Мале новине
БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Скандал на великој пжјаци. Скандалозна кроника престоничка имала је јуче да забележи још један нов дист. У ствари није тако чудновато што се овај скандал у опште десио, али што му придаје особити карактер, то је што је он последица 14 маја пр. год. Ствар је у овоме. Неке изгреднике од 14 маја бранио је г. ЈБуба Живковић адвокат, а г. Гарашанина заступао је г. Драгомнр Гајевић министар у нензији. Бранећи изгреднике од 14 маја, г. Живковић је дозволио себи н тон и изразе, ко-Ј ји су извесну господу вређали. Ствар је дотле дошла, да јс г, Живковић најзад изашао с пзјавом у „Одјеку," обраћајући се г. Гајовићу и називајући га подладем, ако г. Рајовић јавно не докаже извесне носгавке, за које је г. Живковић чуо да их је г. Гајевић нротурао. Ствар се најзад завршила скандалом. . Говоре да је г. Рајевић пре некн дан позвао г. Живковића на двобој услед онс његове изјаве у „Одјеку." Али, како веле, г. Живковић се није одазвао захтеву г. Гајевића и онда овај, не могући дати себи еа тисФакције на другн начин, гледао је да себи да задово .оење матсријалном снагом. Итаму сепрнлика јуче дала Он је јуче нре подне у близини веаике јшколе сукобио г. Живковића у друштву г. Каћанскога, уредника ,,Великс Србије", штапом га напао и, како веле, добро истукао. Ми бележећи овај Факат, нећемо да браиимо ни једну ни другу страну, само ћемо напоменути да су овакп Фактн одиста жалоспи зиаци. Ми разумемо да су и један и други господин могли бити раздражени; ми ра зумемо да су чак и један и други могли битн увређени, али што не разумемо, то је, да људи од закона, који знају све дозвољене нутеве судско, .расправљају своје међусобне спорове грубом силом. Ми верујемо да је г. Живкковић својом изјавом у „Одјеку" нанео неизгладиву увреду г. Гајевићу, али толнко исто верујемо да су и г. Гајевићу стојала на расположењу сва могућа законпта срества за нрибављање задовољења. До душе, човека је у тренутцима ]:аздра;кеносги, тешко уразумити али колико се год може иравдати раздраженост и нерасудност код човека обична утолико је за ве ћу осуду иренагљеност код људн образованих и ,метних, тим нре кад се они не
на' на'
лазе у стању нужне одбране.
Нама ннти је прирастао за срце г. Гајевић ни г. Живковић, ми смо догађај обелелхиди онако како смо чули да се десио и према томе и по нашом независном и непристрасном мишљењу и оценили га. * Попиена комисија. Овштина вароши Београда одредилаје чланове за понисну комисију, која ће пмати да 31 о. м. изврши нопис људства и стоке у Београду. Пада у очи, да је општина за поппеиваче одреднла људе, не питајући их претходно, да ли ће они моћи да се приме те дужности, ношто ћс јамачно имати многих који ће бити спречени да тој дужно сти одговоре било са домаћих послова.својих, биао са болести, већ ихје на овај начин изложила једној сувишној и непотребној незгоди да доказују немогућност свога учествовања у овом поеду. Пада у очп да су за овај посао за којн нема никакве матсријално награде, одређени махом људи који принадају онозицији данашњој влади. % Београдсжо клизачко друштао. Већ емо јавилп како се београдско клизачко друштво конституисало, а а сад смо у етању донети детаљнији рад тога друштва. Пошто је друштво добило од београд. онштине место у бари Вснсцији за друштвено клизалиште, онда је се оио одмах ностарало да га пгго боље уредп. Сад је већ клизалиште тако уређено, да ће моћи потпуно задово љити сваког клизача. Сваког дана клпзалишто сс шмрковима полива, а лед у највећЈЈ чистоти држи. Милина јс иогледати опу лепу гомилу веселих девојака и младића, који јуре преко леда док их музика са обале увссељава слојим умнлним звуцима. Друштво заслужује сваку иохвалу што се иоотарало да клизачима направи што више удобности. Оно је ноднгло врло лепу, елегантно украшену бараку, у којој клизачи могу одело оставити и иоткрене се којом чашом нива п другим пићем. С тога и опег обраћамо пажњу беогр. клизача на ово друштво препоручујући им да се унишу за чланове његове. Упис се врши у књижари Петра Ђурчића, где ће добити објашњења одн осн о плаћања. Сем тога ово је врдо згодна прилика за оне који би хтели врло брзо да неуче ову лепу и нријатну вештииу. У недељу 23. ов. мес. биће свечано отварање друштвеног клизалишта. Имају приступа и не клизачи који плаћају 20 п. дин. за улазак. Напомена пописивачима. Поједина лица, којима је саопштено, да су одређени за нонисиваче за предстојећи понис људства и домаће стоке у вар. Београду, обратила су се општинском Суду молбом, да се те дужности ослободе. Овим чиннмо пажљивим све оне, који су поднелн таку модбу а нису од оиштине никаква одговора добили нити су лекареком свсдоџбом доказали да су болесни, да за њих позив вреди, и да нису те дужности ос лобођсни. С КОНЦЕРТА ЂАЧКЕ ДРУЖИНЕ „ПШНАЗИЈАЛАЦ" Све обичније иостаје да се уз какав концерат. предавање даје игранка; готово рећи, чудновато би изглеДало када би сс после дуга неномична седења и нажљива напрогнута (можда и непажљива — па тим још горе!) не внтдају лаки рсдови кода или нолке. Нашим г-ђицама(—молим милост —) изгледало бн и ненраведно и грешно, кад би са туробним татом и с говорљивом мамицом морале одмах похи тати, на врат иа нос, кућн, баш у тренутку када еу се расположиле, таман унознаде са својом околином... на где ? 1.— у еобу, одакле су пошле е толикнм нлановима и надама,... иа ту да I сада елушају моралне или друге не мање мистериозне лридике свога ра; срђеног тате (коме је неко можда нри ноласку стао на жуљ) и својо добре мамице (која неирестано оиомиње како је ружно ненрестано се окретати, стискиватн руке младнм људима и... и прочаја)! А мушкима? Неиитајте! пада је и ето нута музикалан, љубитељ песмс и декламације, ма колико да се јнитерееује за Хекла, или рецимо баш и за Коха, он се опет некако па евојој столпци (ако је т. ј. има) врти, окреће се, немиран је, нервозан...зна, сад ће после ових или овога (молим, ових Шонена, Шуберта, Моцарта... Штпрског-Николајевића и овога... да, да „Сућења вештицама,"' доћп једџо •ганко, лако внтко коло... а он ће игратп... где? •— норед оне тамо, оне тамо..., јес, јес, тако ми Бога поред ње. И вн сад тражите од њега мира, нажње? Далеко забаеасте ! Еле, дакле тако сам од нрилике нешто мислио корачајући пут ..Хајдука",
I а снег је шкрипао нод ногама... и бих верујте дошао тако, у мисли удубљеи, ј дошао до самог „Всљка" да ме у здо доба клизава калдрма не нодсети, да мало вишо обратим иажњу на њу а послс што му драго. Задржим се једваод пада, па дужним корацима потегох и... и ево ме баш ход „Хајдука". Уђох унуЈра, и да што може бити скратим, дадем нешто „добровољна прилога" и штукнем у еалу (ја заборавих да кажем да сам капут из више разлога еместно у такозвану „гардеробу"). Иснрва нисам могао разабрати еве (очи су ми биле још ненавикнуте на велику светлост) али најпосле спазим иред собом публику збијену у два, у три кута. и епред на столицама, а на трибпнн ђаци, свпрачи и певачи. Концерат је већ био на измаку, и ја имадох збиља, ту ретку ерећу да, по чувењу, ипак заго будем присутан најлепшим нијесама тога вечора. Мене је највише занимало управо одушевило, декламација из „Горскога Вијенца". Војвода Драшко особито је био ; маркантан. — У опште коннерат ми се види да је испао на „свеонште задовољство присутне публике", како се то већ каже новинареким језиком. После концерта дође игранка — на круни алем камен! И јес ! Ђачка муI зика свирала је лепо, а остади и ђаци и гости нохваташс се, те се за тили час завитла коло, коло.. виловито..: наплетеио, навезено. Било је дама, гоенођа нроФесора, матора и сестара ђака-коицертиста. Друштво није било велико, али изглеДало је као да њимо дише топал дах међусобне везе једне велико Фамилије, родбине. Игара је било само срнских — и то јс доста лепо („доста" сам само зато ставио, да ми неко не бп приметио: ете, шовиниста! доиада му се само штоје ње гово) лопшеје гато је његов расноредбио добар, а ј0)11 најленше што су се гос,нођице са свим цросто неусиљено понашале, те тиме и створиле могућност да со господа тако нозабавс. У китп ириеутних гоепођица, што су ведичале ово всче, боху госпођице Поновићеве, Карамарковићеве, Нинићеве н још друге младе даме, чија имена не зиамо, а које на нама инак зато I оставаше лепу усномену, лепо еећање. Али, драги чптател.и, немојте мислггги да је ту бпло само весеља и безбриго — не, боже сачувај / Морали емо још одмах сврата познати да ту нма нско, којн квари и мути, рије и облачн; на име, ту су биле две нераздво.јне Фнгуре, у нерсони два „богом обдарених" — нееннкн критича;.
ПОДЛИСТАК
1ММЈУ1М' г У?.1УУ'ј
КРВ1В1 Г0ДИН1 (ДНТВНИК ЈЕДНОГА РОБА)
ИОВЕЛЕЖИО
П ера Т одоровић (НАСТАВАК)
(190)
•X -X. У јутру нас дочека лепа иогача и велики, маеан иечени ћурак. За тим су се добри свештеници иостарали да добијутоиле бунде они који нх нису имали. Испрате нас дожелезницеи ту је сад настало мољакање и салетање иараћинског кмета и старешине на железници да нам даду једна кола где би се могли сместити. Путничкнх вагона тада није било, но отац Зака насхојавао је да нам се даду макар једна еспапска кола, што и добијемо, иосле дуга настојавања.
Отац Зака био је тако нежан да се чак и о томе бринуо, откуда дува ветар и која страна на колима треба да се затвори, да не би ирозебли уз нут, пошто ова ееиапска кола, кад се једном крену, више се у ходу не могу затварати. Све до нашега иоласка — више од сахата и ио — и отац Зака и онај други г. попа, као и пријател. ирактикант били су уз нас и бринули се да нас снабду свима нотребама. Практикант Мика још иас је испратио до некле. При овоме растанку он ми поклони једну малу дрвену лулицу на којој је стајао овај карактеристичан натпис, значајан за ирилике у којима сам се налазио. На лулици је иисало „8с1т г атт с1гп1>ег" што значи „ бринш, бришп све оно што је до сада било у нрошлости. „8с1птатт ДгЦђег" то је прекидање с ирошлошћу, то је заборав онога што је у ирошлости било зло, алн тако исто и прекид с оним што ти је било мило и драго, што те је радовало, што те је мамило да живиш и храбрило да подносиш терете у животу. Да, 8сћн г аипи <!гШ)ег, тада је "много значило за мсне и болно се одазнвало у мојим грудима. Дуго
сам после чувао ту лулицу, дуго, док јс негде нри сељакању из хансане у хаисану није нестало. После дуга чекања и удешавања иаш ,, нарочити воз" био је око 9 часова готов за полазак. Седнемо у велика еспапска кола, сељаке понамештају у обичне пресеке у којима сс носио иесак, камење, цигље, и друго; опростимо се с нашим добрим пријатељима и кренемо се напред, Путовало се средњом брзином, по двајестак километара на сахат. По подне стигнемо у Осипаоницу. Нас ту стоваре, па воз оде дал>е за Смедерево, а ми свратимо ту у механу да се мало одгрејемо. Тек ту видесмо да ће нас за Пожаревац. Сем нас чланова главнога одбора овде су скпнули и 43 сељака, који су били осуђени на затвор (што је било осуђено на робнју или заточење то је отиутовало даље за београдску тврђаву). Све су ово били трубачи, добошари у народној војсци, осуђени махом на по 3—4 године затвора због учешћа у побуни. (наставиће се)