Мале новине

Краља Александра. У том погледу су још гори били прекосавски радикални српски листови. Осим тога у броширама се народ позивао на буну и преврат, а почепи су тих брошира извесни радикални виђенији чланови. У седници главног одбора радикалног од 28 маја 1898, у којој је био и Пашић, решавало је да се народ позове да не плаћа порез и донета је одлука, те је написана брошура, у којој се народ позива на буну. На 16 страни те брошуре изречно се каже да се народ саветује да не плаћа порез, да се одупире власти, да се не дангуби време прављењем планова о буни, но одмах да се дигне устанак и створи нов поредак, да се отпочне борба против старога Краља. Творци те брошуре творци су и атентата. Др. Милован Миловановић и др. Миленко Веснић у страним листовима писали су и против Краља Милана, и против Краља Александра, и против законитог стања у земљи, и у томе су се поглави го служили париским листом „Тетрв", одакле су после прештампавали остали велики листови Француски и руски. Даље тужба напомиње, како је преглед шума и железнице употребљен у агитацији против Краља Милана, који бајаги то хоће да нрода за милијун динара; како Краљ Милан хоће да збаци Краља; како је Он изазвао арнаутски сукоб. Осим тога, радикални прваци поплавили су Јевропу броширама на страним језицима, у којима се пише најдрскије и најклеветничније против Краља Милана, Краља Александра и династије, како је Њ. В. Краљ Алекеандар душевно болесан и т. д. У тим се броширама агитовало код страних капиталиста и против намера владиних о закључивању зајма, наводећи да је Краљ Милан грдне милијуне добио као провизион. У опште и брошире на српском и брошире на страним језицима позивале су народ на буну и преврат, а против владајуће династије. Брошире су писане најгаднијим клеветничким тоном. Чак се писало да је Крал> Милан ухапсио Краља Александра, који је душевно болесан, а другога као њега води по народу, итд. Али радикални прваци нису се само на то ограничили, но су од туђинских влада тражили помоћ против законите власти своје земље. То седоказује писмима двојице радикалних бив. министара. Такоједр Милован Мило вановић у том погледу радио код бив. Француског министра спољних послова Анотоа, а г. Ђока Симић пише у Петроград посланику Сави Грујићу, како су на Цетињу у питању од судбоносне важности по Србију напустили свог Господара а радио за туђег владаоца. Осим тога, Симић је преко Саве Грујића молио руску владу, даона поради код аустриске владе те да из Србије уклони Краља Милана. У другом писму Сави Грујићу, г. Симић назива Краља Милана злим духом, и опет моли да се поради да се из земље уклони Краљ Милан. Никола Пашић 22 и 23 јуна о. г. рекао је неколицини пријатеља „немате шта да бринете, ствар је свршена, за који дан знаће се". Завери је циљ био, да се убије Краљ Милан, да се тиме створи забуна и неред, те да се свргне с престола Краљ Александар а доведу Карађорђевићи. У завери су још Пашић, Таушановић, Стојан Протић, Љубомир Живковић, Аца Станојевић, прота Милан Ђурић, Димитрије Крезовић, Ранко Тајсић (који се налази на Цетињу), Продужење извештај а

Радомир Милинковић, Иван Павићевић адвокат из Неготина, Урош Пантелић, пенсионар Младен Јовановић и његова жена Анђелија, проФесор Ђорђе Стојковић, пенсионар Ђока Новаковић, Гаја Милорадовић из Деспотовца, Јован Стевановић из Оштреља, Настас Маринковић из Б. Потока, Јован Тодоровић из Баничине, Јован Стевановић и Милан Стевановић из Градишта, Аврам Стевановић и Тома Рајковић. Докази су : Против Ђуре Кнежевића. његово признање, да је наговором осталих завереника учинио дело у циљу преврата. Њега је још прошле године Пера Ковачевић неговарао да убије Краља Милана, а тако су га исто наговарили пуковник Влајко и Мијајло Димић, те су после у ликерџиници Димићевој држали седницу, где су му престалшли неко непознато лице као Петра Карађорђевића. С тим лицем је он ишао у Румунију и у Букурешту се бавио три дана, где га је нзпознато лице водило Антонију Урошевићу и неком Русу у неку повисоку кућу, са Филаретама ограђену и сви су га наговарали да убије Краља Милана. Из Ђур ђева путовао је с тим непознатим лицем, и уз пут се састао с Павићевићем. Код Панчева оно непознато лице дало му је 2000 наполеона, пола за њега, а пола за пуковника Влајка, Димића и Ковачевића. Осим тога дало му је три писма за пуковника Влајка. С тим непознатим лицем Кнежевић се после састао у Земуну и ту пристао да убије Краља Милана. Прошип Влајка НиколиИа. што га терети атентатор Кнежевић, што је Влајко из раније познавао Кнежевића, што је Влајко утицао на Кнежевића, што је дао Кнеживићу препоруку за Живка Анђелића за пасош, који му је издат и против воље општине, што је Влајко на сам дан атентата давао обећања ако се изврши атентат, а убиством ако га не изврши, што му је Кнежевић донео из Букурешта писма, што ДимитриЈе Крезовић тврди да је и Влајка нашао у радикалиој штампарији кад им је донета порука Ранка Тајсића н том приликом рекао с осталима да ће убити Краља Милана и да ће довести Карађорђевића; што је Влајко расправљао ствар да се уклони из Србије на случај неуспеха атентата. Прошив Пере Ковачевића-. што га терети Кнежевић, што се с њим познавао и састајао. Прошив Ми/аила Димића признање и казивање Кнежевићево, који га терети да га је и он наговарао, што ]е у његовој ликерџиници држата седница, што је од Кнежевића примио новац што им је послало оно непознато лице, а претресом је у каси Димићевој нађено 12.800 дин. за шта Димић вели да је то његов новац од пазара, (апсолутно је немогуће да је толики новац од пазара). Прошип АншониЈа Урошевића што га терети Кнежевић, који му је однео писмо од Живка Анђелића; што Антоније признаје да се састајао с Кнежевићем. Прошив Живка Анђелића што Кнежевић вели да му је Живко по препоруци Влајка Николића издао пасош и још писмо за Антонија Урошевића; што је Живко нагнао општински суд да му изда уверење за пасош; што је према сведоџби Јеремије Терзића помоћника по правилу пасоше издавао помоћник; што је Анђелић тврдио да само он издаје пасош; што је претресом код њега нађено писмо Алексија Карађорђевића истина адресовано на његова службена повереника Радомира Милинковића, али он о томе писму е претрееа излази у еутраптњем

није известио своју претпостављену власт; што је садржина писма сумњиве природе и што је писмо из 1898 године, дакле из времена кад се почела завера, на челу којестоји Алексије Карађорђевић; што је имао везе с Карађорђевићевим агентом Митом Алексијевићем; што је овај од Живка тражио бесплатан пасош. Прошив Н. Пашића, што је међу његовим артиЈама нађен његовом руком писан записник седнице главног радикалног одбора од 28 маја прошле године • што је после изласка из пожаревачког за*вора путовао по источном крају и састао се с опт. Павићевићем, који се враћао од састанка с атентатором и непознатим лицем; што сведоци тврде, да им је Пашић пред сам атентат казао оне речи, које смо раније изнели у данашњем извештају; што један сведок тврди, како је Пашић рекао, да ће се осветити Краљу Милану кад изиђе из затвора, како ће он порадити код народа да протера Краљеве ; што је био у интимни односима с Влајком Николићем : што је био у преписци с протом Миланом Ђурићем, из које се види намера и мржња против Краља Милана, што је сведоцима утврђено, да је Пашић поручивао радикалима да се ништа не боје, јер ће Краљ бити протеран а довешће се Карађорђевић • што је за велеиздају био осуђен на смрт; што је био осуђенЈза увреду Краља Милана ; што је у емиграцији позивао народ на буну. Против Косше Таушановића , што га терети оптужени Крезовић, да је говорио да ће убити оба Краља; што је међу његовим хартијама нађена његова забелешка против оба Краља; што су међу његовим хартијама нађене његове забелешке против великог Милоша и породице му: што је против Краља Милана, тим забелешкама нагшсао неповољне речи и да га треба сузбити необичним срествима и тако га се курталисати, што су те забелешке или материјал за какву броширу која је растурена или за писмо каквој угледнијој завереничкој личности; што је забележено да је то писмо седмо; што је био осуђен за велеиздају; што је био осуђен по Чебинчевој аФери за велеиздају; што је често прелазио преко бајаги ради пиваре, а у ствари се састајао са завереницима. Прошив Сшојана Прошића што је и он био у седници од 28 маја пр. г., што је био у интимним односима с писцем „Демона" Љубом. Живковићем, што га терети Димитрије Крезовић, што је онако о Краљевима рђаво писао и лист због тога био осуђиван, и он сам био стављен под суд; што је међу хартијама Павићевићевим нађен концепт писма Протићу, који садржи кл,уч шифре за међусобну преписку. (наставиће се) Свршетак државне тужбе доносимо у сутрашњем јутрењем броју. Читање је државне тужбе довршено у 11 и четврт. Пошто је већ 11 и по, председник прекида седницу и заказа продужење за 4 сах. после подне. * Извештај са суђења данас после подне донећемо у сутрашњем јутрењем издању нашег листа. Публике је пре подне била ирепуна судница.

јутрењем броју нашем.

Нова Трговачка Штамиарија (Ккез Мнхаилова удица) Одговорш уредник М. П. Жшвадиновић