени је излазила пред очи слика из нрвих хришћанских времеиа коју сам некад гледао где се нреставља како гомилу хришћанских свештеника воде на губилиште. Паде ми на ум, како сваки од ових л.уди има или б а р м о ж е д а и м а с в о ј е огњиште, своју породицу, обичне домаће угодностИј миран и безбрижан живот и ја сам се нитао шта гони ове л>уде да се излажу оволиким иатњама ? па сам иалазно, да у овоме страдању има некс величине, да радикализам збиља има нешто налик на верску моћ. (НАСТЛВИЋЕ СЕ) ——