Мале новине

•

оца поједини бројеви куиона по реду нсппсани, а сами купони да су нрема томе списку сређени и сложени. Поменуте спиекове издаје беснлатно управа државних дугова. * Иеистинит глас. Подуслужбени орган даиашшо владе дознаје из „доста поузданог извора", да се Њ. В. Краљица Мати снрема да откаже стан и да на иролеће отпутује из Србнје у Синају где се мисли настанити. Ми смо се у овој ствари расиитали и са свим из ноузданог, а не и „доста иоуздђног извора" дознали, да је ова вест „Одјекова" са с&и.ч неистинита. * Опозван. „Одјеку" јављају из Скопља да је тамошњи валија Ејуб паша, којн је званнчно помагао рад бугарске нропаганде против српског живља, добио иалог од високе Порте да наиусти своје место и оде у Битољ, где ће сечекати даље наредбе. Оиозивање Ејуб иаша смагра се као свршен чин и већ ће бити онредељен и његов за меник. У исти мах јаиљају „0." да је ношао на дуже осуство аустр-угарски консул Шмугер, нротив кога је сва сриска штамиа најжешће устала због његова иепријатељства против Срба. У Скоиљу се ј опште мисли да се Шмукер неће ни вратити на своје место у Скопље. Нов статут. 5 г след нереда који су се десили на екупштини „Фон ;а за потпомагање сиромашннх великошколаца' - , академиека власт 15. Школе наредбом својом нзменила јс правида тога Фонда. Од сад ће, но тим изменама, управина решења одобравати ректорат, а касом ће руковати секретар Б. Школе. * Наредба. Унрава вароши Београда издала је ову наредбу: Нуцање из пушака у вароши је забрањено и казнимо но § 360. кривпч. закона Ради предунређења сваког могућег несрећног случаја, који се може десити кад се из нушакапуца, особито кад то *чине неразборити или деца, уирава вароши Београда нозива грађанство да обрати пажњу на своју децу и мдађе, и недозвољавају им пуцање из пушака еада, о Божићним иразппцима; ;ако жело пзбећи сваки немио случај и казну. •» /7 ољопривредии налендар. Унрава нољонривредног друштва моли растурачс пољопривредног календара за 1891.

годину, да нерасиродате календаре врате што пре а најдаље до конца ! овога месеца. Ко их дотле не врати, управа ће сматрати да их је распродао и доцније их неће иримати натраг пошто је сад тражење овог календара велика и овде се могу распродати. * Занонсни предлог. Из министарства нросвете и црквених дела добили смо ј Предлог закона о Фонду за издржавање удовица и сирочади умрлих евештеннка и ђакопа нсточне правоелавне цркве у краљевиии Србији. * Иакв примати посете. Умољени смо да објавимо, да Њ. вел. краљица нече примати посете сва трн дана Божића. ♦ ПРОГЛАС БЕОГРАЂАНИМА * Преседник општпне г. Пашић нздао је овај проглас Београђанима: Збор грађана онштине вароши Бе ограда усвојио .је предлоге Одбора општинског и 3. Јуна ове годнне одобрио: а, „Да ее онштина за грађење зграда за основне школе, за грађење водовода, ке-а, кланице и канализицнје, за судедовање у грађењу антрпота и за трађен.е модерне калдрме, задужи са 10,000.000 динара еФективних"; и б) „Да бн се осигурадо уредно илаћање интереса и отилате на онај зајам. н за времс грађења као и иосле, да се на основу закона о варошкој трошарини^у Београду од 13 Јуна 1884. год. у споразуму са владом Његова Ведичанства. уведе у најкраћем року трошарииа на извесне иредмете, а те предмете да одреди одбор општински". На основу ових одлука зборских; и како се зајам мора остварптн у скоро, да би се могли иродужити ове године већ у велико започети, а од нове године нредузети и остали ведикп послови, који су нројектовани — Одбор општине вар. Београда издао је нравида о трошаршш и проиисао та риФу на које ће ее предмете, како и иокодико напдаћивати на име трошарине. Кравида о трошарини и тариФа добиди су законску нотврду указом Краљевске Владе од 21. ов. мес. према закону о троштринп и његоеој допуни, с тим да трошарина ступи у живот одмах Према овоме Суд онштине вар. Београда објавл.ује Грађаннма беог-

радским, да ]е данае отпочето наила| ћивање трошарине но иравилима п ј тариФИ објавл .сним у званичннм Сриским Новинама, и Београдскпм Опшј тинскпм Новинама. Трошарина ће се нлаћати на овим главним тачкама: При свакој царинарници, жељез нпчкој царинарници, главној трошаринској станици, марвеној пијаци и на ношти; а сем тога п ири троша])ииским станицама, на друмовима који воде у варош: „тончидерској"', , „крагујевачкој", „смедеревској" И „ви! шњичкој"'. Исто тако ио нотреби и | наређењу, нанлаћиваће се такса, за проста кола, која не возе иредмете нлаћању трошариие нодложне, и нри трошаринским стражарама, имено: „виноградарској — М 3", „светоеавског споменика — М 5", „бул булдерској — М 7", „вшпе- гробљанекој ј — М 8". „цигланској — М 10" И „јевремоиачкој — М 11". Увођењу трошарине, као што је у своје време објасњено, морало се је приступитн у животноме интерееу престонице. При одређивању тари®е пак, пазило се је да се најпотребније иамирнице као хлеб, ма у ком виду, не оитерећују, и тако је трошарина ј ааведена сам<> на нредмете, на које се лакше може члаћати. Ади ма колико и кад би у 0 !!и.1те био тежак терет њезин, мора ес подносити зарад нзвршења оних, напред именованих великих реФорама, које ће не само створити боље здравствене нрилике, него и иовол.није усдове За свестрани развптак кашо вароши, трговинсконривредни паирсдаКј и у опигге »а ; иогоднији жнвот у љој. ; У колико ће но томе извршење ве: ликпх реФорама варошких бити од неносредне корпсти и но развитак ирестонице и ио еваког појединог стј ановннка, у толиио има више меета ]>ачунати да ће грађанство ирестонице ц само радо издазити на сусрет дужностима које правпла о трошари ни налажу. Све нак одакшице, које нромету и трговшш будо могућс чинпти, главна управа трошаринека, као и сви њезини органи, указиваћ их и брзо и лако као што ће и претставништво о штине водити бригу да трошарпна не смета еаобраћају н трговини, већ да се ова нодигне и унанреди, и да се створе све могуће удобности ради његова развитка, Што се најзад тиче ненравнлносги, које би се могде но.јавити при увађању ове нове усганове и грађанство би их сазнало и доставило председ-

ништву Општина, може се рачунати увек ка брзе и енергичне исиравке и чување ин тереса и грађанства и нрестонице. ДСШАЂЕ ВЕСТИ ! . Прзмрзао. „Грађании" јавља : Један суруџпја закупца поштанске ли|иије Жагубица-Петровац нутујући о| внх дана на коњу изноеећи пошту, тако је иромрзао, да су га с коња као Iполумртва скннули; био је као уко; пан. Одмах су нродузете све мере да се из тога сгања поврати; има изгледа да ће скоро оздравити. * Смрзнуо ее. Истилист јавља. На нуту између Забрђа и Касидожа, у Стигу, на иода часа до села Касидола, нађен је 15 ов. месеца смрзнут, без икаквих знакова од живота, Стојан ! Стока Ивановић, земљорадник из Касидола. Никаквих трагова од убоја или других повреда није на њему било. Он је био у Пожаревцу, па се враћао : у село својој кући. Нвчовечност и милоср^е. Пожаревачки „Грађаннн" доноси ову бе I дешку: 17. о. м. но највећој зими око 7 сах. у јутру видесмо једнога војиика сталнога кадра где у једној белој, таикој блузи и панталонама, еав згрчен од зиме и премрзао, љубичевским друмом у варош хиташе. То .беше Петар Лазаревић из Двориттл, отиуштени војник I. батаљ. III. чете. Одиста је овај јадник изазвао у сваког мимопродазећег еажаљење. — На нитање: „одакле нутујеш, војннчс ? . . . „Из Ниша", беше кратак одговор овога јадника, кога издрхтајућег грла кроза зубо једва иодмукло изустити могашс. — Имао сам — иродужи он -- још једнога другара али овај паде на путу код моста љубићеког и тако га војници однесоше у касарну, ко зна да ди ће жив остати". Изустив ове речи указа му се суза једна у оку као да је и она хтела иосведочити ону неописану тугу иред нечовештвом једног војног старешине, — који је усред ледене зиме отнуетио Србина, брата свога, и заклетог под српском заставом војннка ! да голишави јадник ову п.о њега неизмерну жељу за братом, оцем, мај ком или сејом емрћу својом искуни !.... И онда рецимо да. смо Срби... да смо људи!.... Дознајемо, да је онај други војник : што је остао на Морави, родом из Ми : јапловца. Ту му је командир мостаг

ПОДЛИСТАК —јјјшј атјј, . ■' ; I Ј1ДН1 МАР& Г. Поодавно је то било, па се јамачно већ и заборавило; али свакојако међу староседиоцима београдским биће пх који се још сећају овога догађаја и још иамте име „Јадна Мара." Сад је већ неетало и те куће, јер нема више ни оне улице где је она некад била. Али ире својих 30—40 година, иа месту где је сад Црвени Крст, или ту негде у иајближој околнни, била је старинска велика кућа, с лепим доксатом с нуно малих соба, јамачно дом каква имућна турчина који се иосле бомбардања морао иселити као и остала браћа његова. Да је кућа турска сведочила је и та околност, што је око куће била велика дивна башта пуна најлепших воћака и красних османлука. Башта је била заграђена високим ка-

меним зидом, а улазило се само на два мала каинџика. У овој пространој кући, у којој бн се рахат могле сместити три повеће нородице, живело је тада само једно једино етворење једна сиротица, девојка, од својих двајестак година. Пре ње у тој се кућн био сместио сам газда, коме је кућа допала иосле одласка Турака. Но њега одатле истера страх од некаквих иривиђања, Пред кућом, до самих степеница што воде на трем на горњем спрату, уздизао се огроман шам-дуд. Тај дуд јбио је ракљаст, т. ј. од самога дебла делио се на више у два дебела бата. За време бомбардања Београда наши добровољци бошњаци одсеку главу некоме Турчину, завију јој чалму, очешљају лепо дугу, црну браду, утисну у зубе чибук, па је тако опремљену углаве на дуду међу ракљеве. Газда Марко, Србин који је доцније куиио ту кућу видео је ону главу на дуду, пошто је она ту стајала дуго и свет је нз радозналости долазио да је гледа. Еад се доцније уселио у ту кућу као њен домаћин газда Марко је често у сумраку привиђао

ону турску одсечену 1лаву. То га нагнада носече дуд; али то не поможе — после је ту мртву главу виђао на стеиеницама иа доксату, па чак н у својој иостељи, и на јастуку, а доцније ночне је и сањати ноћу Све то напуни га иеком стравом, те мораде кућу напустити. После је иокушавао да је даје нод кирију. У брзо и;;ређало се 5—6 кирајџија, али ни |ел:ан се не могаде скрасити. Сви су се жалили да иоћу нривиђају ]1азне аветиње, да им нешто лупа ноћу по тавану и подруму; мртва глава сусреће, да је једном зубима ухватила једну куварицу за сукњу и котрљала се за њом до у кујну, где куварица паде полумртва преко прага, а после је боловала неколико меееци. — - У опште, Али-Бомбирова кућа била је проглашена као нечиста и свак је се клонио. Једноме качијашу, који се последњи бејахие уселио, иреко ноћ сканају обадва коња и он побеже одатле с кукњавом и псовком. Кад је вите ником није могао дати иод кирију газда Марко иусти „засевап" једну сиротну девојку, која ту станује од подуже времена и којој се, како сама вели, никад нпшта не привиђа ...А ко зна! Можда крије а можда је и