Мале новине

скупштина друштвена решава шта ће бити са друштвеном имовином. XVI. Ова правила може само екупштина мењати. »*♦♦♦><•-•

СМЕСИЦЕ — Рекао искрено. Петроградски „Гражданин" доноеи овај интересан случај. Ту скоро, вели, између једног полидијског чпновника и једног ухваћеног лопова водио се овакав разгов$р. — : Ви сте украли? — Јес, ја! — Шта вас је на то нагнало ? — Жеља да будем кажњен. — А што баш хоћете да будете кажњени ? — Како, што ? — с чуђењем је одговарао лопов, — па нросто за то, да бих имао стан, храну, чај, осветљење и аоштену зараду ! „Граждашш" саонштавајући овај Факат, еа (ч;нм умесно нримећује : „И тако, ми садо већ дошлл до тога да ако хођеш иоштено Да аа-радиги , С >нда ти ваља крво украоти па > нда бити ј ђсуђен II" одлежатн у кезненОМ заводу..," Овде нам пада на памет један случај из пожарсвачког казненог завода. Један пекар пз Краљева већ је био осуђиван на затвор и лежао у пожаревачком казненом заводу, где је имао сган, одело и храну, али ништа није иоштено зарађивио, као што је желео петроградски лоиов, јер тамо иема ни каквих радионица. Кад је издржао казну и пустили га, он је с резигнадијом узвикнуо: — Па куда ћу ја сад?! — И одиста иосле кратког времена њега су онет послали у пожаревачки казнени завод на издржавање затвора. Одмах ио ослобођењу свом из затвора он је учинио нову кривицу, али кри,вицу која не доносн робију; учинио је кривИцу с рачунОМ Да у разиеном заводу има бесплатно стан ; храну п одело а да ни.шта не ради нити „по 1птено" заради, Оваком моралу и логици одиста не треба многа номентара. Факт је то, који заслужује озбиљну паж1ћу оних, правнпка, који у казненим заводима гледају поглавито срествоза поправку ! — Некролог кловну. У талијанским иовинама изишли су некро дозз, носвећени успомени Пннте, је дно.ј знаменитости из талијансккх уметнпчких кругова. Пинтаје ту скоро ј умро у Фиренци. Он ннје био ни жи вопислц, ни скултор, ни нееник ни музичар, на је ипак био онште при зната знаменитост. Пинто је просто био кловн, који је читавих недееет година веселио ерца посетиоца најпознагијих талиј анских циркуса. Име његово на пдакатима имало је прнвлачну снагу неодољива магнета. Одлнковао се нсобнчном оштроумношћу. Много „крилатих" речи његовнх добило је нраво грађанства и ностале су анамените. Пинта је дивно умео поучаватн животиње у току евоје | дуге каријере имао је масу мзуче них магараца, наса, гусака и свпња. Но нред нубликом никад није чинио необичне скокове и кревељеља. Оп је етекао гласа само нодругљивим оштроумљем и умењем да сачува величанствено озбиљно спокојство, правећи такве шале, сакојнх је нублика умирала од смеха. Нанозорници циркуса он је чинио утиеак велдможе. У приватном животу Пинта је био веома несрећан. Он је зарађивао огроман новац и међу тим умро је у седамдесетој години у сиротињи у дудиици, где је ировео последље две године свога живота. Он је бно јако чувен не само у Игалији но и у ииостранству. Био је у најиријагељски од носима с уметницима, књижевницима и љубитељима циркуса. На жалост, њега еу вохели не само људи но и

жене. Фиренца му припремила сјајан погреб, на коме су присуствовали многи одлични талијански уметници и књижевници. Персисно правосуђв, као и шго се могло очекивати, већ по томе не може бити савршено, што у азијеким државама влада нај нотпуниј а самовоља. Судство се налази, поглавито, у рукама свештенства а само у неколико и'то махом кривична дела, расправљају грађански чиновници. Свештеници сматрају себе као извршиоци воље Мухамедове. Администрација мора да извршује пресуде свештенства но разним делима. Губернатори морају да угерују све дације и оне, који не даду порез, казне казнама какве нађу за иотребно, јер они нсмају тачних наредаба одозго колики порез да наплаћују н како да казне оне који не плађају. Они су усвојили само једно до 6 ј»о , а то је да од сваког узму што више новаца п да јсдан део задрже у свом џепу. Од њихова иоиеивања становништво Персије са свпм иронада економски. Губернатори раеправљају сва важнија кривична дела као убис тва, грабеЖј - крађа ц т. д. а исто такб и разни спорови и свађе мођу велеможима, који ретко живе добро један с другим. „Ко више плати, мање прстрпи", — то је девизатих судија. ПРИЛОЗИ за божиЛне иоклоне сиротној деци у сиЈЈОтињском дому и у оиштини београдској. скупила г-тја СоФија Јов. Ристи-ћка г-ђа Ј. К. 10 дин. г. Маркаријан 40 „ Негар Карастојановић 20 „ Васа Мијатовић 10 „ Петар Божић 5 „ М. Барјактаревић б „ II Н .3 „ I Н 2 „ Сима Матавуља 2 ,, н н з „ ] Милорад Гавриловић 2 „ Димитрије Миловановић 3 „ Бо ;ка Гавриловић 2 „ Ђорђе Вајферт 100 „ г-ђе: СоФија Давидовићка 10 „ Драга Ст. Петровићка 20 „ г. г. Снасоје СтеФановић 10 „ Јован Белимарковић 20 „ Јов. Ристић 20 „ Миливој Јосимовић 10 „ Јанче Јовановић 2 „ Андра СтеФановић проФсеор 5 „ Н Н 2 „ Н Н 2 „ г-ђа Лепосава К. Ноновића 2 „ г. Димитрије Лазаревић б „ г-ђа Боса М. Лешјанка 10 „ гг Браћа Крсмановић 60 „ г-ђе •• Мага Милошевићка 10 „ Савка Панићка 10 ,, г. Епискон Никанор 10 ., г ђа Јуца Магазиповићка б „ г. 1а. Б Несторовић 4 „ г.ђа Конићка :5 „ гђице : М. Езановић :] „ Ц. Ђорђевић 2 „ Н II 1 Н Н 1 „ Н Н 0-50 нр. г-ђа Зорка Д. Влајић б дин. Н II О бО п. г-ђа СоФија Ј. Ристићка 20 дин. I': г. Влада Каћански 10 „ Н Н 2 „ Ђока Ж. Нешић бакалин 2 А. Г. Недовић 1 „ г. г. Мирковић н Лучића 2 „ г.г: Јован М. Петровић 2 „ Иваи Томић судија у пенз. 1" „ Ђорђе Манојловић у банци 1 „ С. Ђ. Таиасковић 2 „ М. Срећковић трговац 4 ., Н Н 1 „ Живко С. Богдановић О.бО п. Јелена Димитријевић О.бО и. Ранко Б. Тајсић 2 дин.

скуиила г-'ба Милева А. Конетантинови&а г-ђе: С. Михаиловићка 10 дин. Јованка Михаиловићка 20 „ Калинићка и Орешковићка 4 „ Зорка И. Ћирићка 10 „ г. г. Јевта Павловић 10 „ Моја Гавриловић б ,, Рајовић б „ Његово Високопреосвештенетво Гоеиодин Митрополит 30 дин. гг. дирек А 'ор народне банке 10 „ Леви мењач 10 „ г.г. браћа Поновић јувелири 10 „ г.г. „ ХалФон 2 „ г. Моша Меворах 10 „ г. Андрејевнћ и комп. 30 „ гг. Бошко Николић 10 „ ; Марко М. Марковић 10 „ Макса Антонијевић 20 „ , Светомир Николајевић 20 „ Вучковић 10 „ Шатнер б „ Одавић 10 „ гг. Миловановић и Божић б „ г-1;а Поповићка Модискиња 4 „ гг. Гутман кројач б „ 11 II 1 „ Јевта Лаковић 20 „ Генерал Хорватовић 10 „ гг. браћа Антонијевић 20 „ г. Коста Томић Шапчанин 4 „ гђнца Јелена Шкулић 1 „ гг. Барух мењач 2 „ Хвојка 2 „ Светозар Јанковић трг. 3 „ Гођевац и комн. 10 „ Карло Пероло б „ Давид Русо б „ Браћа Дајмак 10 „ Мит. Михаиловић—Тричко 10 „ Петар Петровић трг. б „ Ђока Марковић двор. апот. 11 „ Архимандрит Дучић 10 „ гђа Наталија Сергејев бО „ гг. Патримонијо 20 „ Роеети Солеско 20 „ Лаквивије 10 „ Мајор А. Константиновић 20 „ Милева А. Конетантпновић 20 „ г.г.Суар 20 „ Барон Темел бО „ јт , чиновпици народне банке 41 „ V стварима: г. Војид Радуловић 1 кОМ; финог Фланела за жен. хаљинеј г. Давид Були 1 Ком. Фланеда за хаљине; г. ДнмнтрПје Ј\1илојевић: 5 пари вунених Чарапа, 6 пари рукавица вунени, 2 вупена шала, 1 капу плишану и 1 М.уф; г. Иетар Радосављевић 12 нари вуаених чарапа, 2 трико јопне вунене; госиођа Антоновићка 6 вунених капа; г. Јоца Костантиновић 9 вунених кана ; г. Адолф Решовски : 12 бичева, 12 луткица, 6 клавирчића и 6 дрвених коња; Базар г. Савића: 4 лутке, 3 ирибора за нисање, 3 прибораза рад жсн* ски. 2 рачунаљке; Базар преко пута „Хајдук Волжа": дрвена колица еа коњем, један цео куњски нрибор од плека, 1 велика обучена лутка. ШАЛА И ЗАБАВА [Јрва и послепња љуоав. — Какваје разликп између нрве и иоследње л>убави ? — Разлика је та, што увек мисле, да је прва љубав већ у једно с тим и поеледња, а о последњој мисле да је она и нрва љубав. * Наввност. Отац: Радуј се, Перпце, бог ти је ноклонио малога брата. Синчић: Воло дрбро! А мајка зна ли већ о томе. * Иа испиту. ИроФесор : 'У чему су Римљани били бољи од нас ? — Ученик: У чему, што нису морали нреводпти Виргилија.

Ии за милион. Једног тадијанског хористу разбудили ноћу и позвали га да учеетвује у некој ееренади. Отовривши нрозор, он повиче: — Ни за милион ! — Не будали, — довикну му с улице, — дају ти ио трп динара на сваког брата. — Е, то је друга ствар ! одговори он и похига те им се нридружи. * Из руског позоритта. У комендији „Младожења из банкротског одељења игра глумица П. „Ја сам га љубида као Торквата Таса", дошаптава јој шаптач. П. Говори : „ја сам га љубида" и ! стане. — Као Торквата Таса, — довикује шаитач ионово. — Као квартаљника Торасова извуче се глумица.

ПОЗИВ НА ПРЕТПМТУ Намерни смо да дамо у штампу дело чувеног Француског Знублицисте Павла ЛаФита: Опште право гласања и парламектарна влада У нас је питање о нромени устава већосишло с дневног реда, иостало 1аИ; ассоншИ: унесене су најновије идеје, најслободоумиије мисли, и његова је будућност. Међу тим, у Француској, и журналистика и јавно мњење, бави се данас* нитањем о ревизији устава. Павле Лафит, којн је решавао толико питања из јавног нрава, дао је ирви свој глас: изнео са свим нове иогледе, нове идеје о иарламентарној влади и онштем нраву гласања чија хармоничност завичм једино од изборног сисгема. Главии циљ је делу, да се удеси извесан избории систем, како би народно прет ставништво ен тппаћне, ирестављао ску г п, концентрисање ^сзнју Јмишљења, У њиховој сразмерности. Као рсзиме јс тога да је број врдо дабави основа. Поред тога дотиче се у свом делу и многих дневних нитања, која он врлодуховито решава. У осталом. мисди, изнессне у овом делу, у многоме се и нас тичу. Можда их ваља запамтити, можда их ваља претресати, а днс од ониџ мисли, !који ма годи свако поднебије.' Као нреноруку овом дслу, довољно је да напоменемо ириказ у „Браничу" од 1888 г. бр. 20 и 24., нашег одличног ироФесора на правном Факултету, г. Ж. М. МилосављевиКа који сматра за своју дужност, да га најтоилије ирепоручи читаоцима, јер су — завршује он свој ириказ — ,,св« нитања у овом делу баш она ис.та игпања, која су за данас аредмет нагиих мислгс разговора." Да би ово дело угледало света, обраћрмо сс свима својим пријатељима у Београду и унутрашњости, да се својски заузму око скупљања претплате. Рок нреталате Јв до 20 Јануара идуИе године. Да <>и ово наше нодузеће уепело, ионајвпшо апелујемо на Омладину, на људе од науке, на све оне који ее интересу јавним пословима. Дело ;је иодељено у три дела, а у српеком нреводу изнеће 14 — 1б штампаних табака обичне осмпне. Цена је м, иреталатнике, 1:60 динар, а за кенреталатнке 2 динара. Скупљачи добијају 10књнгу на дар. Новац се шаље на једну ндн другу адресу : Београд 18 Дедембра 1890 год. Никола М. Трпези^ иисар судскп (2 Јаблана улида, б]>. 31) Милош Н. Христн& правник (Косовска улица, бр. 26.)