Мале новине

*■ X

внје се могло разабратн. Бацковић је одговарао, да он никада никако здо није учинио, а што год је радно, радио је но савести као поштен човек. „Сад ћеш ти видети твоје иоштење", рече му Бркић, па га онда ту везаше и потераше напоље. Ту на пијаци пред самом механом вежу га за плот и стрељају. Убили су га из три пушке. После овога, хајдуци се дигну истим путем од куда су и дошли. На растанку Бркић рече сељацима: „Ја учиних своје. Опљачках дућанџије и убих Вацковића, а ви сад идите власти, па јој •ее похвалите." Бркић се код ћуприје опростио са својим друговима, који су преко њива и ливаца отишли ка Дудовици и Смрдљиковцу, среза колу^арског округа подунавског, а Бркић сам кренуо је за Маљен у срезу колубарском округа ваљевског. На томе путу, око поноћи, Бркић се сукоби с потером и ту убије спна Митра Павловића из Берковице, који се с Бркићем гушао и шал му отео. Док су хајдуци вршили ово разбојништво у селу, протекло је најмање два пуна сата. *Они су се с таком сигурношћу кретали и тако су добро познавали све домаће прилике људи, које су опљачкали, да је очигледно, да су ови разбојници имали поуздане јатаке и саучеснике, који су им све показали и у свему им били на руцн. Карактеристично је и то, да се нико не нађе, да се хајдуцима одупре, већ 20 људи као стока стоје пред тројицом зликоваца, покорно и непомично. Бацковић је био вредан учитељ, велики сиромах и паћеник целога века. Његово је уби ство политичко и извршено је из освете. После •еебе је оставио удовицу и шесторо нејаке децв без крова и хлеба, без пребијена гроша у џепу. Ерв Бацковићева на нечију ће главу пасти, а> чија ће глава то бити, то ће ускоро јарко сунце проказати. * Тако завршује наш дописник, и ми се за сада овде заустављамо, остављај ући да о овој ствари доцније опширније проговоримо и наш суд изречемо.

НЕМИРИ У ТУРСКОЈ Цариград 30. августа. Порта јавља, да је по лиција у некој јерменској цркви огкрида праву бомбашку радионицу. Солун, 30. августа. „Под. Кор." јавља : 8а ово последњих десет дана прогнато је одавде више од две стотине Јермена због сумње, да су у вези с јерменским реводуционим одборима у иностранству. И стина, цариградски покољ много је раздражио овдашње Јермене, ади ипак за то нијб бидо никаква нереда. Солун, 30. августа. „Пол. Кор." јавља: „Потврђује се, да је ту скоро нова чета из Тесадије упада у Македонију. Ова се чета сакупида у Арти, а веле да има више од 300 људи и четири топа. Осим тога, у Македонији се онет пОЈавио харамбаша Бруфас, #а кога се било рекдо да је рањен, па је се 19. августа љутокрвавио са четири турска батаљона. С обе стране пало је око 200 људи, а има и доста заробљеника. И13 БАЛЈКАНИЈЖ Италијансви ГОСТИ на Цетињу. На пароброду да Јевропи" — тако јавља „Гдас Црногораца" — кренуло је у недељу 17. о. м. из Барија 130 Итадијанаца са музиком, да дођу ноздравити своју будућу краљицу; али из Котора нису дошди него 70, неимајући остади подвоза. На Његушима су биди дочекани и угошћени од мештана. На Цетиње су стигди у понедељник у подне са заставама итадијанским и црногорским. На удаску у варогс дочекао их је председник општине г. Вуко Вудетић, са неколико грађана, са заставама црногорском и итадијанском, и с музиком, Кад су стигди, одушевљеном кдицању није било краја. Г. Вулетић поздравивши их добродошдицом италијанским језиком, сви гости, осим госпођа, нешке се упуте кроз варош, уз одушевљено кдицање грађанства, које је било изашдо да поздрави госте, и уз свирку музике. Кад је поворка дошда на поглед Двора, где су бида изашда Њихова Височанства на бадкон, сви гости кдичући: Ету1уа Моп1епе§го! Еу\'јуа 11 Рпп«1ре Љ ХароИ! Еуујл а 1а Ргшс1ре88а ЕИепа! наваде пред Двор, а за њима све граћанство. Ту дирљивим овацијама није бидо краја. Како је бидо већ подне про-

шдо, одмах су госта одведени за траезу, коју је бида приправида цетињека опшгана у девој. инсгитуту, пошто киша, шго је тај дан падада, није доиустида да обед буде у општинском иарку, гда је бада ладница нарочито подигнута, искнћека заставама. Так су гости са некодико грађана седи за трпезу, Њахова Височанства књаз Накода и принц Вактор Еианујид дођоше међу госте, дочекани најодушевљеним клицањем, Ту је Њзгово Височанство узедо чашу и наздравило итадијански Њчховии Вали^анетвимаКраљу и Краљицн Игалије и Васоким Вареницама, што јв пропраћено бурним кдицањем. Затим је бидо још некодико депих здравица како од итадијанских гостију, тако и од Црногораца, све топле и одушевљене. — Црна Гора и дипломација. Као шго је познато, све сиде имају на Цетињу своје дицдоматске заступнике. Црна Гора накротав има једино у Цариграду једиога дипдоматскога заступника, у Паризу, на Малти и у Котору по једнога конзула , а у Бару, у Катанији и у Напуљу по једаога конзударног отправника послова. Сада ће установити у Игалаји пет нових конзулата, и то у Риму, Флорзнцаји, Млецима, Мидану и Бриндизу. — Ошнтински избори у Бугарској. Данас су у Бугарској о јштински избори. Према раанјаа вестима, за ове се изборе жаво агиговадо, У њау[а учествују све опозацаоне странке. Радоедововца и Сгамбудовца склопада су за ову прилику Ф/зију и свуда су истакли заједничке кандадате. Нарочито ће баги буран избор у Софији . Бидо је покушавано, да се скдопи савез између Цанкова и Караведова. ала се нија могло ништа учинити, пошго се оаи сасзам раанлазе у мишљењу.

ИЗ БЕЛА СВЖТА — „Маленијски крах" је неизбежан како уве рава „Веи(;8еће8 Уо1кзМа41; 1 '. Он нишв о томе: п Наједна нада Мађара, који славе свој миленијум, наје се испунида. Очекивани многобројни долазак странаца јв изостао, просвећени је запад одбио позив на издожбу. У почетку издожбе трубило се у чивутеким дистовима, да ће доћи гомале излетника из свију еввропских земаља и да су готопо сви европски владари „саевим извесно" обрекли своју посету Од свега тога ништа се није испунило. Пј улацама се додуше виђа сваки дан многобројан народ из нровинција, нарочито сељака у разаим ношњама , али ови гости ништа не троше, они напротив много стају државу. Такав сељак добије за једну Форинту вожњу у Пешгу и натраг, стан, храну и слободан улазак у изложбу на два дана, како се то пзсведаевно чига у провинцијадној шгамни. Ала осим тога добавају уче сници сељаци сваки но 5 до 6 Форинти, и то у готову. тако да у Пешти могу и ушгедигн новаца. Ну ко ће коначно све нлатити ? Чивутска предузећа „Цариград у Вудампешти'' ж 08 ВиЛатага" надоше под стечај, а и слична остала предузећа стоје пред крахом. Међутим ће проћи још два три месеца, док се сазна тачан број мртвих и тешко рањених мађарскога миленија. — ж Веи(;8сће8 УоШбћии" оаомиња коначно Бечдијума, да не куиују мађарске вредносне паиире, јер је крах неизбежан. ):( Бечки „Алг. Цгг." саоаштава разговор, што га је, вели, имао њезин београдски извешгач неким одличиим руеким државником , који му је о младом цару Николи II. рекао ово: „Политички је свет живо, али увек погрешно коментнрао носеге рускога цара код европских дворова и говоре, шго их је онде држао. Цар је нецриступачне природе, нун идеала и човекољубља, али озбиљан и цација с речама. Немојте заборавити жадосне пралике посде којих јв дошао на владу, уочите тешки терет, шго га руска царека круна намеће своме носиоцу, па ћете разумети царев значај. Здравице, што их је изрекао у Бвчу и у Бреслави, изричу оно, што он мисли : весеље и захвалност за дочек што му је приређен. Оа не воли дворскв Фр *зе, ади за то су иаак његове здравице срдачне. Политичке нису. Нити требају да буду. Цар Никола врши само дворску дужност, кад после свога кр нисања за цара носећује европске владаре. То свакако доказује мирољубивост Русије, а *оба, које омогућује да руски цар може посетити оба моћна владара тројнога савеза и Француску републику, најбоља јв гаранти Ј а то, да се ни на једној страни не жели рат. То је једино подитичко значење царске носете. Смрт Лобанова не може дати други правац руској спољној политици, јер у Русији не воде министри политику, него цар. За то је свеједно, ко ће бити насљедник Лобанов." )( Шввдски краљ примио је у Хриетијанији у, аудијенцију дописника бердинског „Локаданцајгвра"е пред ким се о Нансену врло похвадно изразио, а што с, тиче нитања о жеља Норвешке да се оцепи од Шведске рекао јв да он не може бити краљ самЈ једне земље, и мора св о обема земљама неуморно старати, да буду срећне и напреднв. Краљ се ни мадо не вара; оба су земље геограФски унућене једна на другу; оне су један народ и једнога племена. Норвешка је још верна краљу и конзервативна, и ако је Хрисгијанија изабрада радикадне соцајалиете. Ну републике неће бати. У Ужасан цаклон беснио је у чзтвртак по подне у главној вароша Француској. Цчклон ја дошао

са југозапада и захватио је ваша средину варонш, Почннао је огромае шгете. Чуаао ја дрвеће и§ корена и башо их к»о шабљакв. Наа неколико мргаих, а до стотаае рашаних. Взтар је бао тако силаа, да је људе еваљавао, нека је бацао у Сану, али еу саашени. Маоги су иодруии у води. Улице су на наколико моста утонуле. Свн оздзђана однеевна су у болницу, где ах је још истог дана поевтио нредседнак миаиетарсгва Мален. У чаеу, кад је одуја банула, баромегар је пао за 5 а доцааје ее ноаао за 57» малимегара. = Како јављају из Рама, у соеду у ваче оеетио се аотрес у Цатараа, а у Ц1г*да Клсгал* заиља се у два маха доега јако затрасла.

БжогРАдаргЕ вкати Приспзли. Саноћ у 6 часова доауговали су засебном лађом из смадерева Њахова Ведичанства Краљ и Краљаца, дочакана на паробродској сганаци члановама владе, нредогавнишгвом оашгинским и мн»гобројним народом, којн је одушевљеним „Жавео и Жаведи!" поздрављао свога Краља и Њагову узвишену Мајку. * Жинистарока сздаица. Јуче ире иодне бнза је минаегарека саднац! нод арадееднашгвои г. Н)ваковића. У седааца су раеирављ јнн такући држлв^а послови. * Постављзњч. Постављани су: за декара срваа темнићског округа моравеког, др, Накола Ђарић, лекар ереза и округа нишког; а за конграктуалног лекара среза округа нишког, др. Махаило Петровић коатрактуални дакар среза темнаћеког округа моравског, — обојаца но потреби службе. * Организација цариаока схру&®. Ма смо још нређе јавада, дј ће се у нас увеега нова орпнизацијацаринскеетруке, пра чему ћесе нарочига нажља обратиги и на уирошћење царинеке адмааисграцајв. Комаеаја којој је сгављано у задатак, да ИЈрада нрЈ јвкт за ову органазацају, имада је у нрошаа чатвртаксвојуирву седнацу, на кјјој је иредседавао г. Сватозар Мадојеваћ, начелнак адманаеграгавног одаљења у мннаег. Фанансаја. Госаодан мннаетар Фаа^нсаја водао је дужаа рачуна и о наиаи трговачкои сгдлежу, те је у ову к)«а;ају упо и неколако угдедних и снособаих тргаваца, * Примљзни у подаазтво. Др. Накола Вучвтић оашганека лакар у Шхицу, родом из Тоауеке у Ауетро-Угарекој иа)даиак иегз држава,прамљанао моаби са својом жааом Др. Мграјом Вучагаћа, изузегно од §. 44, грађ, закона, у н »данегво пошго је поднео урадаа огнуст из свог досадањег ноданетва. * Полагањз завлотво. Дшае нодажу згкпгву за взрноег Краљу и Огацбааа ђаца, која одедужују свој рок код III гардајског батаљона. * Обвсио 09 у затвору. Јуче нл ноћ обесио св у врач. кварту о аимаека врага н)М)ћу св)га кајаша неки Ђука Лзла< 0ј )за, к>ја ја егављан у пригвор по тужба нака Јада удозе Фшт Мојса тлкођа из Оаова, која га ја црајавала ка) л)аова. која јој је ш) Ђурђав/ дану ов. год. анрао разна сгвара у вредаогта до 200 дааара. Ђука је ов) порацго, ну б)јећа се да ће га нашд вдаег нрад^га ауегр)угарскнм влаегама, он ее обаеао, сам) да не надаа Ж1в у руке аусгроугарекан вдаегама. №« овога се д*јв азвастн закључак, да је Ћука морао там) нзку валаку пакоет учааагш, кад ја са рлдаје обзеа), нјго да оде нреко. и Хајка за скатниц*ма. Пралнком нракјучераол потаре за скагаацаиа и базноздипрааа , ухзаћаа> јз преко 100 дица баз занамања. Сумњавах лац* а која немају никакве исправе, има преко 20, Као обично, сви која нису одавде протераће св у месго одакде еу родом.

СМЕСИЦЕ Како се врши помађаривањз у Угарској. „Ко1 шзеће 2з11ип&" нишу о тома ово: Једном ортодокеаои Чавутану у Горњој Угаргкој рода ,'ее кћи, која од „Суде" добаје аме и Климе". Кад је нову угарску грађанку требало увоста и у државаи прогохо! кр> штених, дотични чановник иа ужас целе чивугскв онштине изјави, да он такво име не можв увагта у државни нротокол. Јар има „Блама" у иољско чавугском жаргону заачи „Блуме" (цвзг), а „Блуме* јв нвI мачка реч и за то као такза не можв на ућа у дрI жавна мађарски ирогокол. Да ба се у опшга могло упасати у протокол, М )ра се амв мађаразиратл, а ноI шго реч „Вламе" одгоаара мађареком амеау „Ваваг", го давојче требд тако а крегаги. Кад је он девој^ицу I унисао по имену Ваваг, родагељи су се жалила вашим вдасгима и — ода свуд су биди одбијеви.