Мале новине

„Јарослав" тај велики руски дар ; није логордило, јер је до своје смрти допловио је како јавља „Г. Цриогорца" : осгао обичан сељак. Пре нсколико гоу уторник у бојански присган Свет. дина направио је о свом трошку у

Јована, где се усгавио да и с к р ц а жито. С босанске границе јављају „Златибору" да аустриски чиновници чине насиља, нагоне народ да им даје богато мито, злостављају га, а што је год женско младо и депо то обешчастише. „Овакве тираније и оваког вандалског безобразлука — вели дописннк — нисмо запамтили ни кад су нама најбеснпји турци владали. „Аустрајанци немају никаквог образа. Они у једно исто време туку, о с у ђ у ј у, ансе, бешчасге, отимају н за себе и за државну касу, и то је све праведно — нико се не сме жалити, а и ко се буде жалио, пре ће на вешала но што ће добити задовољења. _ | ]ШШ у п а р_ Листу" ово: Дне 4. де„Ово ]е иревршило сваку меру. 1р- цомб ' " 0око 8 " сах . вече нашли пљења јс и сувише.... житељи села Зебина шума близу " 1 немилосрдна Евроно, ксда се ^ у стиколин е у нашем хвалиш доорочинством, културом и Ј8 годишњег А лију Гранова

вароши артески бунар ко.ји је стао 25.000 Фор. Сиротиња имала је у љему правог добротвора. Пре две годинс подарен му је крст за заслугу с круном. Карактеристично је о Нађу следеће: Један сиромапгни сељак саљао је да му је Нађ једно од његових добара поклонио ; он то приповеди Нађу а овај га одведе на једну од евојих пустара те му јс поклонио заједно са 8 крава, 16 коња и 32 свнње. Сељак метне ове бројеве и на лутрију те му изиђе број 8 и 16, а место 32 број 33. Ово је вели за то бидо што му је Јанош бачи сдагао једно крме, Онда му Нађ ношље и крме. Нађ је своје имање оставио на добротворне цељи. Грабежно уморство. Из Фоче

.чуманошћу — зар ти дозвољаваш да се један народ овако грозно тиранише

— Рускн царски супружници преселиће се још данае у Петроград, 1\це ће провести божићне празнике. — РусоФидска демонстрација у париском позоришту. Пре неки дан у вече поводом дебија певачког друштва Иванова, настала је у једиом париском нозоришту величан чтвена русоФилска демонстрација. Ор кестар је свирао руску химну, коју је публика саслушала стојећки. Пу блика је бурно ноздрављада рускога посланика Моренхајма, који је бно у позоришту. — Пожар. Пре некидандесио се велики ножар у магацину вуне неке Фабрике у Келну, Пожар је уништио 1000 до 2000 бала вуне. Ватра је на-; кога . стала отуда, што радници нису добро угасили огњиште.

— Рачун. Један који је на картама изгубио 400.000 динара, имаоје сгриљење да израчуиа, на коју је суму од иријатеља добио модбе^да им врати шјам а на коју суму од сиротих да им иозајми: изишла је сума од осам стотина и неколико хиљада. Овај рачун подсећа на стрпљење пвкојнога барона Штиглица, који је читаву једну годину водио рачун о Оним сумама, које су од њега тражили нод бесконачним нзговорима. Изишао је овакав резултат: кад би за једну годину дана да онолику суму, за колику су га молиди онда би он идуће годпне имао само половпну прихода,, а после две године он би био сирамах, не обогативши ири том ни-

„Ргаше Јоиг-

мртва са просеченпм вратом а олизу њега иарипа му иривезана за идот.

гг , , ТТ , I С\) ЛЈ.С1МХ1.11.С1. Ј.ТЈ. V X 1 7 XXХЈ V/ и С1ЈЛ И ""V- 4 -« " 1 ћутнш. . Но ти ћеш негда и к ^ Ј ц 0 )ужнп , 1ка постаја товорити, али ће то опти доцкан . |у ф Д и 0 ^Ј ах су х ^ отеглн нстрагу)

ИЗ БАЛКАНИЈЕ

којом је котарски председник г. Зар! зицки сам собом уирављао. Још исти ' дан иронађеи је и затворен злочинац, — : злогласни Фочанац Мурат Хаџи МуГрчка и Србија. Учени Грк и нри- ратовић. .З' морени Алија Гранов иошао јатељ Срба, г. др. Молохадес из Ца- ј е 4 децембра изјутра по наруџбини риграда, послао је Друштву Св. СавеIнеколиких траФиканата Фочанских у лепу збирку књига на грчком језику | Горажду, да онде за понесених готои сировео је нисмом пунпм жеља за ви новаца 86 ®ор, 80 нч. куии разне цапредак друштва и усиехе иарода;сорте дувана. Иза Устиколинс нрисрпског у његовим нлеменским теж- дружп му се 25 годишњи Мурат X. њама. Мислимо, да ће оним нашим; Муратовић, ионгго је Алпја Гранов у људима којп верују, да је снас бал-јјеДном хану у Устиколини купио три канских народа у њиховој сдози и уза- босан. литре (око */« литра) ракијс. јамном потпо.магању, а нарочито у Истрагом се дознало ово: Мурат Х. сиоразуму и слози два најпросвећенија ; Муратовић је некако завео Адију Гранарода на Балкану — Грка и Срба, Ј нова, те се овај онио и близу Мрка бити пријатно, ако им се из писма Ј љпћа легао на гуњ Муратов који му тог прпјатеља Друштва Св. Саве са-|је овај нростро да се иеиава. Мурат оишти иеколико речи. јс на заспатом Алији расекао врат и „Дозводите. Господине Председнпчс. још га два нут ударио ножем у за једном Грку, који је имао лепу срсћу ј тиљак ; затим јеАлпји осекао шарпељ ! да буде при отварању дивног дома: У којсму су новци биди, на се странДруштва Св. Саве, да вам ношаље : пугицом вратио у Фочу. Вјештим иро нешто књпга за књижницу те патри- иитивањем иронађене су нсколике оотскс установе, као сномен на оие ј собо, које су виделе Мурата на иуту за'јб слатке часове које је код вас из Мркаљића у Фочу, те јс тако Мунровео. Речи које сам том свечаном рат одмах сутра дан ухапшен. Мурат ириликом чуо одјекују још у мојој ј је унорно норицао злочин и хтео свој души, јер и ја иеноведам веру, јерЈалиби тј. да је у то доба био на друје и моје најдубље уверење, да сујЧУ етрани да докаже; ио то му сеје паше отаџбине, Грчка и Србија, од-! ојаловило, јер еу сами његови рођаци ређене да заједно раде, као две ио-! иосведочили, да у то критичио доба сестриме, иа цивилизовању и умирењу није био код куће, а нскодике веробадканског нолуострва. Све им про- достојно особе виделе су га у друштву писује и намеће ту узвишену удо.гу; с убијеним Алијом од Мркаљића а и твнхове историске успомене, и њи- доцније опет на иовратку у Фочу. хова славна и цивилизаторска ирош , Дно 7 децембра ступио јо Мурат пред лост, и њиховп уиорни и стадни иа- котарског иредстојника и нонуди му иредак на иуту ирогреса ит.д." се да ће му показати оно место, где Мп од наше стране можемо само ј С У скривени нохарани новци. Тим захвални бити племенитоме нријатељу ! хтеде он да баци на другог сумњу Друштва Св. Саве и желети од свег' због убиства Алије. Јамачио је Мурат срца, да државници срнски и грчки ј смишљао то, да уз нут к тобожњем уграбе једиом времена и почну озби-: скровншту увре.ба нриликуте да стругл»но мислити на оиаености какве ире- Ј не; нс кад му се услед збрканих и те уједињењу п консолидовању њи- невероватних навода изјаловила намехових племена. Онда кад почну и о! Р а , Д а га новеду на оно место, већ том мислити, а не само како ће уну-' га вратише иатраг у затвор —- он тра обезоружавати и уништавати свОЈе | он Д а Дрзовитим начином нокуша да подитичке нротивнике, ]>азумећс глас, побегне. Гурнс војнике којн га праисторије и глас народа својих, и уви- тпшс на страну, те онако окованна деће шта им ваља радити. " ногама и рукама иотрчи к оближњој Дотле, и ми и г.*Молохадес можсмо ! Чехотини и не сдушајући нозива страсамо Бога молити да се смилује и же да стано скочи у реку с намером ношље мало више намети онима који Ј да се нливајући уз воду нрихвати .управљају Србијом и Грчком. ' ј Дрине (у коју Чехотина мало на ниже увиро) ц дочепа друге обале. Стража опали за п,ими из иушака и један куршум га ногоди у гдаву, 'иа што га

Добра понуда. на1" донео је овакав огдас: „Погла— Конгрес новинара. Еиглеско вица Хајнзе (нлемеиа северо-америамсрикански новинарски клуб прире- Ј канских Индијанаца) даје 1000 коња диће 15 јануара 1891 светски мећуЈмладоме беломе човеку с добрим иренародни конгрес новинара. Место кон- иорукама. који би ;келео да се оженн гресу још није одрећено. На конгресу Ј његовом 18-годишњом ћерком. Младоће се расправљати о установљењу ј жења ј е дужан да се настани на земмеђународног савеза новииара. љишту Индијанаца и да зна земљорадњу, којој ће учити Индијанце. Млада Индијанка је средњег раста, нравилних црта лица, црних очију, густе косе- Доста је лена и милостива."

Депутација Мндијанака код ен. глеске краљице. Женске из Индије отишле су енгдеској краљици да је замоле да се укине онај закон, но коме се Индпјанке могу удавати у десетој години. Оне захтевају, да се Индијанке могу удавати тек но навршеној четрнајстој годинн. СМЕСИЦЕ Октаве Феље. Новине јављају, да је у Паризу умро у 68 години свога живота познати францускн нисац Октав Феље. Он се родпо 1822 године у Ст. Ј1у департмана де да Манш. Школе је свршно на „СоПе^е Еош« 1е 0таи(1„. Прво му јс дело било „Не ^ганс! VI еЈПагД", које је изашло иод нсеудонимом. Наскоро је његово име постало једно од најомиљенијих у Фраицусекој књижевности. Нанисао је много нозоришних комада, којп су изашли сакупљеии у Мсепеа е! Соте<Ме", и .Чсоиез е! Ргоуегћсб" (1835 до 1855) издао је и многе приповетке, од којих су најбоље: „Га реШе Сот1;е8§е„ и „Еотап с!' пп јеаие 'нотте". Затим I су на гдасу и ови „МоибГеиг <1е Сатагог <1ап8 1е топ<1е", Ге8 Ирре" „ЈиПе", „ШаШге <1' ипе Рап

ОДГОВОРИ - РАЗГОВОРИ Изре-ђајте се ви! „Одјековој" белешци из 194. броја, где говори о министарској кризи, монсе се новеровати само у нола. Он потврђује нашу веет да је влада дала оставку, и то му верујемо. Но ои тврди да јо сасгав новог кабинета поверен г. Пери Тодоровићу и да ће он узети за министре г. Светомира Николајевића и и остале такве „снаге ирвога реда." Ово би, можда, и могло бити истина, али како је опште познато да у „снагама нрвога реда" долази г. Окица Гдушчевић, г. Иван Иванић, г. Драга Дединац, г. Градиштанац, г. Сима Лукин Лазић, г. Иван Вујић Светоза-

"Хпе Мапа^еј атои(|8 <1е Р1п-;

8Јепе", ,,Мои1јоуе," и т. д. Осим тога

->н<~

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Сељачки богаташ. Најбогатији становиик у Вашархељу Андрија Јован Нађ умр'о је 10 о. м. Он је био дете еиромашних родитеља и својс имање 'Стекао је н р и љ е ж н о ш ћ у и штед-

мртва из воде извукоше. Народ ее оорадовао видевши ухваћеног убицу и ову божју казну. Када брат убијенога Алије бијаше смотрио мртву трупину убнцо, онрече: „Бидио сам несроћу, коју ти моме брату ночини, но сад видим награду, коју ти је сам

њом. па га инак његово велнко пмање Бог иосдао за твоје зло дело !"

нанисао јо Феље у друштву са Бокажеом драму „Таћпа" и још неке комедије. У његовим делима истиче се претежно срце и осећајност а над његовим многим особама нревејава нрава иоезија. Чим се сликар Мункачи сзе не забавља. Како јавља „Р. Б1оу<1" израдпо је маџарски сликар Мункач л у Паризу в е д и к у с л и к у з а п л а ф о н ! будуће маџарске еаборнице. За мотив Ј узео је Мункачи „Сдовене, како сс клањају Маџарима" : у знак својега ноклона доносс словенски изасланици маџарском војводи Арнаду траве п Јводо, а он их нрима на коЈву, окружен својом пратњом. На првој скпци коју је Мункачи израдно, стајале су маџарске војсково!)е нред шатором, | тако, као да су тај час из њега изи-1 шли, ну пошто нремоћ Маџара нпјо тим била доста драстично нриказана, види се сада шума, међу стаблима шатор и у сред тога маџарске војсковође, који нримају Сдовене. Од Словона само су некоји на коњу: Маџари читавим евојим држањем одају нркоситу одважиост нобедника, Сдовени нонизност и иокорност. Посланици, који су дошдп да предаду дарове, стојо с леве п с дссис стране, од слугу те ^показују руком знакове иоклона. „Је ли ово згодан мотив за саборницу земаља круно св. Стевана, то не маримо испитивати," додаје „Обзор" а

рев, др. Мика Поновић нрозвани „Мућак", г. Никола Симић „људождер", г. Љуба Живковић, од ономад ирозван „Љуба деветани", п другп „их же чисда њест," иа челу са Балачком и већ „онробаном снагом" Инћар његови романи: , к 0 ј 0м — пошто је позпато, дакде, да су „сиаге нрвога реда" ово, то и једном мајушном Светомиру Николајевићу ие може бити ни помена. Тек кад се изређују на министарству сва горња господа, онда ће, мо жда, моћи битп реч и о г. Светомиру а дотле ћс се јамачно, и иоледнца откравпти те ће н Пера Тодоровић моћи да сиђе одозго из „Смиљева." У толико исправљамо дотнчну белешки „Одјекову." Р. 8. Ако се, ночем, г. Стоде наљутн што нисмо споменудн и њега ири горњем набрајању „снага ирвога реда," онда нека нзвини наш заборав. Њега ћемо прославити онда, кад буде реч о његовом колеги Афанасију Бучковићу. ф - 5>-^-$.-<»•<?

„ОДГОВОРИ ВАДКАНКЈЕ" •<3- М„илошевац и Примилисмо 14 дин. за Шематпзам. Свет. М. РистиИу. Смедерево. Примили смо 2. дии. за Шематизам. Штампана јс КРАЈЦЕРОВА СОНАТА приповетка ЛАВАНИЕ. ТОЛСТОЈА иревео с руског Милован Ђ. Глишић Књига има 15табака на 16-ни, 235 ст|)ана. Цена је 1 Х 1% динар. Може се добити само у књижари Велгимира Валожића у Београду.