Мале новине

ТЕЛЕГРАМИ „га а л ■ ■ иввиншл« ОД 1. СЕПТЕМБРА 1896.' Лебау- Кад се дар Вилхелм пењао у дворски воз, брзи воз, долазећи из Драафша, ударио је у позадну локомотиву дворског воза. Нико није озлеђен. Беч. „Фремденблат" пориче вест енглеских и немачких листова, да се силе озбиљно занимају питањем о султановом свргнућу. Насиља у Старој Србији Од једног пријатеља, који се ово дана вратио из Старе Србије, има овај занимљив и мрачан извештај. Госиодине уредниче. У прошлу среду вратио сам се из Старе Србије, где сам провео више од 40 дана обишао сав предео измећу Скопља, Призрена, Митровице, Приштине и Криве Паланке. Три је већ дана како сам у Врањи, у мирном скровитом граду, где више не слупхам грохот пушака, нити сретам Арнауте закрвављених очију, па ипак још не могу да ми изађу из памети они страшни призори, што сам их по том крају тужне Старе Србије пуних 40 дана гледао. Но шта рекох, три дана, та ни после тридесет пуних година из мога ума не могу се изгладити оне страшне успомене, што сам их изнео из тога Богом и људима остављеног и заборављеног јадног краја српског. Ово дана ја ћу доћи у Београд да вам усмено причам оне јаде и ужасе, које сам на мом путу видео, јер да се све то опише, ваљало би писати читаве књиге. Овде ћу вам рећи само толико, да су за српски народ у Старој Србпји наступили последњи дани, и ако му од куд год ускоро не дође било људска или божја помоћ, овај свет или се мора турчити, или мора зажмурити, па с голом душом бежати куд било у свет, јер му Арнаути овде више не дају живети. Кад вам ово кажем, то треба моје речи да узмете у буквалном и најпростијем смислу њином, а да не мислите да овде има и једне, која је претерана и сувишно речена. Да, по говору, по поступдима, по целом понашању овдашњих Арнаута види се јасно, да су се они решили, и то сасвим с планом, да овај народ одавде истребе и раселе.

Видећи како се у Турској на све стране мути, Арнаути се боје, да Турска не изгуби и овај крај, као што је до сад изгубила многе друге земље. Наравно, да највише верују у то, да Стара Србија може припасти Србији, чија дедовина и јесте. Да би то осујегили и спречили, Арнаути су прегли, да из Старе Србије истребе све Србе, с тога им и говоре сасвим јавно : Ко је Србин нека иде у Србиру. Оаде за Србе нема места. И да би те своје зликовачке и сулуде планове извели да истребе читав један народ, зликовци арнаутски чине ужасе, какве је тешко замислити. Они отимају и турче децу, одводе девојке, убијају угледније људе и личније момке, пале Србима куће, отимају им стоку, односе летину, одводе им млађе и лепше жене, које силом турче и за се венчавају и, најзад, просто их прогоне с њиних кућишта и земље, које заузимају за се. Својим сам рођеним очима гледао, како гомила оружаних Арнаута улази у српско село, сазива збор код општинске куће и наређује поименце двадесеторици најугледнијих људи, да се за десет дана морају иселити из тога села и оставити све своје куке и имање. Не учине ли то, Арнаути прете да ће доћи још у већем броју и да ће тада упалити цело село и исећи све што ухвате. Да не би пострадало цело село, двадесет најбољих домаћина морају да се иселе — Арнаути долазе и заузимају њине куће и имања, а оне остале Србе, што су ту остали, нагоне да им раде отета имања за бадава и под кулук. На тај начин, кад из села истерају најугледније и најотреситије људе, после им је с оном сиротињом лако. Њу после поступно турче силом, а што се покаже упорније, то убијају и одгоне из села. Тако је у кратком року за десетак последњих месеци отето и расељено неких преко 20 српских села. И ти се ужаси сад понављају све у већем размеру. Ко би се усудио да се жали убијају га, а нема се коме ни жалити. Понављам, овде је стање преужасно, и оно се дуже трпети не може. Ако Србија не мисли на своју будућност, ако нема сажаљења према патњама несрећне браће своје, бар нека се Бога побоји, па нека не гледа ћутећки више ове грозе и ужасе. Ст.

Писма из Мађарске XXXIII. Будааешта 28. августа. Прослава мађарске државне тисућогодишњице ступила је у посдедаи месец. Има још да се постави споменик у Земуну, и да се свечано отвори пловидба кроз Ђердан, па је у гдавном нрославни део за ову годину свршен. Мађари се иоиосе, и имају право, да њихова држава постоји пуну хвљаду година. Патати нећемо, шта су они за ту хиљаду година иривредили у просветном развитку човечанства. Тек чињеница је ту, да су се могди и као племе и у државном устројсгву толико време одржати у Еврони, посред страних стихија. Ту нам је јасан нрмер оне силе и умешности, која туранским пламенима стоји на располо* жењу при покоравању туђих народа и одржавању у послушности. Ако туранска племена и јесу увек остада варварима, толико се мора признати, да имају не само чврету песницу, него и онај инстинкт, који их руководи у самоодбрани. Ено нам други доказ томе у другом туранском племену до нас. Турци Османлије имају државу своју већ шест стотина година, па се још држе у Евроии, ако и има не једна евроиска хришћанска држхва, која је по снази јака, као и она. Зато ни Мађарима нећемо завидети на њиховом родољубном поносу. Кад бисмо им завидели, показади бисмо само своју моралну нискост. Боље би било, кад бисмо усвојили од њих врлине родољубља, доследности и истрајнисти, којима су могли да себе и државу своју одрже за пуну хиљаду година, уз надање, да ни идућа миленија неће имати да забележи њихову народну и државну смрт. Ако еу Мађари, и гледали да којекако прогутају разне непријатности и веуспехе, који су се у току миденарске просдаве њихове иојављиваки, једна ће им успомена из ове године инак увек остати непријатна. Они су на све страво разаслали нозиве на њихову прославу, па се неко одазвао, неко се није одазвао. Али их највише црвени, што се м^ђу званицама, које се нису одазваде њиховом позиву, надазе и представници народа, који се иначе у здим и добрим нриликама надазио увек уз Мађаре. То су Пољаци. Мађари се питају: зашто се кдоне Пољаци будапештанске миденарске изложбе и у опште прославе мађарске тисућогодишњице? Зашто да баш њих нема у походв Мађарима, кад ови сдаве тако важан моменат у жизоту народну? Мађари се сећају, како су одушевљено бидм Пољаци дочекани у Будапешги у 1885. години; они нису још заборавили ни онај депи дочек, који је Мађарима указан у Лавову од стране Пољака, кад су походиди лане галичку земаљску изложбу, којој су Пољаци исто тако давали чисто пољачки карактер, као што то Мађари чине данас са својом миленарном изложбом, давајући јој мађарски тип. Газмишљајући о свему томе, Мађари са неком горчином питају: Зашто да Пољака нема на мађарским миленарним светковинама? и каква је то ненојамна загонетка, да се По • љаци држе тако на страни? И заиста мора у очи падати ово уздржавање Пољака у погледу на мађарску тисућогодишњицу. Досад су Пољаци сваком приликом уверавали „витешки" мађарски народ о својим симпатијама и братској накдоности према њима. По<«ната је пољачка песма: Пољак, Вјенгјер два братанки. ...И до шабљи и до шкљанки. (Пољак и Мађар два су брата и у сабљи и у пићу.) Откуд уједанпут ово уздржавање спрам мађарске прославе ? Ово заиста изгледа као загонетка. Да ли су ту какви политички моменти — ко ће то знати ? Пољаци галички доста су

ПР0Г0НСТВ0 ОБРЕНОВШ ИСТОРИСКИ РОМАН - (149) Пут ј Царгирад Вест о нокрштењу те две Черкескиње као муња продети кроз Дариград и код Турака настане љуто не»адовољство, које је потмуло тутњадо у целом граду. Власти су се с рдвлогом почеле бојати да не искрсне какав метеж, који би могао бити од опаких посаедица. Ваљало је дакде предузимаги нарочите мере да се Турци стишаЈу. Вдасти су око тога виделе велике муке. Други је случај био од мањега значаја али бар од маае опасности, ади тек и он је показивао , како су се под владом Махмуда II. нридике у Турској знатно промениле. При својим шетњама по Цариграду. Султан је чешће нвзивао и кнеза Милоша да му прави друштво. У једној таквој посети, када су обидазили државну оружницу, Султан поклона кнезу Мидошу шест ј топова разнога кадибра, с целом опремом. Ова вест јако је обрадовала цариградске хриш- : ћане, али је у толико више смутила саме Турке. Они I

су се међу собом питали, зашто Султан поклања турске топове ђаурскои кнезу, па су одмах за тим и одговор давали, тумачећи : „Судтан даје ђаурима топове, да нас ови после њима боље могу тући. Најзад пронесе се и један такав глас , за који Турци нису ни абера имали, али који је Србе, а нарочито српску пратњу кнежеву, бацио у највећу бригу и трзавицу, То је био глас да је кне« Милош погодио с Портом ;да му она даде изун и Ферман , којим може сам, без икаква друга суда и пута прогдасити као бунтовнике и казнити по своме нахођењу, па их чак и из земље истерати, ако кнез то нађе за добро. Тврдило се да је сама Порта понудила кнезу такав Фврман и да се он већ погодио , да за њега плати 700 хиљада гроша, који би се имали избројати онога дана, кад се Милошу преда у руке тај Ферман, о коме су уверавали да дежи већ готов и спремљен за предају Мидошу. Може се лако замислити какав је утисак морао произвести овај глае на сриеке старешине, које су овде нросто имаде да се боје за своје главе, ако би се потврдио глас што се бејаше пронео о Милошу. Неке од ових сгарешина биле су сад овде у пратњи Милошевој, дакле ту заједно с њим у Цариграду. У првом страху ове старешине полете право руском поеланииу

Бутењеву у Цариграду, и почну га питати, да ли је он што дознао о том Мидошевом куповању Фврмана, да ли се та ствар може сматрати као истина ? Бутењев им одговори да он о томе не зна ништа поуздано, али да ће за десетак дана свакојако дознати, ако је што било. У сваком случају они се за сад немају чега бојати , говорио им јв посланик, јер баш да Милош што и смишља против њих, нећв их дирати сад, док сусви заједно на путу. Но кад су једном добили црилике да се жале нред послаником на Милоша, старешинв онда отворе читаве тужбе и товарили су на Милоша и што јо бидо и што није. Међутим Милош је продужавао својв шетње а гозбе по Цариграду и нв хајећи за интриге својих чнновника. Кад је чуо какве му плановв прицисују односно куповине поменутог «ермана, Милош је грохотом смејао и направио је оштроумну досетку , како старешине себе јако нрецењују, кад нисле да њине главв толико вреде и да би Милош за њих дао чак 700 хиљада гроша. Овако понашање Милошево мадо умири старешине и на скоро опет све лвгне. (наставим СЕ.)