Мале новине

у септембру или октобру, а.писмо је писао у августу. Он је о том писму говорио Николи да ће га предати Живку, само чека да се сврше преговори с Видаковићем. За лист му је требао одговорни уредник. Надајући се материјалној помоћи од Алексија, и он је о томе преговарао с др. Симуновићем. Да је Радомир биоузавери, онбиимао новаца, а не би му се жена потуцала по Букурешту. док он није скрпио мало пара да дође кући. А жену је послао у Букурешт да однесе оно писмо Алексију. За време путовања женина, др. Симуновић као адвокат падне под неку истрагу, и он с њим ступи у преговоре да му буде одговорни уредник од кога ништа није крио. Жена му је отишла у јулу или августу и тада је говорио и са Симуновићем и Симуновић је пристао. Али како Алексије иије дао пара за кауцију, то је ствар пропала. И сад га тај Симуновић терети да је био у завери. Радомир ;вели да је са Симуновићем долазио у додир, јер је Симуновић био биљежник а Радомир писар адвокатски. 0 Симуновићу вели, да је неваљалац и изузетак од чиновништва у Хрватској и Славонији. Прича једну причу, из које излази да је тај Симуновић, сада у Пешти, такав неваљалац, да је у стању дозволити да му се одсеку ноге и да их прода, па тако и руке и главу. Радомир за тим ређа, како је Симуновић учинио неколико иревара све за по неколико хиљада Форината, о свему постоје званична акта, па изводи да се исказу таког сведока не може поклонити вере. Није истина да је он нудио Симуновићу новаца да уђе у заверу, јер их ни сам нема, а као што се из Карађорђевићева писма види, ни он није дао пара. Симуновић га терети из освете, јер је он у једној ствари био против Симуновића сведок. Да је Радомир члан завере, зар би он давао писмо Карађорђевићево власти, зар би стајао на пут ширењу брошура, зар би теретио Живковића као завереника, зар он од 24 јуна до 7 јула не би избегао да је завереник. Као што је и сам уверен о својој невиности, уверен је да ће судије из Факата такође стећи уверење о његовој невиности, Симуновић је мислио да се у Србији наплати за свој лажни исказ. Нада се, да судије неће дозво«лити да се поколеба вера Србинова у правду. Читају се искази Радомирови код иследне власти, код које је опширно порицао и побијао све тачке оптужбе. Чита се исказ др. Милана Симуновића, који је сведочио, како га је Радомир звао у заверу. На име Радомир му је казивао, како је у Србији организована завера, да из Србије уклоне Краља Милана а по том и Краља Александра па да доведу Карађорђевића. Глава је завере Алексије Каађорђевић у ГТаризу, а главна среишта у Паризу и Букурешту. Алекије располаже огромним новцем. Заререници у брошурама нападају оба 'Краља. Радомирова жена зна за то и носи писма, и да се баш у том тренутку и у том циљу налази у Букурешу. Све је ово Симуновић иепричао Ђурковићу у Будимпешти, који је по(сл|е атентата јавио о томе власти 1р|рској. Прочитан је протокол суочења између Симуновића и Милинковића, коме је Симуновић све то у очи рекао, а Милинковић порицао и причао ствар као и овде на суду. Прочитан је испит Саве Видаковића код котарског суда у Митровици, где је рекао, да је из Цириха и Мин-

хена добијао као књижар брошуре против династије Обреновића да их растура. За прву брошуру мисли да ју је писао Лазар Бакић из Минхена, јер му је писао и питао да ли ју је добио. Он није те брошуре растурао у Србији, а долазили су му у Митровицу Срби из Србије и продавао им брошуре. Који су то људи, не зна. У Бечу, Београду, Келну и Берлину није стајао с никим у вези. Из Минхена је добио депешу да се кнез Карађорђевић с 2000 м< мака налази у близини грацице Србије и он је ту депешу послао у два немачка листа. Ђоку Марковића не познаје, а Радомира Милинковића познаје и вели да га је Радомир упознао с начелником Живком Анђелићем. Видаковић је с Анђелићем говорио, да Видаковић не растура те брошуре нарочито • у шабачком округу, а он ће му их откупити. Радомир му је откупио 70 ком. брошура, али не зна којим новцем. Није истина да је Видаковић позиван у Будимпешту. Прочитан је исказ Николе Надбандића каФеџије, који вели да с Радомиром није имао никаквих веза, до што се у његовој кавани хранио, тс је видео да је Радомир био горопадан против српске владавине ; о Ђоки Марковићу вели да је псштен човек и да се не бави политиком. Опт. Радомир нема ништа више да каже његов испит трајао до 1016 сахати. Испит Љубе ЖивковиЂа Љуба Живковић излази пред судиски сто и поклони се судијама. Читају се тачке оптужбе против Љубе Живковића, већ познате из држ. тужбе. Љуба тражи да му се каже, који су оптужени као главни кривци и да се може послужити кривичним законом. Преседник му казује који су завереници а који саучесници. Љуба вели кад је чуо тужбу, да слуша најотрашнијег тужиоца из Француске револуције, коме је све на свету било основ подозрења. Тако је и овде радио држ. тужилац. Изгледр- да државна тужба мисли да је разрешена од оних обзира који су потребни за тужбу, јер је ово преки суд. Али за то је баш требало дубље ући у ствар, ер се овде суди по савести. Оптужују га што је предлагао у гл. одбору да се народ позове да не пла.ћа добровољно порез, но егзекуцијом. Али то није против устава, и то је борба опозиције, којој је одузет сваки други терен за борбу. Он је то предложио, али није донета никаква одлука, нити има од тога последица. Идеје нису кажњиве. Држ- тужилацвезује тај његов предлог за бр< шуру „Буна у Србији." Он има једко дете, које воли више свега, и њиме се заклиње, да ту брошуру није никад видео, док му је иследни судиЈа није показао, Он чак и не зна њену садржину. Па ради неплаћања пореза он није требао писати брошуру безимену, јер зна да је нико неће послушати, кад се не зна ко ју је писао. ПамФлет један то не може учинити. Радикална странка није тако слаба, да не би био отказиван порез; да је она то хтела, било би их 50.000 њих, који би отказали порез; а и он сам платио је порез пред што ће би и ухапшен. Он је предлагао да се порез не плаћа добровол^но, но да га власт наплаћује егзекуцијом. Он зна да његова гдава једног дана мора отићи, али ипак даје часну реч да он на то мислио није. Брошуре у ницале у Цириху и Минхену од људи, с којима он нема никакве везе. Он је као адвокат разумео зашто јеЖивко оду-

зео себи живот, јер би његов положај био најтежи, „тежи и од овога што је дигао руку на Њ. В. Краља Милана." Тужба га износи као Карађорђевца. Он ни јегнога од Карађорђевића не познаје, сал10 је чуо о Пери Карађорђевићу, али он никаквих односа нема с њиховим пријатељима, осим обичног познанства с др. Јашом Ненадовићем, који јс честит човек. Нема доказа да је он антидинастичар и да је атентат учињен у циљу довођења Ка» рађорђевића, осим у исказима атентатора и Живка Анђелића. Али он с њима нема никаквих веза, нити је против њега изнесен икакав доказ. Он није писао „Демона СрбиЈе", али да је и писао, да ли га је то могло довести овде. У „Демону" је изнесено писмо Краља Милана Краљици Наталији, оно се коментарише и каже се разумним л^удима: реците Краљу Милану да се уклони из Србије, и он ће се уклонити. Садржину „Демона" зна за то, што је бранио пред Смедеревским судом због те брошуре Илију. Још један пут даје часну реч, да никад није видео „Буну у Србији", а не може он бити одговоран што се и ту говори о отказивању пореза, јер ваљда не мисли само он то, но мисле и други људи. Он није писао „Демона\ а што Сима Ђаковић вели да је он писао и да је Сима видео његов рукопис то није истина. Зар по сведоџби једнога Ђаковића закључити да је он писац. Он је са Симом Ђаковићем у завади што му није вратио дуг од 2.500 динара за шта му је ставио три забране, ; тега Сима звао на двобој и он примио двобој, те одредили и сведоке (које он именује), који су донели закључак да нема места двобоју и да гаЉуба није изазвао. Нема доказа да је он писац, јер се сведоџби таквога човека не може давати никаква вредност. Он Је бранио Илију Марковића из Смедерева, који је оптужен за растурање „Демона", а у његовом подруму су нађена три примерка те брошуре; он те брошуре ни по ком није слао. Он је бранио Илију, бранио га је, јер је адвокат, а што га Је бранио бадава, није то први случај, јер је он многе бадава бранио, а бранио га је и као радикала. Своју одбрану Илије написао је у Смедереву у кавани, а није се нарочито спремао. А бранећи Илију од оптужбе за припрему издајничког предузећа он је морао улазити у коментарисање брошуре и бити жив у одбрани, да обори квалификацију дела, да нема приирема издајничког предузећа, јер се ту и припрема казни. За то што је као адвокат вршио своју дужност, он није учинио велеиздају нити стварао заверу. Он је доказивао да у „Демону" нема напада на Краља Александра но на Краља Милана, а по закону према Краљу Милану не може бити владалачког предузећа. Да је знао да ће та његова одбрана бити предмет ове садашње оптужбе, он би пре пристао отићи пешице до Абисиније, но џдто би отишао у Смедерево да брани Илију Марковића. Не сећа се да је о Краљу Милану говорио онако како сведоци кажу. Ако они то овдеп "п ?де, ондајето доиста ка зао, Али ко је таЈ човек, који у животу не би рекао коју реч, која му се после може ставити натерет. Тарекне мајка сину. Могао је то рећи. Али колико има дистанције од речи до оваког дела за које се оптужује. Реч није израз жеље човекове, но може бити последица тренутног расположења; а он је плах човек. (наставиће се).

Бродужење извештаја с претрееа ш.лази у еутрашњем јутрењем броју нашем. Нова Трговачка Штампарија (Кнез Михаилова улица) Одговорни уредник М, П. Живадиновић