Мале новине

Број 5 пара

ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ

Врој 5 пара

Орган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, споразум траже, творе што говоре и тине служе отаџбини и српској мисли ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПЕРА ТОДОРОВИЋ ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МИХ. XI. ЖИВАДИНОВИЋ АДВОКАТ

БРОЈ 284. - 1899.

МАЛЕ

кшие гЕииме шт ? ма пш; ш шт шн ммг шш шт штштшттт 1е Рспт оивм •• I

Преки еуд Јапно суђење у Прекол суду оишуокенима за ашеншаш и Ђелеиздају , увреду Величансшат и расшурање забрањених сииса ДЕВЕТИ ДАН 4 сеишембра, субоша, ире модне Пре суђења Публика је пуштена у судницу у 8*20 сах. у јутру. Публике је у почетку мало, а доцније више. Женски свет је данас опет добро заступљен. У публици је приличан број пречана. Од стране дипломата у почетку је био само драгоман италијанског посланства, а за тим и драгоман румунског посланетва. Почетак претреса У 8'/« уведен је у сјдницу Стојан Протић, те је почет претрес с иввиђањем штампарских кривица Стојанових, пошто ће сведоци по делу Јована и Милана СтеФановића доћи чак у подне. Штампарске кривице С. ПротиЂа Осим за дело велеиздаје, Стојан Протић, уредник „Одјека", оптужен је и за многе штампарске кривице и по тужбама државних власти и по тужба ма приватних особа Преседник је прочитао све оптужне тачке по штампарским кривицама Стојановим. Наследници пок. Јов. Ристића изјавили су актом, да у свему остају при тужби, коју је њихов пок. отац поднео против Стојана Протића. Прва штампарска оптужба против Протића је неистинита белешка „Висока посета," коју је бајаги око 12 сах. ноћу Краљ Милан учинио пок. Ристићу; том белешком нанета је увреда Њ. В. Краљу Милану. После демантија, који је на ту белешку дала команда активне војске, „Одјек" је опет донео о томе неистиниту белешку, којом је такође нанета увреда Краљу Милану. У обема белешкама „ОдЈек" не назива Њ. В. Краља Милана именом но само „командант активне војске/ а тиме вређа неприкосновеност владалачког дома, те је и тиме Краљу Милану нанета увреда. Стојан се брани, да је тужба неоснована, јер се лист може забранити између осталога, кад садржи увреду кога члана Краљевског Дома. Полиција ни један од та два броја није узаптила и по томе ту не може бити увреде за Њ. В. Краља Милана. Увреде не може бити ни по томе што је Краљ Милан титулисан по положају који заузима у војсци. Тек је по Божићу изишао указ, којим се ствара тај положај за Њ. В. Краља Милана. Већ по томе не може бити увреде за онога који ту титулу носи, кад се именује том титулом. У осталом „Одјек" је и раније тако титулисао Краља Милана, па никад до сад „Одјек" за то није тужен. Други је основ тужбе, што су белешке нетачне. Али когод је новинар, зна да му се може десити да донесе нетачне белешке. Оне се исправљају, али оне се не оптужују за увреду. Пријатељ, који му је то саопштио и који му је увек тачно саопштавао, казао му је да је то причао очевидац. Он је веровао да

то може бити истина кад се зна да је Ристић био болесан и да се Двор и пре и после тога извештавао о болести Ристићевој. Да је хтео вређати Краља Милана, он је то могао учинити на много озбиљнији начин. И сама исправка потписана је „из кабинета команданта активне војске". Вели се у тужби да је белешка тенденциозна и манициозна, што је речено даје посета била у поноћи. Ни Краљ Милан ни Ристић нису обични људи, и кад је овај болесан што би било чуДно да Краљ посети у то доба Ристића. До донашања друге белешке он за прву није ни узиман на одговор. Он је целу исправку из службених новина оштампао и додао да је прву белешку донео гто саопштењу особе којој није смео неверовати. Друга белешка позајмљена је из „Вечерњих Новости", па и у њој нема ништа друго но да је Краљ Милан у 6 сахата посетио Ристића из споредне улице Али.ко зна каква је та споредна, Ресавска улица, да је то велика широка и жива улица, онда какве увреде за краља Милана ту може бити. И тек после те белешке он је позван на одговор и ако ни та белешка није забрањена. Прочитан је Стојаноњ иеказ код иследног судије првостепеног суда београдског по том истом предмету, где се бранио овако јјсто . Даље је Протић тужен због „Одјекових Листића," који су били забрањени и због којих је Стојан код првостепеног суда осуђен; али како пресуда није била извршена то је по закону о преком суду ова ствар дошла овом суду. Тужба вели да та књижица није испунила извесне прописе закона о штампи, а ти прописи тичу се повремених списа ™ новина. Он се тачно придржавао прогшса о књижицама које нису политички иовремени списи. Чита дотичне одредбе закона о штампи. Кад је полиција за 24 сах. забранила књижице и однела их, па га после тужи по одредбама о политичким повременим списима; забрану је одобрио првостепени суд а поништила је Касација. Онда је полиција донела сасвим друго решење, као и да не постоји оно прво, у коме се вели да је штампана књижица и да је учињена кривица дражења, па је донела забрану, коју је првостепени суд одобрио а Касација опет поништила и онда му полиција у лицу Николе Трпезића, предала све књижигде и јоџл му рекао да је забрана скинута. Он је после те књижице узео и продаване су јавно, а полиција томе није стајала на пут. Полиција га после тужи што је повредио прописе закона о штампи као да је то политички повремени спис. ПолициЈа је јавила суду, да су му погрешно издате књижице и он је онда ишао те копирао решење полициско и предао суду. Нека су му доиста погрешно враћене књиге, зашто је он то крив, и зашто га полиција није звала поново, то му казала и забранила даљу продају књижица ?

Прочитани су искази Стојанови о томе код првостепеног суда. Даље га тужи Арса Милинковић рачуноиспитач Главне Контроле, кога је јавно у листу назвао неваљалцем. Прив. тужилац г. Арса Милинковић остаје при тужби, с тим да је у „М. Новинама" писао против прославе Змајеве, што је Змај грдио Кнеза Михаила и Краља Милана, а „Одјек" га после за то напао. Стојан вели да је то врло карактеристично за „господина". Прочитана је тужба г. Милинковића, поднета против Протића код првостепеног суда. Протић је нанео Милинковићу јавну увреду и клевету у званичној дужности. Стојан вели, да се код суда позвао на сведоке и да је поднео извесна акта о Арси, кад је био рачуноиспитач у држ. штампарији, из чега се може видети какав је он чиновник. Према томе он је имао оправдања да донесе оно у листу, што је донео о Арси. Прочитан :је исказ Стојанов код првост. суда по том делу. Сведоци по тужби МилинковиЂевој Никола Радој/сић, рачунокспитач Гл. Контроле, 45 година, неосуђиван, несаслушаван по овом делу, сведочи како му је Светозар Стојић писар Контроле причао да је Милинковића назвао лоповом због неких марака, скинутих с акта, о чему је било говора у „Одјеку". Арса није био ту присутан. 0 томе је у Контроли вођена истрага. Драгољуб Љошић , рачуноиспитач, 37 година, неосуђиван, сведочи као и Никола. Тодор МитропиК, Пешар ПеруничиИ, Спетозар Цветковић, рачуноиспитачи, сведоче као и прошли сведоци. Данило СтефамовиИ , рачуноиспитач, сведочи како му је рачуноиспитач Владимир Јовановић показао два акта, с којих Фали 4 дин. марке, и он та 4 дин. положио, ма да је Арса примио акта. Арса нема ништа друго да каже, но да су сви сведоци посведочили да је он оно лице нападнуто у „Одјеку." Стојан остаје при својој одбрани, и да Арса треба да стоји на његовом, а он на Арсинои месту. Трг Банка Трг. Банка тужила је уредника „Одјека" Стојана Протића за увреду и клевету, коју јој је нанео износећи да Савчић, с трг. банком предлаже да изради општинске радове, и ако је одбориик и као такав има да решава о својој понуди. Прочитана је тужба трг. Банке, а за тим пресуда Апслационог суда, донета према прИмедбама Касације, кбјом је Протић ослобођен, али пресуда није постала извршна. Стојан остаје при одбрани којује дао код првостепеног* суда.