Мале новине

какав разговор са протом Ђурићем пре неко-' лико годпна. Поззан сам велп да кажем истиву. Речи истрзжног судвје И8нен»диле су ме јер је та ствар давнашља. Ја сам се онда прибрао и казао сам им тад ово : 1890. године концем септембра или почет* ком октомбра, сада се баш не сећам дана и месеца, нашао ме је прота Милан Ђурић, пред каФаном „Руски Цар" и после поздрава казао ми: „имим нешто с тобом да говорнм". Познавајући га још вз ранијв ја му кажем: „Прото, хајдемо унутра код „Дара" па ћемо сести за један сто и гокорићемо." Он мв је казао : „Не, не. Ја имам с тобом на само да разговарам." Ја сам тај позвв одбио за то, што нисам хтео да имам с њиме на само никакова разговора из разлога тога, што ]е прота дошао пре извесног врсмена из Црне Горе, где је био у еми грацт ји. Он ме је после тога у брзо звао још једав пут, затим и трећи пут. Напослћтку један пут ми једног дава рече: ,,Ти мор»ш доћи к мени." Пред оваквим његовим з.чхтевањем, прслетео је преко моје главе: 14 и 15 мај, када су капредњаци бомбардовани у сред Београда; предетела је лажиа оптужба против моганезаборављенога ујака, пок, Гарашанина, који је био оптужен и ухапшен за убијетво, и ако је тога дан», тужног 14 маја, имао само штап у руци; прелетео је преко моје главе онај дан, када је мој јадни ујак укоченим погледом из горњегградавс праћао своју породвцу, своју стару мајку, своју жену, децу која су чамцем од капије код „Небоше Куле" одмутовала у Земун, да би спасли живот, у времену онако елободоумнога Устава ког је земља имала. Знајући, да мој иопрежаљени ујак, мој вођа, има да дође кроз 20—25 дана, после једие и по године лутања по Европи, тражећи по њој станкл на срамоту своје слободне земље, ја еам миелио, да прота има да ми каже нешто ново, некакве нове сми цалице, за његов, по мене драгоцени живот, па сам за то казао да ћу доћи. Не сећам се тачно дана, кала је то било као ни месеца, али је било од прилике концем септембра или почет ком октомбра, када сам отишао у 9 часова увече код „Златног Коња" у собу бр. 2. Да ли је прота вечерао или није, ја не знам, тек он је одмах, готово рећи, по сказаљци дошао у собу кад и ја. Пун љубопитства за живот свога ујака, који у мене имађа преданог чувара, ја сам сео и очекивао, да прота отпочне разговор. Прота је тада одпочео разговор ; који ја никада у своме животу нисам ни е кпм водио и ко год мисли, датаке разговоре самном води, тај боље да не говори. Прота је одпочео разговор са речима : „да је мој ујак злопаћен, да је страдао, да лута по Европи, да треба да узме један пут друкчију Заставу' 1 , чини ми се да је баш теречи употребио, пошто се сада не сећам тачно, целог говора јер је то било пре пуних 9. год. Даље је говорио : ,,како би требало да поведе овај народ, а он му гарантује: да би народ сав уз Гарашанина пошао, Зато ми саветује да ја за ов*ј посар ангажујем п од своје стране Гарашанин. И еавотујући ми то, говорећи ми то, онје даљеказао: „да треба све уклонити". Тај одломак из његовог говора био је замотан, зато га ја прекидох и рекох му прото, молим те, брате, кажи ти мени шта ти хоћеш"? „Ја видим да ти хоћеш некакав преврат." Пошто сам био љубопитљив то га одмах запитах" ? ,Па кога ти хоћеш" ? „Хоћеш ли кнеза Црне Горе"? Он га је изгрдио на пасја кола и до душе, и тад рече и ово : ,,ма шта ме снашло у мојој земљи, ма каква недаћа никада ми врана ни моје кости у Црну Гору не однела, а некмоли мене жива." Затим је наставио : „Како би требало протерати династију а довести Петра Карађорђевића^. Кад је прота завршио свој разговор, ја му ово кава „Прото, чудновато ми изгледа то, да ти менв наговараш да наводим Гарашанина на овакве ствари кад је данае твоја странка на влади, у вашим јс рукама и влает и војска и — све. Зар ти хоћеш да ја говорим о овоме, Гарашанину, који је од твоје странке нападнут 14 и 15. маја, против кога су нађени лажни сведоци да је пуцао и убио оног дечка, и ако је тог дана имао у руклма свој штап од морске трске. Зар Гарашаннн за кога ете про нели и тврдили да га иарод мрзи и за ноћ постанв популаран! Е прото боље да ми ниси ово говорио. И право да впм кажем, гоеподо судвје, ја сам још мало остао сањим, јер језа моја чула тај разговор био нечувен ; но кога ја нисам при себи дуго задржао. Изађох од проте у глуво доба ноћи у „Господску" улицу нз које сам право отишао у „Крагујевачку" и зазвонио на вратима господ. Ристићева дома. Врата ми отвори један поднарвднпк. Упита ме: >;Ш та желите" ? Ја му рекох: ,да желим да и вађем код г. Ристића." Он ми рече, да је доцкан и да не може да ме прими. Тада том војнику рекох: „доцкан, не доцкан ја морам да изађем ноћас пред њога; кажи му само да се ја 80 вем Радоје Радојловић па ћеш видети хоће

ли ме прпмити или не. Дјго ниЈв потрајало, вг.јннк се вр«ти натраг и р®че: ,.господин вас прима". Ушао сам у његову собу и он се до душе извини што је комотно обучвн јер је било око 11. сахати ноћу. За тим рече: „право да вам кажем г. Рлдојловићу ваша ме посета изнемири и за то сам вас примио овако. Ја га затам ословнх овим речима: — „Г. Рпстаћу. ја код вас нисам дошао као код Јована Ристића јер се вп и мој ујак мрзите, а ја Вас не волем, него сам код вас дошао као код Краљевског Намесника и чувара Крал>еве Круне. Понуди ме за свој сто да седнем. Седох, и испричах му све оно што ми је прота Ђурић говорио и казах му: ако је ово у истини, што је прота говорио, онда вам ја по дужиости гра ђанској јављам да знате шта се спрема, а ако је ово смацалица за мога ујака у очи љеговог доласка — онда вам и то јављам да знате, како би после умели бранити живот његов. Г. Ристић ме је п.чжљиво слушао, јер тада еам готово све речима протиним говорио, што сам од тог доба до сада много и заборавио, а он јв на једној хартији, за сво време мога причаи>а, прибелешку правио. Кад сам завршио своју причу, он ми рвче: „Ја имам пуно да вам захвалим на вашој дужиости и оданости према Престолу, коју сте овог моментд покавали. Истина, вели, да је политика довела: да се ја и ваш ујак не волимо да не стојимо на пријателској нози, .« ли ипак вам благодарии што сте ме о сввму овоме известили. Ја ћу садсамирном душом да спавам кад сте ми казали, да не желе довести Кнеза Црне Горе који би већег посла дао сузбити га, а за онога кога они хоће да доведу лако ћемо се сви борити, ноеићемо се и данас еа њим, као што смо се носили двадесет и толико година. Спаваћу од сада без бриге." Да се веби сматрало да ја овде пред светим евавђељем лажно сведочим, да сам денунцијант, ја ћу вам. господо судије, испричати шта ми је између осталог том приликом рекао г. Ристић. „Ја сам, вели, летос био у Врањ^кој Бањи и добијао сам врло неповољне гласове из ужичког округа шта се тамо ради противу динаетије. Ја сам истина те извештаје добијао од чланова моје бив. странке, али знајући моЈе пријатеље да могу овако што достављати и из личног ра чуна, само да ме заплаше те да их доведем на власт, ја им нисам смео пуним поверовхти. Зато сам био прннуђен позватн г. Николу Пашића председника министарског савета у бању, да га упозорим на гласове које сам из ужичког округа дсбијао. До душе г. Пашић ми је д&о тврду реч да због тога могу безбрижан бити, а да ће он све учинити да то сузбије ако у истини буде бпло. Разговоре ове између г. г. Ристића и Пашића нисам могао измнслити; а он је један више доказ, госцодо судије, да вам о свему и данас истину говорим. После овога г.Ристић ме је одпустио заблагодаривши ми још једном. Ја сам, господо судије, отишао из његова дома са мирном савешћу, да сам као од«н гра ђанин своју дужност према узвишеном Престолу испунио, ако би било истина да се што год противу династије предузима*, а тако исто био сам сигуран и за мога поко |ног ујака да сам на највишем месту обелоданио смицалицу, ако ее нова смицдлицн по његовом повратку у отаџбину за њега спрема. Кад је после овог догађчја, дошао мој ујак из иностранства, ја сам му оног часа све ово саопШтио, и он ме пољуби, рекав ми: и ја би то исто учинио што си ти Радоје. Дредседник — Јесте ли чули г. прото шта каже овај сведок? Оигужени ирота Ђуриб — Чуо сам; молим да се прочита његов исказ код иследне власти па ћу онда рећи шта имам Судија Т. К. Кузмановиб — Прочита иепит Радоја Радојловића код иследне власти. Лредседник — Шта имате сад да кажете? Оат. М. ЂуриЛ — Г. Радоје говори неистину. Он ме оптужује као мој највећи непријатељ. Чули сте како преставља да су напредњаци страдали од радикала, па ко велн нека сад и један радикал страда, нека плати за све Да је то истина, што јв ћутао за читавих 9 година, па твк сада изнео ? То и кад би било истина могло би ее еамо међу пријатељима говорити, а не међу људима, који се кољу, као што је сам признао, да је тада поетојало стање између радикалне, којој ' сам ја припадао и напреднв странке, у којој је он био. Ти еи Радоје самном у непријатељству, вар ми ниеи јавно у сред екупштнне, са гале рије довикивао: „Стани прото, етани, ја ћу ти браду обријати ? и Зар ниси то говорио ? Можеш ли порећи ? Сведок Р. ТадојловиЛ — Госиодо еуднје, ја ово што еам казао, казао сам сушту ивтину. Име мог пок. оца, глае моје куће, име моје не доввољавају да овде долазим као денунцнЈ*ант. То не бих ннкад учинио, па да бих внао да ће

ми се целч Аустрија поклонити. Ја сам сада овде казао само еушту иетину. Оит. ирота ЂуриЛ Г. Радоје, то није истинн. Да је истина што је не каза пре 9 година. Сведок Р. Радојловип — Ја сам то рекао ве поеле 9 година, већ одмах чим снм изашао из твога стана у „Господској" улици, па док сам дошао до кј ће г. Ристићеве, а то је од приликв поеле пет минутд Казао сам црвој влаети — чувару Краљевске Круне. Ту сам казао и, ту сам стао. Од куд је то ова власт сада сазнала заклињвм со да ае знам, јер ме је њен позив и њено питање ивненадило. Оат. М. ЂуриИ Г. Радоје, ти мораш признати да си са мном у неприј&тељству. Ти ниеи могао никад имати интимних односа са мном. И кад бнх ја то помислио, што си оеведочио, не бих ваљда говорио са мојим заклет«ш непријатељем, већ бих ваљда тражио свога пријатеља, евога једномишљеника. Како бих ја то могао говорити и радити цротив Владајућег Дома, кад сам тада, када ти причаш, био Народни Посланик у Скупштинн ?! Председник — Зншто сте у непријатељству ? Оит. М. ЂуриЛ — Сам ми је Ј ~авно у скупштини претио: „нећеш тако прото више цричати, браду ћу, ако Бог да, обријати." Председник — Па зар је то повод да сада не каже истину? Кад та је он то говорио? Оат. М. Ђури% — Чини ми се, да је тада била дебата о Краљици. Председник обраћајуРм се сведоку Тадоју 1'адојловиЕу — Је ли то истина? Сведок — Ја ћу право казати. Јесам често у ондашњим рчдикалнизг скупштинама добацивао с галерије новинарске појединим посланицима из владине већине миого заједљивих израза, ио да ли сам п то рекао не опомнњем се. Признајем, као што ракох да сам их често заједао и пецк^о, но да ли сам и то изговорио не знам. Може бити да сам учинио, јер ме је ондашњи п.председник скупштине г. Катић два пута опомињао да не правим неред. Оитужени М. ЂуриД — Јеси, јеси. Иредседник — 11а иаљда иије то узрок да против тебе крпво сведочн ? Оитужени М. Ђурић — Па шта се хоће више. Претио ми да ће ми браду обријати, па са овим иде да ми то учини. Председник — У осталом ви сте обоје реклн шта имате и суд ће оба ваша исказа ценити и оценити. Можете ли ее ви г. Радоје заклети на свој исказ ? Сведок -- Могу. Председник — Тражите ли дангубе ? Сведок — Но тражим никакве. За овим председник заклео сведока. Сведок — Могу ли г. председниче ићи ? Председник — Можете. (сведок одлази).

КОЛОНИЈАЛИА РАДЊА СТ. IТАНАСКОВИЂА И БОГДАКОВИЂА Веоград — Зелени венад Добила је велику Партију 0вогодишњих Лимунова, еувог Грожђа и Смокава. које продаје еа најумеренијом ЦенОМ 913

ОГЛАС

Част нам је известити г.г. трговце који раде са шљивама и грожђем да нам је приспела велика количина мушема за пагоне коју могу добити у свима могућим величинама и квалитетима. Исто тако част нам је известити п. грађан. да нам је приспела и велика Линолеума (мушема за патос) у свима мустрама и квалитетима.

900

с поштовањем БраЂа Годдштајн

НАМЕШТЕНА СОБА блнзу Калимегдана еа новим пнјанниом нвдајв се иод кирију за тосиође или госиођице. 925 ПОД КИРИЈУ Издајв се одмах или од I Новембра о. г. један велики стан са б соба, купатнлом и т. д. у ЧараииИевој (Васиној) улици бр. 15. 927

Нова Њг^тчка ТПтампарија (Кжез Михаадова удица)