Мале новине

тај мах баш и» наоблаченог неба почела је падати киша. Овом приликом довели су најпре атентатора п» после остале оптужене. Док су јуче после подне и до некле јутрос изгледалн веселији, оптужени данас после подне иагледаЈу аабринутнји. Испит Мијаила Димића Мијаило Димић, из Јагодине, ликерџија из Београда, 35 година, неосуђизан. На питање председниково вели, све што је рекао код иследне власти и ито ће казати сад, цела је истина. Нс зна о целој ствари ништа. Веран је дому Обреновића и жели да увек такав остане. Кнежевића и Влајка никад није видео. Невин је. Једино познаје Перу Ковачевића који је по који пут свраћао у његову ликерџиницу. 0 политици никад није говорио. Све што Кнежевић говори о њему, лаж је. На питање преседниково рече, да му је новац у каси, што је, вели доказао и књигама, јер месечно пазари 12.000—13.000 динара. Читају се исиити Димићеви код иследне власти, код које се тако исто бранио и код које је рекао, да му Ковачевић никад ништа није говорио против Династије, да није истинито тврђење Кнежевићево, како му је он по наредби Влајковој дао 3 дин. на трошак. Кад је атентат извршен он је у авлији претакао сирће, па кад је чуо да се Краљ Милан спасао, он је хтео дати гарди два акова пива и општин. сиротињи 100 дин. и о томе говорио са својим комшијош Штрбићем кројачем, али је сутра дан после подне ухапшен. Суочење На питање преседниково атентатор Кнежевић вели о Димићу, да је истина све оно што је казао код иследне власти, а Димић то пориче. Прочитан је акт о суочењу између Кнежевића и Димића, комејеатентатор у очи казао све што је рекао и код иследне власти. Атентатор му гледа право у очи и каже му дајесве истина што је рекао. Вели да не лаже; јер је гледао право у очи и Краљу Милану кад је пуцао на њега, па и сад гледа Димићу право у очи и каже му истину. Шта више, кад је дошао из Шапца, Димић му је казао да иде у влашко посланство да визира пасош а Димић пориче. На питање председниково, атентатор вели даје први пут у ликерџиници био и с Димићем се састао око 15 новембра, али се не сећа тачно. (Димић моли преседника, који нареди те му донеше чашу воде). Читају се искази Кнежевићеви код иследне власти, којима терети Димића и којима потврђује садашње своје исказе, наведене већ у тужби. Атентатор вели да је све тако говорио и да је све тако истина. Прстен који је добио од Карађорђевића, бацио је у Саву. Димић му вели да све што говори, лаже. На питање преседниково зашто да њега баш терети, Димић вели да не зна. Полициски увиђај Прочитан је полициски увиђај, у коме се описује дућан и соба дућанска, за коју се вели да је све измашћено, што је доказ да су ту људи седели. Даље, да на дувару стоји дуварски календар из радње ЈеФте Павловића, о чему је говорио атентатор. У каси је нађено до 10.000 динара у српским банкнотама. На питање преседниково, Димић бели да је овде пријавио 20.000 дин. капитала и у Јагодини 10.000 динара.

То му је од пазара за 3 месеца. Те је паре чувао у каси што је имао плаћања (набраја их), и тај је новац његов мењао у злато, а да је добио 2000 наполеона, као што тврди Кнзжевић, он не би морао мењати. У том новцу било је и 3000 динара Нетка Стојановића. Свега је било 15.000 и неколико стотина динара. Испит сведоиа Пешко Сшојанотћ, баштован, 55 година; неосуђиван, Димић му је узео синовицу за жену, сведочи да је код Димића имао својих новаца кад му затреба, а у доба кад је власт касу Димићеву отворила, у каси је било његових новаца 3000 дин. Сведок је заклет. Димић вели да нема ништа више да каже, до то, да се заклиње да је у овој ствари невин и да о целој ствари ништа није знао. Атентатор и Адвокат Атентатор пита преседника ко је његов адвокат, и преседник му преставл.а адвоката г - ДујуИспит Николе Пашића Прво је ирочитан протокол претреса стана Пашићевог, кад су нађена сумњива писма и хартије, о којима реч у тужби. Чита се протокол седнице главног радикалног одбора од 28 маја 1898, који је водио сам Пашић. У тој седници је решавано да се народ позове да откаже плаћање пореза. Чита се писмо од 12 о. г. које је Пашићу писао прота Милаи Ђурић. У том писму се између осталога вели, како је у округу ужичком ухваћен ДимитриЈе Крезовић, коме је прота дао писмо за Ранка Тајсића да с Црногорцима уцудне у Србију, јер је овде све спремно ; дал.е да га је Краљ Милан назвао издајником и молио Краља да му се освети; полиција је то разумела и понела га петл.ати и тражила му написмено да се свега одриче; о данашњем стању говори неповољним изразима Прокломација из 1883 којом се народ позива на буну, није прочитана Одговор ПашиЂев Пашић држи прекрштене руке го вори слабим, преплашеним гласом. На питање преседниково шта је, набраја све шта је кад био. Преседник му вели шта је сад, а Пашић вели да је на расположењу али му не издају плату. Има 54 године, био је осуђен за велеиздају 1883 год. на смрт и последњи пут за увреду - Краља Милана путем штампе. Говори нешто, али се не чује. На примедбу преседникову да говоријаче, вели „не могу, немоћан сам." Ствари које у опште падају на терет опозиције, држ. тужилац је без разлога концентрисао на њега лично. Радикална опозиција 1894 била Је пасивна, није чинила никакве сметње новом стању. Радикална странка је допринела да се донесе устав од 1888 године, па кад је укинут, она се на то одазвала пасивношћу. Радикална странка за време последње владе Николе Христића прешла је у активу, али није чинила никакве сметње, чак није учествовала ни у изборима, да се не би изазвали сукоби с властима ни онда, кад се оне не држе закона. После тога она је гледала да се из тога нередовног стања уђе у редовно и Краљ је позвао Симићеву владу, коју је радикална странка помагала ради тога да се уђе у редовно стање, и гледала је да своје незадовољне елементе одстрани. Уставно питање радикална странка није узимала као чисто своје, но да га треба решити у споразуму са свима странкама. После је изгубио поверење и код Краља и код народног преставништва и рад. странка је об-

јавила да ступа у акцију легалну и у границама закона. То је било обавезно за главни радикални одбор. Дакле, то је била само новинарска опозиција. Кад су настали избори, радикална је странка дала доказа да не жели сукобе, нереде и насилне мере те се из избора повукла. Кад се видело да странка не може ни да улази у сукобе са законима ни да се држи пасивности, држана је седница од 28 маја прошле године, какво држање да заузме странка. Оно што је у записнику, само су поједина мишљења. Љуба Живковић није предлагао да грађани одричу порез но да добровољно не односе порез. (Глас му постаје чисто све плачнији). Преседник га прекида и вели да је Пашић рђаво записао, али читањем доказује се, да је Живковић доиста онако предлагао како Пашић каже. То није записник, но забелешка коју је Пашић писао ради своје инФормације, и нема никакве друге вредности. Шта је даље било не зна, јер је отишао у пожаревачки затвор и чим је осуђен, он је дошао до убеђења да не може остати као вођ радикалне странке, кад је осуђен за увреду Краља Милана, па се носио мишљу да се повуче. То је и учинио и предложио одбору, да се сам брине о вођењу странке. (У публици се види и г. Гига Гершић). Оно што, га тужи држ. тужилац не слаже се с целим држањем радикалне странке од 1894 год., Јер би она водила активну опозицију. После је ишао у бању ради лечења, вратио се у Пожаревац да пресели ствари, али му тада умре брат и он оде у Зајечар, сарани га и оде у Пожаревац. Од како је изашао из затвора није имао никаква учешћа у ма каквој политичкој радњи, нити је коме писао каква писма, нити је коме другчије говорио, но као човек повучен. У пожаревачки затвор нико му није долазио но онај кога му пусти управник. Састанци су били у присуству чиновника. Прича како је у заводској башти сам шетао и бу* љубаша га чувао. Онај ко му је одређен био за служитеља, прегледан је и кад је одлазио у варош и кад се из ње враћао. Он се у опште старао да буде што Је могуће коректнији и никоме из затвора а ни после није писао нити говорио о политици. Он је био полишички мртав. Кад је изишао из затвора, мислио је ићи у Врњачку бању с породицом, али се поново разболи, па је дошао овде да види шта ће и какву ће помоћ тражити. С пријатељима није водио никакве разговоре о политичком стању данашњем. Ко год је сведочио да је држао политичке говоре лагао је, јер је он избегавао сваки политички говор. У Београду су му лекари саветовали да иде у Карлсбад. Спремајући се за бању, посетио је барона Таубеа, чија породица стоји у пријатељским односима с његовом, те да поради да му се синовац прими у Русији у школу. Барон Таубе је пријатељ српски и он је Пашићу чинио неоцењене услуге, кад је имао мисију у Петрограду. Он, Пашић, Србији је учинио 5—6 услуга од капиталне вредности. Он је и пријатељ династије. Питао је Таубеа кад може посетити Мансурова отправника послова, и кад му је казао он узме кола и у подне оде у руско посланство. То није чинио кришом, но јавно у отвореним колима. (Интересно је, да Памић говори о сштрима за кој&