Мале новине

Писно из Бугарске Пвсмо II. Тосаодипе уре^ниче, Обећао сам да ћу вам се опет скоро јавити, Па ево да одржим задану реч. Од онога дана, кад сам вам нисао моје последи.е писмо, код нас се десило иуно интересиих сТварИ, и ја бих морао писати много више, но што то допушта простор вашега дењенога листа, кад бих хтео додирнути све важније, што се догодило од тога доба. С тога ћу се задовољити да проговорим коју само о ономе, што је последњих дана било предмет разговора по целој Бугарској. Јамачно сте и ви тамо чули, како је на Дедо-Цанков ово дана опет отишао у Русиј и како је, пред полазак, тражио код Кнеза дијенцвју, али је није добио. Судбина, која је сада постира Цав&ова доказ је само оне старе истине, даЧсваш^а има своје доба, па да је тако и с људима. Цанков је стари и заслужан бугарски борац, и било је једно време, када је његоб рад за Бугарску доиста био од користи, а он сам сматран је као најугледнији вођа Бугарских патриота. Али то ]е време данас прошло, и Цанковљева је најтежа погрегака у томе, што не уме да види и не ће да се помири с том мишљу, да је његово време прошло. Он у томе личи на оне старе жене, које никако не могу да се свнкну с мишљу, да су оне већ бабе, и ако им збрчкани образи и седе власи то најјасније казују. Цанков је уобразио, да је Бугарска на њега спала, да је он измири с Русмјом и у том свом уображењу он чини масу погрешака и лудорија, које су му одбиле и оно мало поштовалаца, што их је до сада имао. То јест, њега и сада поштују многи Бугари, као старога радника, али у политици данас нико више Јзе ће да пође за њим. Оеећајући се тако усамљен, он је сад за то и предуаео осај пут у Русију, не би ли бар тиме вратио себи неку важност. Јер пред Бугарима он се представља као човек, коме верује Русија, а у Русији се опет продаје као једани прави заступник бугарскога народа, преко кога Бугари једино хоће да преговарају с Русијом. У ствари није истина ни једно ни друго. То је данас врло добро познато у Бугарекој, а то већ многи знају и у самој Русији. И тако, наш Дедо-Цанков у иолитичком погледу важи још само као каква музејска старина, која има само историску вредност. То је и кнез Фердинанд врло добро знао, с тога није хтео ни примити Цанкова у аудијенцији, јер би старац и то експлоатисао као нов доказ, како се без њега не може. У ствари, пак, Цанкова су напустили и његови најближи пријатељи, па се приближили влади. У последњим седницама скупштинским г. г. Стојилов и Начевић дочекани су бурним пљескањем, а међу тим пљескачима доскорашњи Цанковисти нису били последњи. Данас је око та два човека (Начевића и Стојилова) прикупљено све гато разумно мисли у Бугарској. Они су најјачи стубови данаш њега стања, а у ствари то и јесу два најспо собнија државника бугарска. Они уживају пот.пуно поверење кнежево, а у пуној га мери и заслужују. Мило ми је што могу рећи, да та два државника спадају међу оне Бугаре, који отворено исповедају, да је Српско-Бугарска слога велика потреба и бугарског и српског народа, и да је само у тој сдози њин заједнички спас. А код њих то нису празне речи. Баш ово дана имали смо један пример за то. Једно српско иевачко друштво пријавило се да је намерно доћи у Бугарску, да ту гостује. Блада је издала наредбу, да се то друштво најсрдачније дочека, и како власт тако и сви грађани биће му у свему на руци и на услузи.

У важном пвтању о нашим односима с Русијом, Начевић и Стојилов онаког су мишљења као и цео Бугарски народ. Они лгеле то измирење, али под погодбом узајамног пријатељског попуштања, а не под погодбом бугарских жртава. Бугарски народ никад неће пристати да жртвама својих народних интереса, а нарочито жртвама свога владалачког престола, купује пријатељство руско. Једчо сређено стање и једну, с политичким жртвама утврђену дикастију, неће Бугари викад жртвовати за љубав магловитих обећања, која нам дају они, гато би хтели измирење с Русима логато по то. Практичнн бу: гарски народ држи се у овом случају оне мудре пословице, да је боље сеница у руци 'О" соко у планини. Б.

АВИА ГОБОРНИЦА

"осподи Л. Когларчи^у и Ж. И. Нротићу И ја сам нрочнтао писмо упућено Маши Врбици, датнрано 22. Маја 1892. у Београду, са потписом : Симо Матавуљ ; н ја сам се нашао у недоумици, ала сам се одмах утишао, сетив се часнога збора, коме сте вас двојица глава и перо, и знајући да ће он одмах свом силом свога аукторитета, јавно и што пре, поћи у котеру за истином ; и ја се слажем с вама, да садржииа поменутог пасма буни осећаје Срба у слободној Краљевини ; и ја вам захваљујсм, што ме подеећате на свесрдни пријем; и ја одобравам стилизацију вашега решења, као и то, што је решење најпре изашло у угледном ласту „Вечерњим Новостима." За то одговарам: не могу вам одмах изнети истину — голу нагу и иотпуну, какву ви милујете — јер нај прс хреЗа да је нронађем. Другим речама п јаснијз : треба да пажљиво прегледам целу моју домаћу архиву од 1892. г. растурену у вкше одељења мога пространога замка. Треба од архивара да потражим изводе из мојпх приватннх писама, да разаберем она која су намењена јавности, или она за која је адресант овлашћен да их изда на јавносг, и т. д. Па онда, пошто извод нађем и иоменуте околности утврдим, требаће да саставим целину, — разуме се ие Фантастичку, произвољну целину, шш основану на иретпоставкама, него истиеску, од речи до речи, као што се ради кад се ради из послушности према једном таком часном ареопагу као што је ваш. А за све то треба мало више времена него што сте ми ви оставилн, часна господо. Ва знате да нма на тисуће мојих политичких иасама, растурених по свнма крајевима Српства, — писама која махом буне или стишавају осећаје, — као гато знате, да је сав мој јавни рад од петнаест година, (особито ових последњих шест година од када сам у Србији) скроз политичке природе. У осталом, цело Српство мене само и зна као политичара. Сем тога, у овоме случају, вама је јасно, да ћу се морати обратити г. Врбици и захтевати, да поменуто злогласно писмо овери код ц. кр. јавног „биљежника". Ја сам, дакле, похитао да вам овим писмом само докажем, како осећам сву тежину вашег аукторитета, правичност вашег захтева, деликатност поступка, а нада све, родољубивост ваше намере, а остало што тражите, примићете у своје време. И ја ћу мирне дугпе сачекати ваш суд о делу, за које ме узимате на одговор. А о вашој неприсграсности у суђењу, о вашој љубави према истини, јамчи мн ваш цео прошли јавни рад, јамче ми нагомилани докази ваших праведних оцена као и то, како сте годинама илустровали не само један другога, него

и све знатније људе ове земље и изнели их у правој боји на дику и на угледање целом Српству, Београд, 12. Марта 1895. Синш !атавуљ. Ро81: асггрШт. Пошто ће мој одговор, као што видите, прилично закаснити, а побуњени осећаји Срба у Краљевини могли би узети таке размере, да оштете чак и битне интересе свеколиког Српства, то с разлогом очекујем од вашега пријатељства, да ћете својски иорадити да их стишавате. Нарочито пак поуздање имам у вешто перо вашег књижничара, г. Љ. Бојовића. Ево иисма „Српског Новинарског Удружења" на које г. Матавуљ одговара. СРПСНО НОВИНАРСКО УДРУЖЕЊЕ Новосадско „Наше Доба", а по њему и земунско „Ново Време", донели су писмо, упућено на црногорског војводу г. Машу Врбицу, датирано под 22. Мајем 1892. год. у Београду, на ком стоји потпис г. Симе Ма,тавуља. Пошто цела садржина буни осећаје Срба у слободној Краљевини, у којој је г. Матавуљ нашао свесвдног пријемо, то пре, него би се писмо могло подврћи јавној критици, нужно је предходно да се од г. Матавуља чује јавна реч. Зато га председништво „Српског Новинарског Удружења", овим цутем позива, да јавно каже : је ли писмо, које су горња два инострана српска листа, под подписом његовим донела, његово или ие. Рон за ово оставља св пвт дана. Председник Српеког Нованар. Удружења Л. Комарчић Секретар Ж. II/!. Протић.

Из ерпеког евета

*

Српска Банка у Загребу. Резултат уииса акцаја овакав је : уииеано је 45.238 акцшја и уииеади су их 5.300 акционара и то уписали су но 1 акцију шах 2674 акционара; по 2 1060, по 3 412, по 4 135. по 5 804, по 6 71, ио 7 18, по 8 30, ио 9 2, по 10 579, по 11 2, ио 13 12, по 13 1, но 15 47, по 16 2, ио 18 1, по 19 1, но 20 145, по 21 1, по 22 1, по 23 1, ио 24 1, по 25 46, по 26 1, по 27 1. по 28 1, по 30 52, по 32 1, ио 40 26, по 42 Ј , по 45 2, по 50 57, по 60 10, ио 70 2, по 80 2, по 95 1, по 100 66. по 130 2, по 150 4, по 155 1, ио 500 3, по 1000 4 акционара. По месгима уписао је : Загреб 9650 акција. Шад 1590 Митровица 1476 Винковци 1198 Рума 1158 Београд 1150 Срем. Карловци 1141 Врод 1019 Пакрац 1004 Сарајеао 1002 Ветово 1000 Земун 959 Мостар 905 Вуковар 808 Горњи Карловац 880 Долња Тузла 671 Кореница 568 Нови Сад 537 Беч 514 Огулин 463 Приједор 424 Госпић 423 Сомбор 415 Беловар 398 Дарувар 390 Сентомаш 357 Нова Градишка 357 Брчка 345 Коиривница 333 Бос. Градишка 330 Оеек 330 Ст. Пазува 325 Бељина 318 Глина 272 Пожега 266 Бањалука 244 Сг. Градишка 227 Гомирје 222 Вршац 219 Будимпешта 213 Хајдброн 200 Сисак 197 Дубровник 193 Ириг 193 Сегедин 191 Панчево 184 Дервента 167 Бос. Крупа 157 Товарник 154 Белегиш 151 Шамац Бос. 150 Каменица 150 Петриња 149 Годубиици 144 Инђија 141 Тур. Бечеј 137 Двор 134 Фнума 130 Вћл. Бечкерек 125 Окучано 114 Грачац 122 Топуека 119 Косгајница 115 Вел. Кикинда" 115 Бос. Нови 115 Јаминг 113 Ердевик 111 Петрово еело личко 105 Јаееновац 113 Старн Бечеј 101 Медаре 101 Блацко 100 Суботица 97 Шабац 92 Бошњица 82 Вел. Писаница 77 Котор 75 Илок 75 Дољ. Чапац 74 Врбовско 73 Страч 67 Љубљана 66 Грђевац 62 Вирје 61 Лијевно 60 Прњавор 60 Огочац 60 Модош 60 Ст. Андрија 60 Меленца 59 Јабуковац 59 Черевић 57 Долово 53 Чортановци 53 Даљ 52 Дубица бос. 51 Бечко Ново место 50 Зигрин 50 Помаз 50 Сењ 50 Меченчани 50 Трст 49 Бела Црква 45 Војнић 43 Велика Барна 43 Оиатов:»ц 42 Зворник 41 Модрич 41 Бос. Брод 40 Краљевчани 40 Гарчин 40 Моровић 39 Бихач 39 Задар 38 Батајница 38 Ковиљ 38 Мединци 38 Црвени бок 37 Почитељ 37 Кусоље 37 Н. Сланкамен 36 Плашти 36 Варјаш 35 Вингула 37 Ст. Паланка 35 Ворово 35 Беочин 34 Добој 33 Кнез 33 Вараждин 32 Дубвца 61 Миотски 30 Сивац 30 Северин 30 Ловинац 30 Немег 30 Мелинска 30 акција. Остали 3581 акција уписано је у 481 мањиг места, По земљама уписла је : Хрватска и Славонија 32.466 акцаја, Босна и Херцеговина 5695 Угарска