Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Предавање. Данас у 4 часа посде иодне држаће др. Драгиша Ђурић у у сади ошптинскога суда предавање „0 поиису људотва". * Државна класна дутрија за привредне циљеве. — Рсшење и контролисање бројева и згодитака с])ећака 1-ог кола ерп. држ. кл. лутрије извршиће се јавно у стаиу управе држ. кл. лутрије. (велика иијаца, бр. 7.) данас у 9 сати пре подне. Вучење бројсва и згодитака срећака сри. држ. кл. лутрије за I. коло извршиће сс јавно у .стаиу управе држ. кл. лутрије на даи 3. Јануара 1891 год. у 8у 2 еати нрс подне. Еонцерат, који су 28 ов. мссеца приредили чланови краљ." срн. на]>. нозоришта у корист свога оболелог друга г. Светислава Ђурђет/м, иснао је добро. Добровољно су суделовале две невачке дружине: „Станковића" (Корнелије)' и „Српско-јеврејско певачко друштво" Све су пијесе изведене у опште добро. Од њих се нарочито истичу оне које су се, на бурно кзазивање нуб лике, морале ионовнгн, а на нме: Српске народне несме, које је иевао г. Раја Павловнћ; српска народна песма, коју је уз гусле врло леио певао г. Јанко Веселиновић; даље VII. сплет срнски народних иесама од В. Н. Штнрског који јеврло лено певао баритон солиста г. Мплан Каљевић, уз пратњу гласовира и мешовнтог хора певачке фужине „Станковић''. За тим „Ловачки збор" којије иевало сри. јеврејско друштво. Даље, „Звезде сјају" од Јенкакојеје певала гђа. Зорка Теодосијевићка. На молбу нриређивачког одбора, невала је наша одлична сопран-солискиња г-ца Отнлија, члан невачке дружине ,,Стаиконић", ерпске народне песме уз пратњу гласовира. Дивно и вешто њено иевање публика је бурно поздравила тако, даје морала пбнова певати другу једну несму. Ну и ово није било доста. Г-ца Отилија је и но трећи иут била изазвана да пева. Даље, ваља нам поменути одлично декламовање г-не Нигринове а нарочнто г. Милорада Гавриловића. Како се чује, чистог прихода било је нреко 800 динара. * Забава. У очи нове године биће у „Грађанској касипи" за друштвене

чланове и чланице забава с игранком. Ова забава ио снреми, која је већ у. чињена,- може се назвати весело вече. Гудачки квартет, који ће суделовати истога вечера, епремио је нарочити ј концерат одговарајући оваковим при|ликама. Чланови каспнски могу дове! сти на забаву и госте но постојећим 1 нравилима касинским. За улаз нла ћају самци 3. динара, а породица 2 |динара од особе. Почетак у 8у., часова у вече. Народно нозориште. Вечерас се у народном позоришту преставл.а „Шокица", драма у нет чинова с не1 вањем. од Илијо Округлића Сре.мца. Музика је од г. Д. Јенка а редитељ г. Тоша Јовановић. * Чеетитке у двору. Службене доиосс ово: „Први дан Вожића била је у саборној цркви свечана архијерејска служба на којој је нриеуствовао .ГБегово Велнчанетво Краљ. „У нодне је Његово Величанство ; благоволео примити честитке у Двору од г. г. краљевских намееника, митрополита г. Михаила, г. председника миI ниетарског сав та, г. г. мннистара н г. нредседника народне скуиштине. „Његово Величанство Краљ благоволео је носле службе божије чести тати Његовом Внсокопреосвештеиству г. Митрополиту празник Христовог 1 рођења. Исплаћиввње купона. Приви.к'гована Народна Банка Крал.евине Србије иснлаћиваћс од 2. јануара 1891. !године тринаести каматни купон са ио дин. о'7б нара дин, Суме од 10 д. иа више иеплаћиваћс се у злату. Купоне ваља подносити на исплату банчииом одељењу за зајмове на залоге и оетаве са сииском у коме ће они бити но реду изложени и који нодносилац треба да потиише. Сиискове издаје речено одељење бесплатно. * Уважене године службе. Службене новпне доносе указе, којима се урачунавају угод. указ. службе годн[ не, 6 месеци п 8 дана г. Рнсти Стојаковнћу, пнсару унраве вар. Бсограда, ироведених у учитељској служби и Арсенију Шуменковићу, писару унр. вар. Београда, пет годнна, које је провео од 1873 до 1878 као учнтељ осиовне школе у Маћедонији. * Нов преседкик. За преседника нрвостеиеног суда округа пожаревач-

ког ностављен је г. Стева Вуковић, | судија нрвостепеног суда округа смедеровеког. * Обзнана. Службене новине доносе обзнану да се од сада обраћају ис-; кључиво дворском маршалу сва она лица, која моле за аудијенцију код Њ. ]}. Краља. * Рањен. До сад смо имали разних случајева како је који човек добио ! ране. Било је и смешних и жалосних случајева, алп, надамо се, од случаја који ћемо овде навести нема жалосиијег нн смешнијег. Из Пожаревца нам јављају за овај догађај, који ее десио у ножаревачком казненом заводу. Други дан Божића иред вече отншао је један осуђсник у нужннк ради ' нужде. Чучећи тако, нанадне га је| дан нацов и добро му изгризе мочнице. Осуђеник није опасно рањен, али се ј,ипак мора лечити. Овај случај, мислимо, да ће бити ! једино и први у лекарској пракси. Ми ћемо ее распитати о с тању здравља овога осуђепика, којн је на овакав начин рањен, и известити нанге читаоце. * Попис људства. Јуче је у нашем граду отночсо понис људетва и домаће, стокс нрема закону о томе донеееном. Поједннс парцелс у самом граду биле су нодељене међу поједине нописиваче и раније. Али с ч ен1'лезовцсм" иијо, било тако. Тамо су нарцеле међу нописнваче дељене тек јуче и то тек после 9У 8 часова. Што је најглавннје, ова иодела била је врло неиравилна н иенодесна. Док је за саму унутрашњост г])ада било нонисивача којн су добили но цигло две куће, дотле јена енглсзовцу бнло нописивача који су добијали и по 30 -40 кућа ! Да је том нралнком било и смешних сцсна, нс треба ни говорити. Ми већ имамо у рукама: неколико случајева, али чекамо док се сврши попис па ћемо све смешне призоро саопштити уједно. Међу тим молимо сву г. г- иописиваче, да нам саопште случајеве, који су им се десили нри нониеивању а вољни су да ее ти сдучајеви ие предаду забо. раву, ако иначе заслужују да буду изнееени на јавност. * Положио Адвокатски Иснит, Др. Давид Алкалај положио јм на бадњн дан адвокатски иеиит на опште задовољство целекомиеије јадногласно

са одличнн успехом. Честнтамо младонеА.лкала,у на овакоме успеху. * Разрешени. Пошто се војнн предмети сада на Воликој школи иепредају, а међутим нредавачи њиховн нису још од те дужности разрешени , то је мин. војни у споразуму са г. министером нросветс наредио да се нод нредавачп војних предмета на Великој школи од тих дужностн разреше. НАШЕ МЕХАНЏИЈЕ И КАФЕЏИЈЕ Наше механџије и каФеџије оитерећени су големим новчаним дажбинама и стешњени сваковрсним ограничењима тако, да се једва креКу под тим тешким бременом, иити могу себе и своје иородице да1 исхране, а камо ли да што вајно стеку, те многи морају иаиустити овај рад. Кад човек иогледа шта је све ударенона овај сталежморасе чудити Збиља нагледа као да то нису Срби и равноиравни грађани нанш, већ нека „друга вера!" Не прође скоро ни једна скупштина, а да на овај род људи не удари којп нови намет, или даим не створи какво ново ограничење. Све ово нагнало је механџискокаФеџиске еснаФе да се жале народној скупштини и ми овде износимо нашим читаоцима жалбу Ваљеваца, ич које се лено види шта је све натоварено на овај еснаФ. Њина жалба гласи: Народној скупштини (3 ДецсмЈра 1890.) ' ПридружуЈући се молбама еснаФа механско -каФанског из разпих места у Србији н молбе, коју је и овај еснаФ нз Ваљева послао прошлс годнне скупштпнн ванредног сазива, молимо да садања скунштина узме нраведно у оцсну ове тегобе и сметње, које чдановима овог еснаФа иоричу опстанак у раду и у животу са породицама. ! Терети су наши многобројни и теш!кн. Они сједие етране ограничавају

ПОДЛИСТАК Ј&ДН& М&Р1

(Ндставак) Туђа служба, туђа кућа, туђ комад — на све то морали су се сад навикавати ова два детета, рођена и однегована у богатству и обиљу. С почетка Мијат се живо старао за своју сестру: пома1'ао јој чим може, одла;шо чешће да је види, носећи увек по какву сакривену братску ионуцу или драги дарак. Али то није дуго трајало. Тегобе у служби, мучна зарада, увећавање његових рођених потреба учинило је тс је Мијат све ређе по што год доносио. Раздвојеиост отуђује а ко сам мучно живи нема кад да се брине о туђим мукама. Патња и снромаштина кида и најјаче сродничке везе. Тако је било и овде; брат и сестра све су

се теже виђали, све се више једно од другог удаљавали —ЈДок најиосле он за службом не оде преко у Мађарску, где се на скоро изгуби. Даљпна се за њим склони и њих обоје, свако на своју страну. иропадоше у оном хучном и валовитом мору друштвеном што се зове свет слугу и слушкиња. То мрачно море, чије дубине, пуне мрака и неизвесности, још ннје нико иснитао; до чијег дна још нико није допирао, пуно је опасних моралних бродолома, оно је нрогутало до сада милијуне жртава, на ево сад прими у се и ове две младе душе -— и једини бог знаде како ће оне из њега изаћи, да ли као анђели, пречишћени и прекаљенн патњама у животу, или као изгубљене душе на које је нечастиви одавно положио своје право.

IV Прошло је пуне четири године од кад се Мара с братом растала, а више је од године како за њега ништа не чује. Сиромах, можда је негде и умро; Мара га је чесго оплакала, можда и жива, а можда и покојна. За то време она је много што шта

доживела, многе 1е Јаде преко главе ,претурила и стекла име „Јадна Мара", али добри бог још ,је није са свим напустио. Сад впше не служн, изучила је занат и шије туђе. Но како је зарада ииак малена, Мара је с благодарношћу примила стан у пустој кући газда Марковој, где станује већ од неколико месеци. Иа иролеће газда Марко ће ту кућу рушити, али дотле Мари је добродошло да не мора бар кирију плаћати. Једног дана јадна Мара седела је у својој скровитој собици, и вредно шила, кад неко закуца и на њена сиротињска врата. Мара дижс главу; очекивала је да види какву муштерику, к? ву госпођу која долази да јој шта поручи, и ,јако се изненади кад виде висока лепа младића с лепом, као зивт црном брадом коЈ *а га тек беше обујмила.

(Свршиће се).