Мале новине
349.
ПЕТАК 21. ДКЦКМБРА 1390.
ГСДИКА Ш.
1ШАЗИ СВАКН Д1Н —-ш©-—
БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА 8А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА ПО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ ^ РЕТГГ ЈОШШХ
ПиСМА И РУКОПИСИ ПТАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г М'АЛЖХ НОВИНА" ДАРИГРАДСЕА УЛИЦА БРОЈ 6. Иротплата ее прима код свцју пошта у Србији
ДБЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА ■**>?•Претплата кз унутр. полаже се садао код пошта
За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ ~
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој страни од иетитног реда -20 иара дин. а на четвртој од аетлт реда 10_дгара дип. Г?ЕПОСЛАНС СТДЈВ 50 ШР1 ГЕЕ. С2 П2ТЕТН0Г РШ К1ЕШБШТТОБ
ОГЈ1АСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА
З а свако оглашење плађа ое јџ-жавне такое 20 пара дин. отатш1дв9еншташшаш1га№гат!Ш№» и I I нишшии 11 шпииии ппш
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
I
КШ ЈШЖД М
б 0 § 1
Терзибашић и Ђорђевић У Београду препоручују пошт. нотрошачима добро сортиран и велики избор: Свиле, атлаза и кади®е венеццјансже за женска одела ; ЖтоФова вунених за женска одела; ШтоФОва вунених за мушка одела ; Чоје у прописанкм бојама за официрсзка одела. У унутрашњост Србије на захтев шаљу се мустре. 16, (964) 6, 8, 9, 11, 13, 14, 16, 18, 19, 21.
СА ВШКЕ ШДЕСКОГ 1 МАЂАРСКОГ
11
гл
аа ложење свију врета пећи и штедњака (шнархерда) ПРОДАЈЕ ПЕТЛ Р Ј.П Б Т Р 0 В Е Ћ
48 5—6
бравар
У каФани код Позоришта Поред омиљене певачице г-ђе Александре Георгеско која нас увесељава њеним умпљатпм гласом и* песмама српскнм, румунскнм и руским, од сада ћемо чутн јошт гђцу Регину такође чувену румунску певачкцу, која норед румунског нева Француски н грчки. Дакле ко оћс да пријатпо проведе вече нека дође у кач>аку код Иозоришта, где ће поред песме моћп добити добра јела и нића са тачном послугом. За све горе наведено јамчи гостнјоничар. 10. Децембра 1890. Бооград. 50. 5—6 Д. С. ЖарковИ "ћ.
Бееплатне поруке за трговачко*ваватдиеки ше* матизам ке иримају ее. Према томе еве пријаве без нара сматрају ее као да не иостоје.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
Субота 22. Подвала. Исдеља 23. Сооска хоха.
СЕ ПАРНИ НАЗАН СА 20—25 квадр. метара подгрејаног простора (НекШеће). Који оваки казан има на продаЈЈ г , нека се јави уреднипггву овог лнста. 68, (1001) 19, 20, 21,
МИНИСТАРСКА КРИЗА У прошлом броју ми смо донели вест, да је влада дала оетавку, вест поцрнену из иоуздана извора. До тренутка кад ово пишемо, влада још није доепела да порекне ту нашу вест, али, судећи ио искуству из прошлости, она ће то учиннти сурта, нрекосутра, тек свакако Ке учинити.
Колико је год влада до сад падало, свака ја.до последњег тренутка одрицала свој пад — сутра одступа, а вечерас даје исправку у службеиим новинама како је вест о паду владином неистиннта и измишљена. Нема сумње, дакле, да ће се ова исто ионовити и сада у овој пршици с раднкалном владом; сутра, ирекосутра и она ће устати да нобије нашу вест, и ако је наше саошптење потпуно истинито. Знајући дакле те навике скоро свију влада, наши читаоци знају ј већ унапред и то, шта им вал>а мислити о вдадином побијању иаше вести, кад се оно данас сутра појави. Остављајући дакле владу да нснравл>а и иобпја нашу вест, мп ћемо ироговорити коју о узро0В6 ОСТЛ..ВКС. 0 томе се двојако мисли. Зна се да је влада ово дана иоднела краљу Милану предлог о томе, како бн се у будуће имали уредити односи између матере и с и н а и њини узајмни еастанци. Веле да краљ Милан није примио тај предлог, и јсдни узимају то као узрок владиној оставцн. Други тражеузрок много дубље. Влада је н то порекла, као и 1 много што шта друго, што се доцннје иоказало као сушта нстина, — али ма како се порицало, несумњшз је и необорив Факт, да и.змеђу данашње владе и бив. краља Милана постоји једна погодба или договор. Хоћете ли г го назвати погодбом, угоЕором, споразумом или како год друкчије, да ли је тај уговор I закључен усмено, писмено или иред ј сведоцима — за саму ствар то је све једно, главно је да такав ; 3'товор несумњнво иостоји и да је влада г. Саве Грујића подјемчила својом чашћу да ће одржати ту погодбу. Влада није могла одрјжати обећање дато бив. краљу Милану, и то је разлог са кога |сад даје оставку. Настаје пнтање какве ли су те иогодбе, кад се због њих чак ј и оставка мора давати. Ми смо о том једном већ говорилн. Сада ћемо поновити само најглавније тачке. Што бивнш краљ Милан тражи од данашње владе то је поглавито ово троје. 1. Да му обезбеди годишњи у: житак или плату од 300 хиљада : динара.
2. Да га новим законом о штампи заклони од новинарских напада тиме, што ће и њега убројати у ненрикосновене чланове краљевскога дома. 3. Да краљици Наталији не даје никакво задовољење и ако би се она обратила скупштини, влада да настане да скупштина одбије краљичину молбу. Мма још и других еитнијихта чака, но ово је најглавније, што је бивши краљ тражио и на то добио обећање владино. Кад саберемо све ово, онда излази овака елика. Бив, краљ Милап тражи од владе нешто на што није имао право. Влада обећавала нешто што није нмала право чинптп и гато није могла ни учиннти. Кад своја разрока обећања није могла испунити, она сад бежи, даје оставку. Тражено неумесно, обећавано неумесно, сад се све те заврзламе ие могу да нзврше и онда даји оставку. И то се ие сиграју 1 деца — то ради озбиљна радикална влада, на чијим илећима 1 стоји судбина ове земље. Је лп то здраво стање ? — питамо се ми. Је ли то била каква озбиљна ногодба да радикална влада улази у те заврзламе | и интриге, у те врљооке споразуме по буџацима'? Коме је то требало ? Че.му је то било корисно ? Србија је уставна и парламентарна зе.мља; тој земљи ради' кална странка има скунихтинску већину и ирема томе неминовно мора доћи н радикална влада. И кад та влада д о л а з и но реду, по правилу, по уставу н закону, какву је нужду она имала да засебно неке ногедбе чак и с Миланом и тиме да уСловљава свој долазак на владу и свој опстанак на њој. Шта, је смо ли ми једном готови с тим Миланом или нисмо? Влада ли данас у Србији Александер I. и краљевско иамесннштво, или је на влади нјопт невидљиви дух Милана I. дух који се не види, а којн се тако живо осећа? Је ли бив. краљ Миеан данас просто један бив. краљ, један краљевски иензиона.р, или је то некаква страхобна и свемоћна сила, некаква жНва, актнвна државна чмњеница, с којем се господа морају ногодитп н^е но што постану министри. Да, да, г. Саво, на теби је и на твоме друштву да одговорите