Мале новине

Иетина о атентату Посетили смо господина Милослава Куртовића, који је пре неки дан дошао из Скопља. Хтели смо га умолити за некоје податке о извесним најновијим покретима у Тетову, Пећи и Призрену, а и о пограничном сукобу, у коме је турски комесар Хамди-беј играо, на штету обе државе, онако лакомислену улогу. Господина Куртовића затекосмо како ређа и за снимање удешава оловом избушено и крвљу натопљено одело (мундир, кошуљу, маншетну и рукавицу).... Ову одећу имао је на себи г. потпуковник Никола Лукић на дан атентата. И ако г. Куртовић остави започети посао, ми имађасмо времена уочити и саме продоре на кошуљи и мундиру, које је избушило и осмудило (нагорело) револверско зрно, намењено Старом Господару и првом Краљу обновљене Србије. Доиста и та прошупљена места, а тако и они огромни трагови источене крви по оделу, јасно казују и тврде, даЈеспрема и намера атентаторова и саучесника била врло озбиљна — смртоносна. Она силна проливена крв казује још и то, да је рана Лукићева могла дати много горе резултате, да је на слабијем телесном склопу, него што је јаки и развијени организам г. Лукића. Господин Куртовић — давнашњи друг и пријатељ г. Лукића — поче одмах с нама разговор о атентату, те са српским болом у души говораше о неПравди коју нам чини један део европске штампе тиме, што верује лажним достављачима и публикује извештаје који терају тако далеко да поричу сам атентат и престављају га као измишљен и нарочито удешен. Такво понашање штампе наперено је, вели г. Куртовић против битних интереса свега Српског народа, против интереса државне мисли Краљевине Србије као и против саме самосталности ове лепе земље. „Али провидна је намера наших душмана. Они би прво хтели унизити углед и ауторитет наших идеала — чланова наше народне династије у кбјој су усредсређене све наше наде за сјајнију будућност српску а тиме уједно убити и углед свију нас — целог пијемонта српског. А када би у томе успели, онда би сваки странац сматрао за своје природно право да се може мешати и у наше најприсније унутрашње послове.... Ето зашто се из раменица запело и запиње да се каже и казује, да је атентат измишљен. По моме дакле уверењу сваки је онај издајник српске мисли, који те лажи и клевете протура. А не мање криви су и Лред садашњошћу и пред будућношћу и они, који су позвани да истину кажу, да те лажи сузбијају а то не чине". Разуме се да смо и срцем и душом делили ово мишљење и ове осећаје нашег доброг пријатеља и вазда добра Србина г. Куртовића. Али кад хтедосмо прећи на разговор о македонским приликама г. Куртовић рече нам : „Нисмо још с овим готови. Не тражите од мене данас никаква обавештења о заграничним пословима. Продужимо овога пута говор о овоме чуду, које је снашло земљу нашу не од дивљих Арнаута већ од једног дела просвећене, али рђаво обавештене и зло расположене Европе. У то име, а у интересу правде и истине, ходите да видите и г. ађутанта Лукића, који овде у побочној соби, до салона болује". Рекав ово, доведе нас г. Куртовић у собу рањеникову. Овај беше изненађен нашим неочекиваним доласком, али нас опет прими природном искреном топлином која је својствена сваком официру. Г. Куртовић рече му: „Опрости, брате, што ти досађујемо, али морамо. Интереси правде и истине ишту да покажеш ране своје". Г. Лукић не одби молбу и ми видесмо на левом рамену

још незараслу рану, кроз коју је зрно продрло у тело, а на средини леђа другу, већ зараслу крстату рану, кроз коју је зрно извађено. И „најневернији Тома" уверио би се о истинитости атентата, гледећи повреде г. Лукићеве. Нарочито кад се зна, да је г. Лукић у тренутку кад је рањен, стајао у колима тако, да је био иотиуно у линији између Његовога Величанства Краља Милана и Ђуре (гес^е Стевана) Кнежевића атентатора ГТошто нас г. Куртовић подсети и на зрна, која су приликом атентата ударила у дом г. Марка Стојановића, описао нам је и остале детаље како је текао атентат. Ми ћемо ево и тај опис радо донети, јер уз оно, што је до сад о тој ствари у нашем листу јављено, ово ће бити корисна допуна за што потпунију слику овога злочина. Атентатор Кнежевић пришао је Краљевим колима с леве стране, дакле оне, где је седео ађутант Лукић. Вероватно је да Је Кнежевић мислио, да ће кола од Калемегдана, ударити право улицом поред дома Александра Константиновића и Велике Школе. Он је се према томе јамачно био и поставио на углу оне узане уличице према Реалци, тако да буде Краљу Милану с десне стране како би му могао поднети револвер тако рећи под само грло. Али кола скретоше ка гостионици Круни, да онде окрену у лево улицом Кнеза Михаила. Услед овога морао је Кнежевић похитати попречном улицом да што пре избије на улицу кнеза Михаила и морао се задовољити по њега неповољнијим положајем, то јест заузети позицију слеве стране кола. Кад су кола наишла, Кнежевић држа ше у левој руци једну хартију. Краљ Милан пак опазио је дау десној, спуштеној и назад повијеној руци, Кнежевић држи револвер. Кнежевић је морао очекати да га кола, која су пролазила у касу, мало мину, јер му је Лукић заклањао нишан. У томе времену Краљ се обрнуо Лукићу у лево, рекав му да онај човек има у десној руци револвер. Ово је дало повода Лукићу да се одмах и он окрене у лево. То је био тренутак кад јб 'Као први метак а то је по свој прилици онај, који је прошао кроз блузу, прслук и кошуљу те очешао горе по леђима Краља Милана, који је у том тренутку косо седео. Кад је тај први метак испаљен, исиравили су се у колима и Краљ Милан и г. Лукић. Краљ се ухватио руком за кочијашево седиште, у намери да у десно сиђе с кола. Г. Лукић наумио је био да скочи с кола у лево. У томе тренутку био је г. Лукић у линији измеђ Кнежевића и Краља Милана, те је зато друго зрно ударило у Лукића и ранило га, а да је и то друго зрно као и сва остала било намењено Обреновићу четвртом разуме се само по себи.... Кола су непрестано касала а Лукић је хтео скочити из ;сола у правцу атентатора, дакле у назад. То је учинило те је Лукић пао, и том приликом подерао мундир. Тада је атентатор скресао трећи метак на Краља Милана. Овај га је, окрзнуо као и онај први, по леђима. Међутим г. Лукић се одмах дигао и потрчао атентору с извученом сабљом. У тај мах атентатор је, клечећи, по четврти пут нишанио на Краља Милана, који беше с десне стране поред кола. То беше по реду четврти метак — можда један одоних што суударили у дом г. Марка Стојановића, Кад јетај метак испаљен Лукић је већ био до на два корака пред атентатором са заиахнутом сабљом. Атентатор је тада скочио и почео бежати к Сави. Лукић је трчао за њим док није жандармима издао заповесг да зликовца гоне. Затим се Лукић вратио Краљу Милану који беше остао код кола. Кад се г. Лукић примакао, рекао му је Краљ Милан : „Мислии да ми се није ништа зло десило, али ти си канда рањен; цури ти крв из лева рукава", Дотле Лукић није знао да је рањен, јер кад га је зрно погодило, учинило му

се само да га је неко добро каменицом лупио... Све ово одиграло се за тили час. Стари Господар заповедио је затим Лукићу да одмах седне у дворска кола и да иде у болницу. Како је Његово Величанство Краљ Александар био у то време у своме савском купатилу, то је друга заповест Краља Милана гласила, да се одмах извести Краљ о атентату и да Му пођу у сусрет ескадрони, један у правцу Топчидера, а други у правцу савског пристаништа, јер се није знало којим ће се путем вратити Краљ из купатила. За овим је Краљ Милан на молбу и понуду власника, склонио се у дућан г. Барловца, док му нису доведена друга кола.... Тако је текао Ивањдански атентат, за који веле да није ни био и који одричу баш махом они, који би му се највишерадовали, да је којом несрећом донео кобне резултате. На сред Београда гађа зликовац првог Српског Краља као какву тицу у гори, те ствара још једну неизгладну мрљу у српској историји, као што је створена и она, када је Мати нашег Господара на онакав бездушан начин прогната из земље. И једно и друго посао је српскога демона, који хоће да разрије овај стожер васцелога Српства, који хоће да омете напредовање Србијино, да осами Српскога владара. Тај демон упео се да ослаби и омаловажи Обреновиће, који су дали Србији Оца Отаџбине Милоша Великог, који су дали нигда непрежаљеног славног Михаила, који су дали првог многозаслужног Краља српског. Али, то бити не може! Бог, добри Српски Бог, који чува Србију, чува и њезине Једине избавиоце — Обреновиће!...

ПРЕКИ СУД 20 јула, аонедвљак (после подне) Претрес почео у 3 40 сах. по подне. Боривоје АнђелковиИ, овд. адвокат, оптужен је за увреду суда општиве београдске и београдског првостепеног суда за окр. подунавекн и на уврвду члана полиције. Држ. тужилац чита тужбу, у којој износи како је у жалби против пресуде општинског суда нанео овоме увреду; што је псовао члана кварта варошког, кад му је жандарм предао позив; што јв у жалби Апелацији нанео уврду првостепеном београдском суду за округ подунавски. По другом делу је приватни тужилац жандарм Бранко Станишић. Ђоривоје АпђелковиЛ, 32 год , неосуђиван, вели, да преки суд није надлежан за суђење ових дела, јер је оптужен за дело преваре, по тужби Марка Стотановића, по спору браће Ђорђевића против српског бродарског друштва, а како је то дело веће од ових, то онда сва дела има по закону о преком суду да решава редован суд. Суд је нашао, да Анђелковић ниј «> под кравичном истрагом за дело преваре те према томе је преки суд надлежан за остала дела. Оат. Боривоје брани се, какоје суд општинеки судио извесан спор о службености и идентиФиковао живога Павла Анђелковића с Петром Анђелковићем, који је још 1870. умро. Према томе је и имао право што је казао да суд општински не чита акта. Суд општински га је изазвао те написао онаку жалбу. Он је ишао Пашићу, као тадашњем преседнику општине, некоиико пута, али му сн све одговарао да дође сутра, а кад је последњи пут добио такав одговор, он је отишао, а Пашић онда послао по њега момка и он му одговорио: Поздрави твог гоеподара да му нећу доћи. Пашић св нашао тиме увређен, те је после због његове жалбе наредио да га туже. Чита се жалба, у којој је нанета увреда општинском суду. У погледу увреде члана вели да није нн код иследне властн ни код овог еуда саслушан, нити је он псовао члана. Било је сведока кад је примио позив, па нека се позову они и испитају, да ли јр псовао цисца позива, или члана. Писар Васа Лазаревић направио му је кривицу јерје нерасцоложец према њему. те је наговорио жандарма ђранкч. да га лажно оптужи. Понова моли да се зовцу сведоци (Алекса Васић и Тихомир Томић) и испитају. По делу увреде првостепевог подунавског суда вели, да је изазван неправилном радњом судском, али није имао намере да вређа суд.