Мале новине

да се обрате страним посданицима , то да они , ако узмогну, побуде Порту, да стане на пут таком очитом изигравању и гажењу правдв; и божије и људске. Берлин, 2. септембра. Меродавни кругови нису никако задовољни, што се с некнх етрана покушава и»азвати гнев против Турске а у корист Јермена. Доаушта се, да за покољ треба да испаштају и Турци, али ваља уаети у оабир ту окодност, да, рвцимо, кад би баш силе и биле сложне у томе, да се Турци шгоне из Еврепе, оиет за го Хришћани би патили. Може се мухамвданска држава срушити, аднрушевине османлијске држава покрили би дешеви јадниххришћансках жртава, које би пале од мухамеданске освете. Ово европске сиде имају на уму, па с тога се и старају, да Порту нобуде на попуштање мирним путем, што, како се види, ова је вољна да учини, макар да је тешко отпут сломити Фанатизам османлијски, чију је силу Европа у више прилика упознада. Атина, 3. септембра. Према последњим вестима с Крита, на целом острву царује мир. Породице критеке, које су овамо избегде , спремају се на повратак у домовину, а неке су се већ и вратиле. Турске трупе ковукде су се у гдавне гарнизоне градове. До душе, Мухамедовцни нису задовољни што се Хришћанима попустило, али видећи пред собом очату пропаст, ако продуже непријатељства, налазе за нотребно да се држе на миру. Поред тога и ђенерадни гувернер Беркозић паша, издао је турским вдастима најстроже заповести, да препоручују Турцима уздржљивост и ред, јер у противном случају турске трупе .ће се иротив њих употребити. Цариград, 3. септембра. Подиција је још на неколико месга открида бомбашке радионице, у којима је нађено напуњених бомби и повеће количане динамита. Ове радионице су све по јерменским становима.

ИЗ БЕЈГА СВЖТА

О Из Мадрида стижу весги, да се влада надази "ј доста воликој неиридици колико због бунтовничких покрета на Куби и Фидипинама, толико и због антидинастичког—карлистичког покрвта. Ова антидинастичка странка не би била тако опасна, да није ту још и чисто реаубдиканска странка, која у Шаанији посведневно расте и нродире у све друштвене сдојеве. Нарочито надази згоднога земљишта ова странка у Касгилији и Арагонији. Да би невоља била још већа последаих година почео се у Шланија ширити и утврЈђивати анархастички покрет, чије се присталице нагдо множе. С погдедом на овв невоље у домовини, може ее већ мислити, како мора једној вдади тешко пасги, кад ее далеко од домовине у државним иасеобанама сгану појављивати покрети у цељн, да се оцеае и ослободе. Ну оает за то, званичии мадридски кругови уверавају, да ће државаи ауторитет савладати и угушит*ј све ове појаве. Доиста је то значајно, што се Европа у оаште слабо обзвре на оно шго се дешава у Шпанији, кад се узме у рачун да је Шнанија некад била једна од најсилнијих држава, у којој, како св го воридо, никад сунце не задази. (■') Како јављају из Рима, између талвјанске и француске владе живо се воде преговори о томе, да се одаос између Итадије и Тунлса, који јв под протекторатом Француске, регудише писаним уговором. Како св говори, овима преговорима главни је предмет чието иодитичке природе а нитање о трговинским одиосима решиће се доцније. )( Кинези су ее ночела угледати на Јапанцв те шаљу своје младиће на Европске Универзитете ради штудирања. У тој цељи пре краткога времена дошди су у Верлин неколико младих Кинеза. Они причају да су из Шангаја пошдиеа још дванаесторицом другова, од којих су четворица огишли у Париз, четворица у Петроград а чвтворица у Лондон. Х Какојављају Петроградскв .Новости", откривен је у Вјатки споменик бдажено уиокојеном Адексавдру III. Овај акт извршен јеу нрисуству вицегубереатора Новоседскога, еаискоаа Вајсоноаија, власти и многобројнога народа. Споменик се саетоји из бисте 80. пр. м. која је усађена на гранитно постоље. Ж Еагдеска вдадајућа странка почеда се интересовати за судбину Јермена и то своје интересовањв са свим отворено показује. У последње време у Ввдикој у Британији учестали су са држањем народних зборова корист Јерменске ствари. Чак и син енлескога министра-проеседника лорда Солзбера сазива такав један збор. По томе јасно је као дан, да би Енглеској ишло у рачун кад би могла успети, да изааове какав метеж на пољу међународних односа. Знајући да Русији треба још неколико година док се потпуно спреми, Енглеска би рада да што је могућно ире тога доба изазове какву конФдаграцију, у коју би Русија бида увучена. Са тога су баш и настали ови чудни обрти у држању појединих европских сила нрема Турској. Пре је Енглвска подржавала Турску противу Русије, а сад Русија брани Турску од наертаја гордога Албијона.

књигшзЕвноат Чувени руски роман Крижевекога ВАРТОЛОИИСКА НОЋ Почеће излазитн у српскоме иреводу у свескама, са ванредно лепим и елегантним сдикама. Прва свеека изаћићв 14, септембра о. г. (на Крсгов-дан) а остале једна за другом сваког четвргог дана. Биће свега евезака 18—20. У великоме свету чувон је овај роман са евога изврснога валагања нсторијских ®а«ата , а нарочито је у њвму јако истакнут сав онај средњевековни вврски Фанатизам, каквога до тада нија зааамтно свет. Кардо IX. и Катариаа Медичи истакнути су у свој сили својој, а у исти мах , на другој страни, појављују се такви предоми судбв, да у светској лигератури нигде нема тако дивно осдиканих сценерија и тако фрапантнога заплета. Превод је дак и едегантан. Цена је поједвној свесци 20 аара дааарских. Можв се добити у евима добро уређеним књижарама а и код процавац* вечерњих листова. У унутрашњостн елаће св књиге само онима, који ее до 14. сепгембра претплате, а претнлату примаћв долепотписани. Очекујући одзив оиакав, какав »аслужује ова ретка књага, надамо се што обиднајој претилати. Београд, 2. септембра 1896. г. ЈанновиЂ и Бимбић ЧИНОВНИДИ ОПШТИНК ВЕОГРАДСКЕ.

БЖОГРАДСКЈЕ. ВЕ.СТИ Аудијанција. Наш главнн уредник, г. Пера Тодоровић имао је част, јуче у подне, да буде примљен у ау ^иЈвнцију код Његовога Величанства Краља. * Свечана аудијвнција. „Српске Новине" доносе: ж Његово Ведичанство Краљ благоводео јв при мити у понедељак, 2. ов. меоеца у нодне, у свечаној аудијенцији, а у присуству Председника министарског Савета, министра иностраних деда, г. Стојана Новакоаића, новонаимвнованог изванредног посданика и нуномоћног министра Њзговог Валичанства Краља Румунијв, г. Ј. Папинија. Предајући Њаговом Вздичанству Краљу писма којима га Њзгово Вздичансгво Краљ Румунијв акредитује за Саога изванредаог посданика и пуномоћног министра, г. Посланик је дао израЈа осећајима искрвног поштовања и иријатељвках расподожања, која Њзгово Ведичанство краљ Карол, гаја арема Њгговом Валичансгву Краљу, Нашем Узвншеном Госиодару и Србији. За тим је г. Посланик нагласио жвљу евоју, да се традиционалне везе прнјагељства а доброга суседсва, које постоје међу Србајом и Румунијом, у оашгем интересу још ваше утврде, извршењзм масије коју су му Њзгово Вздичанство Краљ и Њзгова влада поверили, очекујући у тома еимпатичау ирипомоћ и Владе Њзговог Краљевског Вздичансгаа. Његово Величанетво Краљ изјавио је на то, како се радује тако топлом схватању мисије Њзговог Превасходства г. Посланика, како Он, нв престаје гајити најживље симпатије према Његовом Вадачанству Краљу Кароду и Румунији. »ако ће заједно еа Својом Владом све чинити да се неаретргнуте пријатељскв везе између обе земље и даља одржавају и развијају на њихову заједничку корист. Његово Превасходство г. Посланик је допраћен и дочекаи у Двору и исираћвн из Двора с почасгима које прииадаЈу његовоме васокоме чину." * Пиомо г. Нормана. Г. Норман ннјв познат нашим читаоцима само по имену, већ и по дедима својим, по оним красним донисима његовим из Србије, који су тако ле«а одзива нашли у целој енглеекој штамаа, а тако пријвтно одјекнули у срцу свакога Србина. Ми подсећимо наше шт. читаоце само на његов последња допие, саопшген и у нашем листу „Солун Србима". После подунгаг бављења у нашој отаџбини г. Норман отпутовао је ономад за Цариград, а на растанку упутло је председаику новинарс«ог удружења, г. Лази Комарчићу, следеће писмо : Драги Госиодипе КомарчиКу ! Дозволите да ее преко вас захвалим мојим кодегама у српекој штампи на срдачном прихваћају и цареком гостопримству, које ма је свуда указивзшо за врвме мога аутовања по Србији. Ја ћу се увек са задовољство .1 сећати своје поеетв вашој лепој отаџбани, и остаћу у нада, да ћу јој се вратиги да иоходим и она крајеве њене које још нв бих кадар проучиги. Ја ее још надам да ћу се моћи вратита да се прадружим вашој војсци на предстојећим маневрима. Никада, никада нећу ја заборавити српску доброту и српско гостопримсгво ; а, у колико до мог пера буде стајало, оно ће вазда бити готово да брани српске интересе, Ваша отаџбина има славну прошлост. Нека би јој бог дао још елавнију будућност. Најзахвадшзји вам Карло Норман.

Дворсвз ввсти. Сазнајемо, да ће Њздо Ввдичанство Краљица концвм овог месеца отаутовахи на страну, а вратиће ее у Београд за божићне празнике, па ће цеде месојеђе провести овда, за време којих ћв бити сјајних забава у нашему двору. * Минивтарва свдница. Прекјуче је била министарека седннца под аредседништвом Њзг. Велачанства Краља. И прексиноћ је била министарска евдница у којој је било говора и о сазиву народее скуиштине. * Личнв В80ТИ. Ауетроугарски посланак г. Шасл отаутовао је у Беч, — Пријатељ српског народа, виглески новинар, г. Херберт Вивијан отаутовао је у Шабац. * Црввена стогодишњица. Метох манастира Манасије „Бада Црква" у Бељајци, среза Рвсавског, слазиће 8. оз. месеца стоти пут свој храмовни празник. Надата је се, да ће бар околина узота жива учешћа овога едавља црквв, која је грађана 1796. г. дакле онда, када Србијом владашв дахије и еила јаничарска. Пвшве у Шабац. У недељу 8. о. м. полази одавде у Шабац VI. б»таљон (одноено пук), да се тамо придружи дринској дввазаји, кОјОЈ и припада. Батаљон иде пешке, и то Форсораним маршвм. * Бојна Авадемија. Пошто је, био ведикиброј пријављених кандидата зн пигомце Војнв Академије, природно је да их је много ваше нађено као иогауно споеобне са здравственог гдедишта, него што је утврђен број кандидага за аримање. Огуда јв онет и то дошло, да. зајвдно за онима који су имали да подажу пријемни испит, такођв их је било вдше од 70. Усљед тога је војаи министар решив, да св ове године могу примити за питомце вишв од утврђеног броја, и тако сад у I години има 82 иитомца. * Вратио св. Из Смедерева се вратио амо дунавекк артиљеријсхи пук, који је био тамо месец дана радш гађања. Пук се сместио у своју касарну у Топчидвру. * Затворене. Министар Народнв Привредв аод 27. т. мес. решио је : Поштанско -телеграФекв станице у бањама: брвстовачкој и рибарској загворане су 31. августа у вачв. * ПокрађЈ. „П. Лојд" јављ#, да је на Ђзрдану украдено 15 сандука данамига, спремљеног за радовв иа прокоаавању Ђзрдааа. У сваком саадуку било је по 25 кила данамата. Оза покрађ* задајв браге М1џарској вдада, јар се дезида у оча самих свачаносги отзарања Ђзрдааа, на којој ће и три нладара учествовати. До сада со није ушло у траг доновама, али „(I. Лојд" маели, да је пренееен у Србију. Акз „П. Л." те посигурно зна, онда заача, да би његове вазе у томе правцу биле од знагне помоћи, да ее кравца ухвата. * Учитвљсва швола, Пошго ее, због нвирадвиђених ирепрека, школа није могла ареселига у Ааексинац до сада, то се ово јавља ученицама, да ће св сви иеаити аотагати овда у Баограду, и то: поноаии и накнадни годишњи од 10, до 16., а утетељскн од 16 до 25 ов. м. Упис нових ученика биће такођа оадв у Београду, и то : 16, 17 и 18 ов. м. а декарски проглед 19. ов. м. Почетак предавања објавиће се доцнијв.

С М Е С И Д Ж — Махдијвва вејсва. КеГећ8\уећг доноеа а томе неке податке по иавешгајима Сдатан иашв « руеког исиитивача Ешсејева, тв их и ми по именованом дисту саопштавамо читаоцима. Сдатин-паша цвни организовану енагу Махдијеву на 116.00 жуди: а Елисејев узима циФру од 300.000 људи, као највише што Махди може дићи. Језгро днецаминованих трупа Махдијевих чине Багарци, ратничко номадско пдеме из КопдоФана, поетојбине садањзг Михдаја, који могу да иставе енагу од прилике 40.000 људа. По но.;,ацима Едисејевљивим, изнесеннм у мзвоштају „Цареко-руског друштва за географију", подвљени су 300.000 обввзнака државе Махдајевв (која броји око 9 и по милијона становника) натри војеке од по 100.000 људи. Првом командује сам Махдија, другом калиФ ШериФ, а трећом кали® В*д Шзлу. Дзловима војсака командују емири, а малим одељвњима мухадими. Међу емирима оает се истиче и еада сгара и најогорченији неиријатељ енглезо египћана Осман Дагма. Оа је водио некада јаку трговану е робљем, па кад су м Еагдези ову покварила, он јв 1883. године прешао у Махднјеву војеку и брзо доспво до достојанства емирчког у источааме Судану. Зарочнто му је у Судану проедавила име побзда њвгова над Бакер-пашом код Е ј Теба, јужно од Тожара, 23. јануаре 1884. год. Пешадија је у Махднјввој војсца по броју најјачи род војеке. Слатин-паша бројн 11.030 људи г&рде, 34,300 људи нзгарских труаа и наоружаних Арабљш-