Мале новине

Број 5 пара ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ Врој 5 пара

(аЕШЕ 2Е1ТУМВ

МАЛЕ НОБПНЕ

1.Е РЕТ1Т Ј0ШШ1.

Орган свију који слободу љубе, истики теже, правду вг,ше 7 споразум траже, творе што говоре и тиме служе отаџбини и српској мисли

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР тодозрозззнсте 2 *.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК .-КИВ^ДЗКСГЈОЗВШТРк АДВОКАТ

Преки еуд Јавно суђење у Преком суду оитузкенима за пелеиздају. увреду Величанстапа и растурање забрањених сииса ДРУГИ ДАН 28 августа, субота пре иодне. Почетак претреса Претрес почео у 7-47 сах. у јутру, кад су и оптужени уведени у судницу. Осим жандарма који су јуче чували атентатора данас је још један жандарм каплар седео иза њега. Преседник подсећа оптужене да им није дозвољено да разговарају међу собом. Испит атентатора Преседник : Ђуро, ти си јуче овде говорио сасвим противно ономе што си говорио код иследне власти и што се слаже са свима околностима. Шта је истина. Атентатор. Истина је оно што сам јуче говорио. Преседник. Како то, да чиниш злочинство само за то што ниси одмах добио службу, коју си сам напустио. Атентатор. За ;го. што сам хтео сам себе да убијем. На даља питања преседникова одговара. да се с Пером Ковлчевићем познаје од 1898; с њим се није састајао по повратку из Влашке. С пуковником Влајком познаје се кад је био војник на краљевој илиџи, а теретио га је из гшзме што мујеприметио да су даске на илиџи размакнуте. На дан атентата долазила је Анђелија жена капетана Младена, али му није писала ништа. Њу је нашао на В. Пијаци. Прочитано је лекарско уверење о повреди потпуковника г. Лукића. Атентатор признаје даје повредио потпуковника Лукића. Прочитанје протокол претреса собе бр. 16 у „Македонији" у којој је становао атентатор. При претресу нађене су обичне ствари, између којих и један бележник и једна дописна карта. На питање преседниково вели и да је неписмен, само уме да потпише име. Прочитано је лекарско уверење о повреди атентатора, коју је на дан атентата сам себи нанео. Прочитано је уверење о служби атентатора у понтоњерима, где је био сејиз капетана Младена. Биојећутљив, л>ут, свађао се и тужио с војницима. На питање преседниково, атентатор одговара, да је за Влашку отпутовао 5 или 6 јуна и испратили су га Урош Пантелић и Ђорђе Поповић. У Земун је прелазио по повратку из Влашке. Прочитан је извештај полициског комесара, да је атентатор 6 јуна отишао у Земун и одатле отишао у Влашку. Атентатор сад признаје да је прелазио ради шетње.

Сведоци Милан Гмизовић , трг. помоћник, 26 година, неосуђиван, атентатора није познавао. ;Био је у дућану на првим вратима кадјеизвршен атентат. Видео је једног човека даје прошао од „Грчке Краљице" ка Калимегдану, али он није на њ свратио пажњу. После се чуо пуцањ. Тога човека никако није видео у лицу. Прочитан је његов исказ код иследне власти, где је сведочио као и овде на суду. На питање преседниково, сведок вели да на другој страни није спазио никога нити зна с кога је места пуцано, нити зна да ли јеублизиии био ко од оптужених. Заклеће се. Дангубе не тражи. Анђелија Биртнска није дошлаЧита се њен исказ код иследне власти, где је сведочила како је видела пред „Трговачком Штедионицом" видела да из капије истрча човек с револвером, који је потрчао колима Краљевим и одмах зи тим чула је најпре два, па после и трећи пуцањ. Овај пуцањ је избацио клечећи; а за тим је скочио и нагао бегати према „Националу". Херман Резнер, чиновник немачког посланчгиа, 31 година, неосуђиван. На дан атентата седео је пред „Круном". Чуо је неколико револверских пуцња, па за то је одмах скочио и сукобио се с атентатором, за кога је доцније сазнао да је пуцао на Краља Милана. Онда је атентатор савио ка „Националу" викајући „бежи бесан паснас". За атентаторомје потрчао и сведок, на кога је атентатор био наперио револвер, али је после опет нагао бегати. Вели за атентатор да је то био онај човек. На питање, преседниково, атентатор вели да је хтео да се убије, али кад му то није пошло за руком, нагао Је бегати. Преседник му вели, како је раније говорио, да је хтео препливати Саву. Милан КрстиЛ рибар из Шапца, 39 година неосуђиван, познаје атентатора, јер је пре три године био код њега момак. Атентатор је био ћутљив. У Шабац је долазио 29 маја да види Шабац али му ништа није причао да ће учинити атентат. Сведок га је звао да остане код њега у служби, а он није хтео, јер је рекао, да хоће да иде - у Влашку да тражи службу, пошто се тамо боље илаћа. Није му казивао за што је оотавио службу у Београду. На испиту код иследне власти сведочио је тако исто, с тим да му је атентатор причао како је ишао због пасоша у општину, па га одбили; за тим је ишао у команду где су му казали да треба да иде начелнику и он је отишао и од начелника добио пасош. За то време приметио је да је атентатор био брижан и замишљен. Не зна да ли је атентатор имао при себи новаца, но на лађи при поласку видео га је где дреши мараму, у којој је било око 60 динара у сребру. Дангубе тражи по уверењу суда.

Прочитан је исказ Персе жене Ми ланове, која је код иследне власти сведочила што и Милан. Прочитан је исиит Драгомира Митропића из Турне, који је сведочио, да је у Турни случајно видео 9 или 10 јуна атентатора и с њим говорио у кавани Николе Трстеничанина. Туу кавани видео је и свога друга Живка Петровића, који мује атентатора цреставио као неког бакалина из Београда. Атентатор је са Живком отишао из каФане, а он је остао те написао писмо за свог брата у Београду, које је имао да однесе атентатор. Сутра дан му је кафеџија казао да бакалин није однео писмо и да му изгледа сумњив и узнемирен. Живко му је причао да је бакалин у парку побегао од њега. Атентатор вели да то није био он нити је свраћао у Турну. Милош Милисављевић, није дошао те је прочи ган његов испит, код иследне власти. Милош је командир пожарника, где је служио и атентатор, за кога вели да је у служби био тачан и добар и да није ишао никуд на дуже осуство од 24 сахата. Даље је сведочио да је Пера Ковачевић често долазио у пожарничку касарну, где се могас састајати с Ђуром. Стеван Милојевић, сарач из Београда, 33 год., неосуђиван, познаје опт. Ђуру од како је дошао из Буку« решта, где је долазио и тражио службу. Атентатор се састајао с чиновником посланства али не зна зашто. После није виђао Ђуру. Прочитан је испит његов код иследне власти, где је рекао да је Свилокосић много општио и на само се састојао с једним румунским жандармом, по народности Бугарином. На питање преседниково сведок вели да не зна да ли је атентатор добио каково писмо од Свилокосића, нити га је питао где је одсео. То је било на 10—15 дана пре атентата. Ђура признаје да се састајао са сведоком, али вели да ништа није разговарао са Свилокосићем; који му је само дао препоруку за службу. Сведок више ништа не зна, на казано заклеће се, дангубе тражи 3 динара, Атанасије Зикоиулос , неосуђиван, не познаје атентатора; не сећа се да ли је с њим путовао на лађи. Није атентатору давао никакав шешир, на шта атентатор вели да то није тај човек, но други му је дао шешир. Сведок је тако сведочио и код иследне власти. Никола СтанисављевиИ, контролор лађе, није дошао, те је прочитан његов испит код иследне власти. Ту је сведочио да је атентатора Ђуру видео на лађи и да му је пао шешир у воду. Тада је првим илацем и један господин, отмен илепо одевен путовао који је доле имао засебну кабину и читао разне српске новине и загребачког „Врача". Миту Алексијевића познаје, имао је карту до Панчева али је до-