Мале новине

да изјавс на који начин свака од њих жела да участвује. 16. Да ,се онда п шт > се склвпи главна нацрт програма иоднесв иста Краљевском дону господи Краљевскам намескицима и влади а ујсдно ду се умоле да иа свечаност дођу. -<«><►ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Хврцеговина. Како из Брчке јављају „Србобрану", заузимањем тамошвих Орба тргована сакупљеао је тамо на дан овогодишњв Ц светосавске беседе близу 700>) Фор. за школски фонд н за унутрашње украшење тамошње сри.-иравославне цркве. Лзме1>у прилигача бало је многих, ко]п су ио неколпк) стотина Форината приложили за оваку племониту цол — за своју цркву п школу. Из Вељине 'јављају „Србобрану", како се војничка^уирава прло ужурбада у приправљању тајива и конзерва и да нико не сме о Србпји и Србима реча прословити, јер га < дма сматрај\- за велеиздајника, Насоши се ке пздају за Србију осим за оне, за које су уверени о њиховој претераној лојалности. Одређенн су „пеки" да припазе, како се Србп тамошв.и не би састајали са члановпма српске дринске комксије почече 4. ф бр. п трајаће најмање — Црна Гора. Како „Глас Црногорца" јавља, иослалаје на Цетиње г-ђа Аделаидч Јушкова 2.747 Франнка, да се ова, свота подели црногорској сиротињп. И од руског посланства у Цариграду послнта је ва. Цетиње приличча свота прилога у корист црногорс^е сиротиње. —Маћедонија Из Солунапишу: У прошлом месецу је гунернер Фајак паша, изашао да учиии ревизију ио својем вилајету, и тако је прешао и у Влаха-Клисуру, варошицу од 78000 жатеља, сви Власи (цивцари), но већи део гркомисл>еницв. Овде постоје две странке: гркоминска н румунска Посљедња није имвла школске зграде, зато што су оне бплу гркоманским рукама, и учила се у приватним кућама. Еада Је био Вали-иаша тамо, румунска сгранка аотужи се и иожали се њему, зато, и он нареди да оиштпна, која се сасгоји већином од гркомишљеника, нађе и за Влахе згодну кућу, и она да буде обвезана платати карију од 100 до 150 тур. лира. Општана не пррставши на ( во, одговори да оваку одговорност не може нримнти на се. Гувернер се иаљутв, и пареди тамошњем Мј УЛУРУ , (среском иачелнику), и сил м узе кључеве од ошшин ских школоких «града, и даде нх ромунској странки. Из свега тога ми Словвно-Срби Маћедопци долазвмо до овога закључка и питамо се: кад Грци имају право отворити школе в зидпти цркве и тамо где Грка в нема, но само гркомисљеника ; кад Цинцари нмају право да отварају школе и да се уче не на њновом матерњем ј зику но на румунском, кад Блгари такођер, ма да и њ«х у Маћедонији нема, вмају и они право отворити школе и зидатж Блгарске цркве, и да шире аиову иропаганду међу нама Словнно-Србима, и то разуме се не у корнст но на. штету турске царевнне, и њен«х интереса, јер отвореио ијавнЈ пропагирају и нишу по њиовој преси, да је Маћедонија Бугарска земља ■ да као таква њима припада ; када је то све т»ко, питамо: зашта, мн Словино-Срби Маћедонци да немамо и да не можемо уживати нрава, која пам по Богу и закеву припадају; веможемо отворити наше цркве, и учитн се милом

матераои српском језвку, која није никако блг.фскп, као што неки о}»е да доказују, него супски, кад што еу стари Срби говорилв и пис »ли, в од којих Останцн смо ин. Крајње је време да ее ево пвтање један пут решв, јер то захтевају заједнички интересн турске владе и наши сопсткени, да ми останемо оао што смо бидз, и да не изгубимо народност, која јо строго скоичана са иолитвчкнм опстанком једне државе. Иначе, Бугврска пропаганда, која се не жаца ниааквих средстава, и која ни у чему не оскудева, но врло еиергично ради преко својих аге^ата и миогобројних организованих школа, задобивша међу нас повољно земљиште — ак > тако останемо - бој»м се да неће ск'>рр успети савршено бугарска пропагапда да бугарвзира овдашње Словино-Србе, јер у језику разлакч пије тако огромна, као што је н. пр. »заеђу вла .1ког н грчког, пли између албансКог и италијачског, но једна грана словенсквх језак", и онда зб гом Маћедонијо а за нас п за наше владаре. Краље је рреме дз се свему томе стане на нут што нре. ЛОУ ИЗ БЕМ СВЕТА — Крзолочна свкта. У Канзас Сити (у северо имериканским здруженим државама) полиција је наншла на неку религиозну секту, која пије човечиЈу крв. Та секта на све верне налаже обвезу, да у случају потребе нештедесвоју крв за ближњега свога. Ири претресу, који је чињен у стану једиога чл -.на те свкте, нашли су два детбта веома измршало Њихову крв пи > је као лек њнхов рођени отац, Који јс био већ у иоследњој стад!!Ји јсхтвке. — Доба* мамац. Данас у веку огромне конвуренцнје није никакво чудо, ако какав човек нема среће у раду, није пикакво чудо ако -каква радња не пролази, па ма имала какву робу. С тога није ни чудо што се све!' домишља како ће да сузбзје копкуренцију, па ма и не добром робом. Такав један случај имамо да забележимо у Паризу. Нека модискања имала је у кварту оперском радњу, која није ипгла добро. Мислећи како ће јој радња поћп боље, мислећи какво је срество згодно да прнмауи жуштервју, оаа смисли ово: научу свога п а п а г а ј а сваку жеис&у, која уђе у њену радњу, поздрави речима „Ах, како је лепа!" И одисга, она је успела. У њеној радњп је непрестана навала н оиа пазари не може бвти бољв. — Зима Из Карса јављају да је тамо таква зима, каква се одавно не памти. Већ прилнчно дуго времена хладноћа је 32° Реомирових. Због тога су настале врло велике тешкоће да се околни становницп снабдевају животнпм потрсбама, услед чега су и цене на те потребе јако скочиле. У Александропољу у последше време расте н број смртннх случајева. — Најпопуларннја личност. Енжењер АјФел, који је градво чумну Ајфелову кулу, данас је најпопуларнија Д8ЧИ0СТ у Француској. Многе удице н пијаце назване су његовим нменом и свуда га поштују, Пре неки д*н варош Дижои давада је у чаег Ајфелсу сјајан банкет. ПреФект, мер, комашдант варошн — снн су му наздрављади. После банкета преФект је пратио АјФела у позориште, где је сва иублака устала ка; је Ајфел ушло. После првог акт; музвка је одсварада Марсеље <у. Т< је дало новода новој бурној овациј:

у част чувеаога енжењера. 'Сутра дан Ајфе.1, који је услед парпске нзложбе иостао мнлионер, даровао је саротињи дижонској 10.000 дин. — Љубаваа трагедија У Варшави се једаи обућарски мајст>р, млад човек, од 23 годвне, заљубио у кћер једнога газде а често је ншао њвховој кући у нади да се оженв том девојком. Девојка се према младом занатдаји поиашаља врло љубазно. Али кад је он запросио њену руку, она га је одмах одбила, наводећи да не жеди биги.. „шустерка" Младић је 'гако примио |срцу тај отказ да се убио из револвера, те ће сад госпођаца јамачно чекати"каквог милионара. — Велика крађа. У Варшава је ових дана извршена веливд крађа. Похаран је један зајиодавац. Лопови су му однели све књиге, извршпа решења судска по којима још нису чвњена тражеза, а покрадене су и менице и облигације — све у суми од 30.000 рубнља. Зајмодмаац је успео да од неких својих дужника добије нбву обвезу, али ипак његов је губитак великп јер сад не диктира он услове дужвицима, већ они њему. — Нова примана електр&цнтета У Њу-Јорку праве покушаје да електрицитет примене на куварску вештпну. Веле да се на куварском огшшту, које се загрева слектрпцнтетом, може два пуг брже да спрема руч»к. Цело патање је још у томе, да ли та брзина кувања неће битн на уштрб укусу П ! г И П 0 С Л ™ Н 0 За ствари под овом рубривом уредништво не о.зговара. Рекао сам у једном од прошлих бројева, да ћу изнети целу ствар, која се тиче мога одступања из парне штампарије Д. Димитријевића. | Сваки се још живо сећа кад је ; путем лвцатиције иродавата штам!парија на предне странке, да сам и ја био лицитант појединих ствари, ! коЈ'е су доцније сиештене у нову па| рну штампарију. Ово ће потврдити: г.г. Бојовић, Ћурчић, Николић, 0брадовић и други. Тада сам био намеран, да помоћу појединих пријатеља, отворим малу штампару, која би могла да штампа један мали лист. V томе сам и успео. Машина и један део штампарског алата беше куиљена. У оча дана лицитације слова ! договорим се и са Д. Димитријевићем, да <н купн слова. Он је то и учинио. Пошто је све ово набављено, међу нама закључи се оваусмена погодбаД. Димитријевић биће власник штампаре а ја закупац Кад је протекло неколико дана, г. Дииитријеввћ ватражи од мене да се изјасним ко лвко му могу месечне кирије и закупнине нлаћатж. Ја муна то понудим: 200 динара месечне кирије и 20°/ в на уложенн капитал. Закупнжна да почне од дана кад ми буде г. Димчтријевић по инвентару предао штамшару и ои (Димитријевић) на то пристане, а ја му још н ово д>дам: ако нема довољно гаранцвје нека плаћање бива «а сваки месец унапред, тако, да он буде са закупом сигуран. Близу је иаметн, да нико неће плаћати неку закупнину док му се не ностави сав прибор са којам се штампара нма да сдужи. (Један де< овога прибора дошао је тек око подв; вине Јануара а машина (велика) још и д;«н дањи није стпгла.) ' Кад је ова иогодба између нас у[!говорена, отпоче рад и то знате ка-

кав рад? Ко се год сећа како је штлмпарнја напредне странке изгледала после лицктације, тај заа: да се није могло ништа радити. Госиода, која су елагачке сандуке купили, сем радикала, бмл« су толико нељуд«, да су сва слова из сандука, све сложеие Форме, на једну гомилу изручили. Дакле, ваљало је све распремитн, а то бога мн, г. иарни штампару, није лака ствар. Распремање ваља плаћати а ви мн дадосте четворицу од којих су један 12, другн 14, трећи 15 а четврти 7 дана распремилн. После тога рекли сте ми да ва даље н® можете плаћати расоремање и ја отпочнем распремање сам за шта ви нисте ни кршене паре дали, а да је ово овако сведочи и то: да тада ни е било више од 14 саадука док сам вам ја оставио 68 сандака растурених слова. Колико су могла она четворица растурати за оно неколико днна? Упитајте штампаре. И ви смете јавно да кажете како сам вам оставио ђубре у штампарији. Како називају људе који неисгину говоре и који хоће друге да прљају ш омлловаже ноед светом ? Велите да сам радио дан и ноћ и да сте ми за то време куповчлићумур, гас, дрва и т. д. Е ово вам служн за част кад смете овако јавно да тврдите оио што није истина. Једном још у почетку, куписте некчх 500 кила ћумура, с тога, што је ћумур, који сам ја куповао, смрдео извесном господину. Боже мој, каквих нас нема. И последњу партију ћумура коју сам ја купио остала Је вами. Што се пак тиче и т оћњег рада, ту сте ме упропастили. Хоћете „М. Лнет." Хоћете да ја издржавам људе на моју штету, да ме после к^еветате. Јел то човечански? Срам нека вас је. (0 овоме у идућем броЈ'у). Велит;, как >је наиредна штампара банкротирала а ја вмам књижару. Да, ја сам нмао књижару док бесмо ја и Кимнановић ортацн, то беше заједничка радња; а не знате да мм је све што имам пописано и изложено прод»ји за рачун штамнарв напредне странке. Да, изгубио сам све што сам за последњих 10 година рада иоштено зарадио и ви још велите „да сшира иублика и не зна за ту чувену личносг Медецијана", а да ли публика познаје вас г. Домитријевићу? У будуће немојте наређив .ти слагачу да вам испод неке нотвце К0 ЈУ лруги напише — сложа име и презиме кад јој садржину не разумете. Оволико за сада г. нарни штампару, а у идућем броју и о вашим саветодавцима. Не бм згорег било. кад би вам ваш саветодавац ово прочитао и објаспио као што вам и о другнм оварима „објашњава." Јев. Јов/"Медвцијан СИЛШК С ПР2СТ0ЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАРОДА СВЕОШ VI готова је и може се добмти у књижарници г, А. Пурића, и код свију књижара у Србији По I грош свесна.