Мале новине

Јер ако та ствар, да пензионисани чвнов- Ј новницн могу батд и адвокати, није штетна по ј службу државау, онда на што одмах та ограда, ј да адвокати не могу бити оаа чиновници, који су у нензију дошли „по молби"? Ако је то добро по службу државну, онда еа што се од добра ограђивати? Нека их без ограде свају, нека је добра више! Али штета је то само по службу државну, и још каква штета. И ни на што друго нису те речи ту него само да творца закона у томе ј издаду : да и он то види. И оне су још са својом оградам и одбраном, и бесмислица, и то беомиолица у неколико праваца. Пре свега, у томе „по молби" може бити двоје. Као што је познато, чиновник може бити стављен у пензију са кога од*ових разлога (§ § 69 и 37 закона о чиновницчма грађанског рвда, у збор. 17 ом ; на стр. 6 ој): 1) шго је провео 40 година службе; 2) што је навршио 60 година жџвота\ 3) што је оболео да не може вршити службу; 4) што то захтева интерес службе; 5) што он тако хо&е, ако је био министар или посланик; 6) што моли да се стави у пеисију. Као што се види, ти случаји по својој садржики и снази нису сви једнаки. Нарочито, негде је ту за пенсију доста воља само једне стране , чановника ила државе, ј а негде мора за то бити воље с обе стране, и чиновника и државе. Код случаја под 1) 2) и 3) доста је воља вамо једне и то ма ко;е стране. Кад је чиновник навршио 40 година службе, или 60 година живота, или је оболео, држава га може сама ставити у пенсију. Али тако исго, кад је чиновник навршио 40 година службе или 60 година живота, или је оболео, он може сам по аравц .тражити^ да^се^ стани^ ј пенси.ју, и држава Код случаја нод 4) довољна јв воља само једне стране, и то воља дужаве. Код случпја под 5) довољно је опет воља само једне стране, и то овде воља чиновника. Код сл \ чаја нод 6) хоКе се воља обе стране У једно. Очевидно, друго мора да значи „по молби", ако је чинобиик стављен у пенсију по његовом тражењу у случајима под 1) 2) 3) и 5), а друго ако је то у случају под 6). То су две разне ствари. Само у последњем случају стављен је чиј новнигс у пенсвју у истинн „ио молби" , која

је сама за то основ и никаквог другог основа и разлога испод себе за то нема; а у прва четири случаја није то тако. „Молба" је у прва четири случаја гола Формалност и учгиваст, а основ је понзионисању араво чиновниково. Оно је ненсија ио молби, а ово ио араву. Кад ми тужимо нашег дужнака суду за дуг по меници, и кажемо: „моламо суд да дужника осуди" и тако даље, па га суд осуди, не стоја ваљада, да је суд нашег дужника осудио „по молби", него стоји да га је осудио по ономе што је молби била основа, ио меници. Ми не знамо, којим би именом творац овог закона крстио ово што је овам законом узаконио. Али којам било, свакојако јасно је, да је ово неко добро , које је учињено чиновницима у пенсији. Право може бати, да се ово добро не учини оном чиновнику, која је дошао у пенсију по својој голој молби, без ика&ог другог разлога, који чиновнику право на пенсију даје; али никако не може бити право, да се ово добро не учини исто тако и оном чановнику, који је у пенсију дошао ао молби на разлогу, који му ираво на пензају даје. То би била и неправда и бесмислица. И овај закон заиста не сме се друкчијв разумети, него тако, да оно „по молби" искључује од овога добра само оног чиновника, који би у пенсију био стављен заиста само ио молби без другог разлога, по коме закон ираво на иензију даје. Јер за разумевање закона мора да служи како реч граматика, тако и логика. И онда а г. Пироћанац, мислимо, да се није требао љутити на закон, него на онога, који закон друкчије разуме, ако стоја то, да га ко друкчије разуме и да се тиме смета г. Пвроћанцу. Јер г. Пироћанац је био министар. А по закону, за чиновнике, који су били министри или посланици, сто.ји још најјасније њихово безусловно право на пенсију. Ево ово је текст закона: „Они имају право у сваком случају захтевати, и ово захтевање мора им се. уважити , да се у стање покоја поставе с пен— ј — — —г.- Пома ХЈ дој«ДО на „молбе", ни од молбе спомена, него је то ираво и захтевање ио ираву, које се мора уважати. Али свакојако то „по молби", што је творац закона, у назирању опасности по службу државну од онога што ствара, поставао као ограду и одбрану од те опаоности, свакојакоЈго, разумело се право или криво, уже или шире, свакојако је то и по целој својој суштини једна велика бесмислица. Није то и никака ограда и одбрана, и потсећа само на ноја, који кад осети каку опасност, забија само главу у каки буџак, или и у песак, мислећи да се сав од опасностп сакрио. Тога „по молби" неће ни бити.

ке, који су код нас довели државну службу у ово стање, у коме је она. Немамо намеру ни ни да прописујемо лекове од зла, које је ту (који се, у осталом, у главноме, морају састојати у: више спреме, више бриге, више усталости, више државних слуга него слуга нартије и партизан, на доњој страни; више свега тога, више праведних захтева, више праведне оцене, на горњој страни; и поврх свега тога, у једно, свуда више награде). Задовољавамо се овде само наиоменом: да је државна служба чињеница од врло великог значења по државу и њено стање и напредак; да државна служба у Србији не стоји како треба; и да она по свему хоће оиравке и помоћи а не и даљег напуштења и рушења. Закон, по коме пензионисани чиновница могу бити и адвокати, иде само на рушење државне службе, а не на њену поправку. И што је најгоре, иде на рушење најважније и најсветије службе у земљи, службе судске, службе правди. Ствар је врло видна. То: час из судија у адвокате, час из адвоката у судије, час пензионисани судија и адвокат, час судија без додатка „пензнонисани" и ,адвокат", час министар, ио)и судије ирави, час опет судија, која суди властодавцу тога министра, који је тога судију судијом направио, час овог рода, час оног рода, час један другоме млађи, а други првоме старији, час други првоме млађи, а први другоме старији, — то разноврсно мотање и протурање очевидно да собом мора да донесе само оно, што се често зове да се не зна ко је коме род, да се разне службе и дужности по мрсе, да напослетку није ни једна оно што треба да је. Те две службе, судску и адвокатску, треба што више једну од друге оделити, и старати се нека је свака од њих за себе што уреднија и напредннја. Пензаонисани чнновник но треба да је адвокат већ по ономе, што чиновник не треба да је адвокат. Јео чиновникЈе .с-ве;„и.Јурп н^пензија. Све је то свој род, као штосуиадвокати свој. Биће да је у нрироди човековој, да он често као не вида оно, што му не иде у ра* чун и корист да види. Може битн да је тако нешто било п код творпа овога закона, којије таксфе био човек. Није баш као видео, да је то тако зло по службу државну, ако се допусти да пензионизани чиновиица могу бити и адвокати. Али је ипак и он то намирисао и назирао, како га је у томе издало само оно његово „по молби".

ШШСТВО ОБРЕШВШ ИСТОРИСКИ РОМАН — (220) Поолвдњи дани једног књаза Да бацимо један поглед на ноеледн.е тренутке шго их је кнез Милош нровео у Србији. У очи онога дана нред што ће нотписати оставку на кшажавско достојанство (а то је 31. Маја), кнез Мидош провео је целу ноћ нетренувши ни једнога часа. Био је узрујан и дубоко нотре?ен, а у дицу бе јаше као смрт. Из со е није никуд издазио, једнако је тамо амо ходао и гласно се јадао. Како ни цео тај дан није био ништа окусио, то књегиња ЈБубица носла му у вече мдађега сина Мијајила, да га понуди да што ноједе и да га мало утеши. Прекодан књегиња је неколико пута долазила до кнежевих врата, али чујући њега изнутра како уздише и узбуђено по соби хода, она се неусуди да уђе унутра. Јадна жена сазнавала је да је у неколико она сама помогла да до овога дође, па се чисто бојада да кнезу изађе пред очи, Но како рекосмо, у вече му посда Мијајида.

Млади Кнежевић затече оца где раскомоћен, у ј чарапама, хода но соби и гдасно јечи етења и уздише. Кад виде сина он му ирвђе, загрли га и нољуби у чело, па му грунуше сузе као киша. Гушио ее од плача и једва изговори: — Мико, свне; шта се учини?! Ух, до Бога мени, шта се учини! Мијајидо га узе тешити: Немој, Бабо, тако. А и која ти је вајда, само се још можеш разболети од толикога дерта. Даће Бог, ваљда ће опет добро биги..., Огац га пресече: — Од Бога је добро, и Бог је добро дао, ади ево зло је, сипе мој, од злих и неваљалих људи. Видиш ли шта учинише са мном проклети Вучаћ и Симићи и сви они, еатро их да Бог да онај мој хдеб!... Тешиш ме да се не кидам, ја како ћу да не кукам, јадвн не био, кад ево хоће овако стара и слаба сад да ме терају из Србије Сад Мијајило њега прекиде: Та можда још неће до тога доћи, а најпосле живе и други људа на страни. Ако баш до тога дође, да мораднаш ићи, Бабо, а ти имаш у Вдашкој твоје лепо имање, па ћеш тамо живети по вољи, како ти нађеш да ти је најзгодније. Шга ти вреди сад због тога да сатиреш своје здравље. — Е, мој синко, лако је то рећи, и лахо би мена било ићи у Влашку да су ми сад твоје године.

Али куда ћу ја сад овако стар и слаб у туђ сват, где никога не познајем, где незнам никакав стран језик, нити познајем све те туђинске навико и обичаје, прилике и адете. Куда је то мени старом, да сад то учим н да се на некакав нов живот навакавам! Да остављам сад овде моју пуну кућу и ову земљу, за коју сам тридесет година радио, па да тумарнем у туђ свет, као гуека у магду! До овога тренутка био књаз и госаодар целе Једне земље, а сад да идем у свет силом и прогнан као последњи човвк Е, мој санко, то није да се нлаче само, него да се човек убије. И Милош опет груну у плач. Мијајало је покушавао са сваке стране да гз утеши, ади кнез је био очајан. Он саопшти сину како су му до сутра оставили рок, да се реши црно, или бело и како му другога спаса нема, но ће морати да нотпише оставку. Мијајило гајетешио, како није он један, који је тако злу судбину дожавео. Има пуно других владаоца, код других већих и образованијих народа, који су много горе прошли од њега, којима су чак и главу одсекли и цеду им породицу упропастила. А међу тим то су били владаоца чија је лоза владала цо пет шест етотина година. Овде, нак, ако и уклоне њега (кнеза Милоша) остаће на нреетоду његов син, а временом могу се опет окренути прилике, па онет да се врати и он сам (Милош). (наставз ђе се.)