Мале новине

дих кућа, многобројне жанда|>мерије, војске и патроле, но шго иоред све радосне изјаве ,,Видела" и поред све порезе коју плаћамо, инак под пиштољима ручавамо и вечеравамо и на овоје послове идемо. Осим тога што је неко „Видело" нреварио те није тачно знало број хајдука у оно време, оно је и за Бркића погрешило. Нити су оних шеснајест хајдука, што су у прошлој години царовали измећу Драгачева и Паланке на ни хајдукВркић, живели у планинама ко њихови стари другови по имену. Они су и за време горње бе лешке живели, а и сада ће у име Вога јошт више боравити по селима и засеоцима , па и по варошима, како се истраге, ислеђења и све остало врши код нас, од чега зависи: да се са кривци и јатаци пронађу, а пронађени законој казни подвргну. Од како је „Видело" ону вест донело, извршено је само у таковском и качерском срезу, у рудничком округу, неколико крунних разбојништва, а ево у носледње време почеше и београдски трговци, кад се мало поизмакну од тврђе београцке, да плаћају скупо : како лакомисленост и несавесност неких наших органа за јавну сигурност, тако и широко срце исљед не власти. Нека се нико не вара. Све ово што се је десило и што се дешава , па и напад у Моравцима у рудничкој, па и убиство Бацковића, могло се је само зато десити, што су многи јатаци остали недирнути , што су многи заклоњени и пуштени, шго нико , па ни поли цијске власти не воде рачуна, да су јатаци далеко оааснији од хајдука и да њих греба уни штити, ако се хоће трајнога мира. Они стресају плод а остављају стабло из разних рачуна, међу којима и политика лична, а и партиска, заузимају угледно место. У прошлој години шеснајеет хајдука, живе, холају, пљачкају, убијају, веселе се и аши К Ј.ЈУ У 0К РУ Г У рудничком, ваљевском. београцком (колубари) и крагујевачком, а кад узмете у рачун број јатака који остају у апсанама, кад узмете њихову важност осим једнога или двојице и важност оних што су од исљедника пуштени кући као невини, онда се тек морате запитати па ко храни и поји ове чете, ко им набавља руо и оружје, ко муницију, где су они што су им руо оправљали, где видари што су им ране лечили, камо цуре и снаше што су гозбе справљале. а камо оне што су са њима ашиковале, гди су „Фешерке" шго им „Феш" перу, а где они што им мирисе и помаде купују, где су они што са њима на похаре иду и т. д. и тГ д. Ваше чуђење биће јошт веће кад узмете у рачун, да има крајева, као гато је срез качерски старо уточиште хајдука, где су сви главни јатаци па и сродници Деспића попуштани кући, а многе није ни глава заболела. Па не само то, но има их и таквих, противу

којих постоји и тужба и докази јаки, не само да се истрага према њима на Рудничку пре кида и преноси у град где добије парализу или умре, но таквога су једнога у Качеру поставили за члана среске контроле , како веле по наредби начелника окр. рудничког што је врло вероватно. Даље. Хајдук Драго Кондић — што је пре два дана нађен убијен на тромеђи — онда, кад је „Вадело" писало ону белешку, био је жив и здрав код своје куће неузнемираван ни од кога. Он је био пре тога уапшен у Смедереву, а учватнла га је једна жена. Њогово бегство из Смедерева \е врло сумњиво. Њега је требало одма поново огласиги за хајдука, али полициска власт то није хтела. И он је на саб лазн неколико округа седео код куће у селу, одао сербез по народу неколико месеци, шиљао „Феш" „Фешерки" и т. д. Неки сељаци, а и потајници, долазили су властима и молили. да се огласи за хајдука и уцени колико телико па ће га убити, јер је то лако док је јошт ладно време, али капетани су слегали раменима питали и добијали негативне одговоре из Београда, Смедерева и Чачка. Тек кад смо зашли у лето, кад је скандал превршио меру, бао је Кондић оглашен за хајдука и врло мало с прва уцењен. „Вубомир Вишнић из Смрдљиковца, главни јатак, тек што је скинуо тешке окове у граду благодарећи узроцима који ће се на претресу или ма кад открити, седео је уз полицијску власт округа подунавског и начелника рудничког на ручку, при дочеку владике у београдској Ко лубари и разметао се ту више но ико други. Стеван Станошевић главни јатак коље се бријачем кад га апсе зато, што је крив, а из града излази као невин. Саидић главни јагак из Качера, држао је и Бркића и многе друге хајдуке, па ено га где се сербез шеће но Качеру. Невин човек и то јошт утврдио исљедник у граду. Али њега је сиасдо можда то, шго је он држао хајдуке с намером, да их побије са знањем начелника рудничког?!! Он се можда само подуго смишљао. А шта ли је пустило Јовицу Радовановића глав ног јатака из Качера, који је хајдуке држао, на Рудник у пљачку и убиство и^праћао и на ту конту са сиојим горњим рођаком шуровао и са главним јатацима и убиства и похаре уговарао. Ено Траголовића главног јатака у граду, у његовој кући побијени хајдуци противу његове воље и он још не понесе окова итд. игд. Кад се ово све и још много што шта би било друго, а и за земљу стидно, набројавати узме у рачун, лако је наћи зашто се убија и пљачча и зашто се свет много од њих и не брани и зашто се јатацима п пуштеним опа-

сним зликовцима робијашима онолико исто, ако не и више, угађа и чаараз диван чини по каквом добром начелнику. Народ гледа и цени, и налази да нема рачуна да се пушкарл са људима, који ће се вратити као невини са истраге, не видевши ни суда, или се вратити кроз коју годину са робије да ликвидирају рачуне са сведоцгЈма, тужиоцима и онима који су се усудили бранитн се. Зато није чудо што данас најбољи домаћини, најчесгитије куће која су ради своје сигурности а више ради образа свога жнвели под оружје^, говоре да је боље јагаковати, јер то не само што доносч користи и вајде, но и крупна пријатељства и оргаклука ко.ји до века ваљају и до промена чак политичких не зависе. Зато има и биће до века јатака а док је њих биће увек хајдука, јер хајдуци су јатачке краве музаре, једна врста оружаних робова, који само доносе и морају да доносе и капом и шаком, за рачун јатака освету врше, убијају, пљачкају и т. д. У нас је већ свак« рад у многим крајевима ван вароши постао немогућ Добру трговцу и ономе ко неће да носи главу у торби и да иде оружан као пандур, затворени су пути у народ: или мора да престане трговати, или се мора служити у опасним местима јатацима. Зато овој бруки и срамоти треба стати на пу г свима сретствима а у првој линији треба уништиги уверење, које је народ стекао, да је сербез јатаковати, да треба еамо имати извесне везе, извесна пријатељства и још мало умеги св наћи код иследне власти, па се комотно плазати на правду и законе, одмераги лактом куражним и добрим жандармима, и потајницима, и тужиоцима и т. д. и г. д. Мстрага чињена у Чачку и у граду у многоме је допринела својим, тако да рекнемо, човеко-љубљем, да хајдуци сада опет у рудничкој, београдској и ваљевсхој находе јатака у изобиљу. Зато би требало, ако има кога да води рачуна за нашу јавну сигурност, да нареди: да се поведе нова строга и безприсграсна истрага за руднички, ваљевски, београдски и крагујевачки округ и да се за исљеднике одреде људи од знања и карактера. Јатаци једнако благосиљају неке исљеднике у овој хајдучији а нарочито начелника у Чачку и исљедника у граду а проклињу једнако Перу Ристића вредног бив. капетана ваљевске Колубаре. који је и против воље тадањег каиетана београдске Колубаре побио хајдукеу овом срезу и свете му се, што за то није добио ни већу плату, ни одличије и што му ни године службе нису признате. Оћете ли да уништите ајдуке, уништите јатаке, избаците исљеднике које они благосиљају а метите онакве, које ће они проклињати. Жигошите оне прве а наградите оне друге. Одредите и ову нстрагу и исиитајте радњу поли-

ПРОГОНСТВО ОБРЕНОВИЋА ИСТОРИСКИ РОМАН —«•'— (147) Пут у Цариград Сви поскахаше и јурнуше на поље. Кнез Милош бејаше сав нребледио, и уплашено јв питао шта то би ? Видећи забуиу која бејагае завладала међу срисвим путницима, каиетан брода иотрча ирво да види шра се десило, на се одмах за тим врати да умири кнеза. Но кнежева пратња сада се сва склеита око канетана, и сви му узеше претити, да ће њега ирвога одмах ту на комаде исећи , ако кнезу <»али и једна длака с главе. Капетан их )е живо уверавао, да у ствари нема никакве оиасноети ; да се непажњом једног радника десио само неки незнатан квар на машвни , који ће одмах бити поирављен , да се дакле с тога нико не узнемирава. Тек после Једнога сата , кад брод оает мирно нође даље и српски се путници мало смнрише, и сигурност се опет међу њих поврати. Даље је иутовање прошло на миру, и кнез сретно стигне у Цариград. Но опет за то он се још тада одмах зарече, да више неће путовити морем, и да ће се у Србију вратити сухим путем.

* У Цариграду Милоша су чекале нове почасти и параде. Као што је већ било уговорено, он одседне у конаку Али-иаше Хусејина, на дивноме БосФору, где је све било приправљено за дочек српског кнеза. Белики везир в други високи достојанственици пошљу Милошу своје чиновнике , да га поздраве добродошлецом и да му учине своје прво подворење, јер као што је познато, но источном обичају узајамне посете не почињу одмах, но тек после некокико дана, докле гост од пута мало одахне. Тако је и овде било. Пошто је два-три дана отпочинуо, Милош прво носеги великога везира, где је дочекан са свима високим почаетима. Ту му везир саопшти, да је султан "за нријем одредио дан 16. август. Тога дана Милош се крене султану у иоходе. Јашио је на дивном араноком хату, којег му султан бејаше нарочито иослао и поклонио за ову свечану прилику. Српског кнеза пратила је многобројаа срнска и турека свита, у сјајном руху и оружју, а такође на добрим коњима. Тако киеЈ Мидош ДЈђз у еултанов двор, где га у првој дворани очекиваше сам зег сулганов Халалнаша, секретар и виша другах дзореких велакодостојника. . ||[ Пошто се кнез ту мало одморио, уведу га у велику дворану за дочек, где је на престолу еедио сам султан. . Ш1 Милош прво учини уобичајене поклоне и темена, па онда стане између сераскира (војног мини-

стра) и Хдлил-паше, зета султанова и ту поздрави сулгана кратком беседом, на српском језику, у којој је између оеталога рекао и ово : Пошто је нрво изразио евоју радост, што му се дала ирилика да пред великим султаном изнесе оне осећаје благодарносги, који одушевљавају цео српски народ. Малош је нродужио овако : „Ваше име живиће у историји као име славнога реФормагора. Глава српског народа, удоетојена висо кога иоверења и милости Вашега Ведичанства , ја, изађох пред вас да вас замолим да примите наше си новље иоштовање." Овај говор кнежев Аврам Цетронијевић одиах преведе на грчки, а кнез БогоридисЈ управник острва Самоса, драгоман султанов, преведе то на турски. На ове каежеве речи Сулган одговори : Докле год Срби буду вршила своје дужности, дотле ће он уцрављати на њих своје очиаске погледе и виеоку заштиту. Зл тим Султдн поклони Милошу своју слику, уоквирену бриљантима, у знак високе малости своје. Сераскир итрими ову слику, нољуби је с дубоким страхопоштовањем, па је онда обеси о врат кнезу Мидошу. Онда подараше Милошу и ту му одмах опасаше дивну сабљу, богато окићену драгим камењем. Најзад га огрнуше гарваном, а то је нарочити златом извезени огртач, који се испод грла скопчавао крупним бриљантским пуцетом. Малош заблагодари Султану на свима овим анацима велике малости, и по обичају пољуби га у колено. (НАСТАВИЂЕ СЕ.)