Мале новине

^ Ј$?-&--4-~0к# 6 Ж -О ^г *Ј? Л

>

<^5у-^-е^ /

К1ете 2еНипд

Уторак 26. Нов.

1-е РеШ Јоигпа!

Оргаи свмју који влобод; љубе, истиии теже, правду врше, споразуи траже, творе што говоре и тиме олуже отаџбиии и српској мислм!

г Маде Новине" иалавв сваки дан — и поеле правника и недеље ЦЕНА ЛИСТУ: За Србију:

За Београд: На мееец . 3 дин. На 3 иеееца 9 „ На 6 меееци 18 „ На годину 36 „

На 3 меееда 5 дин. На 6 месеци 10 „ На годину 20

За стране земл>е: На 3 месеца 12 дин. На 6 месеца 24 „ На годину 48

Динар се рачуна у уедку круну

ЈВФ* Г, г. Београдски претпдатници, који сами носе лист, плаћцју месечно 2 динара. Претплату у Београду прима администрација, у унутраш»ости месне поште, и може се слати и непосредно уредништву.

БЕОГРАД — ГОДИНА ДЕСЕТА ВЛАСНИК И ГЛАВНИ УРЕДНИЕ ПЕРА Т0Д0Р0ВИЋ

ДДРЕСI: УРЕДНИШТВУ 1апих Новииа"

ЛВНЕЗгЕ : КбЛасНоп ,,№а1е Моујпе"

Рукопиеи се не враКауу. — Неила&та ииема не иримају ее ЈЕДАН БРОЈ 10 ПАРА ДИН.

Као непартајичан, иајрашиЈк нијн и једини српсни дист Нбјк издази сваки дан, „М. Нов." еу врло угодне за вглолгивање. ДЕНА ОГЛАСИМА: из петита . . 5 п. дин. На I. страни од речи: . •( ив цицера . . 8 „ и8 терцијв , из петита .

На 4. страни од речи:

12 3 5 8

И8 цицера . ив терције . За подвучену, крупнију реч 20 пара дииарских ввГ* Ве^и оглаои и који излазе више од 10 пута по погодби. 8а ситније огласе месечни аб*нмам (иретилита) 20 динара, Припослано од петит реда 50 пара дии. За свако оглашиваље доплаћује се још по 20 п. д. држав. тав

_ПА2КБ1>А. Претплатницива у Аустро-Угарској, Босни и Херцеговини. Да би се наш лист што више раншрио међу браћом и е и« етране Дунава, Сави, Дрине и у НриморЈу, то смо ва ове крајеве нгрочито спуствди пену нашем листу. И тако сада М. Новине стају: За Угареку (Хрватску), Далмацију, Босну и Херцеговину ау На годину 12 Форината. На жо год. 6 ворината. На месец 1 Форинта, Нретплата ее шаље Уредииштву ,,М, Новина'* — Београд -— Ве1^гн<1 (8ег1)1бп).

Штампарија С м и љ е в о"

ирима еваковр* % енерадовепонај^ умеренијој цени.

Б Е 0 ГРА Д

етштштштеж

ВЕШТАЧКА ОБУЋАРСКА РАДЊА

го а

о о*

3=

Од 1. новембра тек. године, отворио сам у новој згради Браће С. Илића нреко нута „Булевара", моју вештачку обућарску радњу. Овдашња журналистика донела је у своје време свој суд о мени, а ја овде само примећујем, да ће из моје радње сваки задовољан изаћи, јер радим солидно у разноврсним Формама све мушке, женске и дечвје обуће. Нека ме ноштовава публика изволи удостојити, па ће се о овоме и уверити. Београд, новембра 1896. с ПОШТОВАЊЕМ Танасије БошковиИ вештачки обућар

и> тз ш > 3= вЗ

УЧРУЈ УНОЈУН-АЗО унн^хтза

Тражи место човек од 40 годииа, Србин, влада немачким, мађарским и романским језиком подпуно, и са лепим рукописом, било у адвокатској, агентурској ил ма каквој приватно! канцеларији, као Ееловођа у каквој радњи, као сталан сарадник какових новина, као преводиоц немачког и мађарског језика. Ближа извешћа даје уредништво овог листа. —1205Свака женска може у току од 14 дана постати најмодернија кројачица женског одела, која научи моје математично кројење и цртање. Часове за учење дајем у своме стану. а ко жели и ван куће. Молим жевски свет да се о нстинитости увери, и новерење поклони. Даринка Или^ 1204 Добрачина улица бр. 7.

ПШИЧКОМ СВЕТС М ЗНАШЕ1 Од 1. новембра ове године, напустио сам радњу гостионичарску, вођену код „Српске Круне" у Иваници, и преселио се у своју сопствену гостионицу код

"Ј^ГАЛЕ НОВИНЕ потребују извеџбаног НОВИНАРСКОГ САРАДНИКА, који треба да заа савршено бар немачви Уиитати у уредништву. ДВЕ СОБЕ С ЈШЦа еа осталим удобностима „ Тоиличич Венаи" бр 2. преко пута „Београд. Задруге" — вздају се одмах под кирију. (Подесне и за канцеларију.) 1207 | |БУЂАРИМА јављам, да еам Д( ј6ио ерихтоване саре " за дечије чизмице и лида за женске ципеле. Двмитрије Качаник. 1209 РОДАЈЕ СЕ пето годишње дрво лимун калемљеп (рађа) за цену упитати Абаџијеку улицу бр. 6, 1219. ГОВАН АЛЕКСИЈЕВиЋ, не може примати поеете о Никољу-дне. 1218

П

"ДЕЈТИГРАДА

и

коју сам изнова реновирао и удесио тако, да ћу у свако доба моћи задовољити поштоване путнаке. Нарочиту пажњу обраћам п. путницима на то: да сам своју гостионицу снабдео, добрим и чистим природним пићем, добрим и укусним јелима и чистим постељама за преноћиште. УСЛУГА ЈЕ БРЗА И СОЛИДНА, ЦЕНЕ НАЈПОВОЈБНИЈЕ Молим п. путнике да се о овоме изволе лично уверити.

новембра 1896. г. Иваница.

1220

С поштовањем Милован СокиЂ гост. код „ Делиграда'

Г. г. ОФИцирима и полицијским чиновницима стављам до знања, да сам моју дугогодишњу вој. кројачку радњу снабдео целом могућном сиремом а нарочито добрим ироиисним чојама у свима бојама. Израђујем са солидном и умереном ценом. С поштовањем Милак А. Николић војени кројач спрам Велике 1137, Касарне. Београд.. ОМТНЕ ОБЈАВЕ (Јвдно оваво јављаваље кошта пола динара. — Г. г. мтпггвпи^ н«** увв* тпамте нумеру оглаеа ва во!» пжтчју.) РВИ БЕОГРАДСКИ ОРФЕУМ у ка®ани „Њу Јорк* ирепоручује се љубитељима леие несме, финог друштва и чистог садона. 1039

ТЕЛЕГРАМВ „» * а м ш н о а ш н ш ш »*» (Депеше од 25. новембра) Атина. Краљ упутио је министру нредседнику оисмо, у којем вели: да је потребно удесити један перманенат логор, гдо ће се којска са свим моћи посветити свом саремању; да ће да се ^азове резерва, како би се скупила војска од 12.000 војника а, на послетку, да се образује комисија виших ОФицира, који ће имати одлучити каква пушка / а се нпбави за војску. Ово краљево писмо саопштено је у званичнпм новинама и произвело је велику сензаЦију. Атина. Комора је са 115 против 29 гласова одобрила владину политику у погледу Крита.

Наоружање војске Питање о наоружању српске војске модерном пушком спада у најпрече потребе зег.:аљске, које би требало гато пре подмирита. 0 том се у нашој штамии, иетина, много писало, па ипак о томе се мора говорит« све дотле док не видимо свршено дело. Нред тим питањем требала би да застану скоро сва друга питања, јер су прилике таке, да ми не смемо ни једног тренутка дангубити, него морамо.принети сваку жртву да нашу војску спремимо, како би она у пуној мери могла одговорити свом задатку у првом рату, који можда није већ далеко. Нијевам тачно познато што су у том погледу урадили наши меродавни кругови, ма да су о томе разне вести избијаде у јавност; нарочито пак не знамо, да ли су наши војни кругови на чисто с питањем, који систем од пушака, што стоје у употреби у европским војскама, намеравају прихватити за српску војску. Но у том погледу нису са свим на чисто ни друге велике европске силе. Једни су за то, да буде калибар пушке, истина, мањи него што Је било у обичају пре неколико година, али да ипак не сме бнти сувише мален, док су други за то, да буде што мањи, Примера ради ми ћемо о.вде изнети у крат ко полемику. која се у том потледу води у И-