Мале новине

Прочитан је исказ Антонијев код румунске власти, да се на прекосавске листове претплатио и да их није у нарочитој намери чувао. Кнежевић му је од посланства доиео цедуљицу без завоја, али не зна ко је писао, да ли Свилокосић или ко други. Свилокосића познаје још из ђаковања и препоручивао му Србе за службу или за новчану помоћ. Јована Ковачевића је познао тек у мају кад му је дошао у гостионицу и затражио 20 дин. и он му дао, па му после Ковачевић из Цариграда благодарио гшсмом. Из Србије му нико није долазио и говорио ружно о Краљу Милану. Кривица Ранка ТајсиЂа Ранко се налази у бегству у Црној Гори а оптужен је, што га Крезовић терети да је по њему слао писмо за Ацу Станојевића и остале радикалне прваке с његовом и Карађорђевићевом поруком за преврат у Србији у корист Карађорђевића. Околности које Ранка терете, наведене су већ у државној тужби. Прочитан је акт, којим се тврди да је Ранко побегао у Црну Горушто је осуђен као саучесник хајдука Бркића. Прочитан је исказ П^тра Поповића Липовца, који сведочи да Раш<о стоји у најинтимнијим односима с кнезом Николом и целим Двором. Ранко мује често најпогрднијим изразима говорио о династији Обреновића, да ће у скоро бити у Србији преврат, и на њен престо доћи кнез Никола; Ранко често одлази према српској граници, и ако тамо нема посла. Ранко је агенат кнеза Николе, као што су Павле Поповић и Лр. Ђура Кустудић. О раду Ранковом известио је у априлу српско посланство у Риму. Црногорски посланик у Цариграду, при визирању пасоша, одвраћао га да не иде у Румунију но га упућивао у Србију где се у скоро нешто важно спрема, па ако умедне, сведок ће бити срећан човек. У Букурешту му је Мишковић чиновник руског посланства говорио, како Алексије Карађорђевић грдне паре троши, агитујући против династије Обреновића да изазове преврат, те да се он попне на српски престо. Милан Вукашиновић пешадиски по ручник, који је био неко време на Цетињу, родом из Књажевца, 27 година, неосуђиван, познаје Ранка с Цетиња. Сведок вели како је дао оставку и отишао на Цетиње да ступи у војску. Обратио се Ранку и сведок је одмах добио издржање у 36 Фор. месечно. После месец дана Митар Ђуровић правник и Милош Шаулић говорили су му како су спремали земљиште заубиство Краља од дворца до Топчидера, па кад нису успели, онда треба га убити при изласку из града. Ранко је казао само да треба убити Краља Милана. 17 децембра примио га је кнез Никола и Ранко му је казао да говори против Краља Милана па ће добро проћи. Ранко га је пријавио. У половини разговора његова с Кнезом, Ранко улази без пријаве. Кнез је рекао Ранку како су његови шумадинци тесногруди, што је сведок оставио службу због ситница Ранко му је казао да се склони јер му на Цетињу нема опстанка; то је свакојако отуда што су мислили да је сведок нарочито послат одавде. Кад је сведок пошао за Петроград, Ранко му је казао да говори против Краља Милана, а не против Краља Александра. Кад се вратио, казао је Њ. В. Краљу Милану све и да се на Цетињу говорило да ће Краљ Милан бити убијен. То му је казао још 18 Фебруара. Ранко је у децембру добио из Херцегновог депешу

од др. Владе Ђорђевића да долази на Њггуше, и тада су Ранко и официр Ненадовић отишли на Његуше, али не зна шта су радили и говорили тамо. Заклеће се. Прочитан је испит Миланов код иследне власти, гдеје опширно испричао све што и овде на суду. Код иследне власти рекао је, да је као питомац Кнеза Николе ишао у Петроград на како га је кнез врбовао противдинастије Обреновића, решио се да не буде више питомац но да се врати у Србију што је и учинио, пошто је све испричао војном аташеу пуковнику г. Христићу. Сведок прича на суду, да кнез није ништа тражио од њега преко Ранка, но преко једног Ранковог човека неког Пупића, који му је нудио да стално остане на Цетињу а да се не враћа у Србију. Атентатор се љути на сведока и вели му да лаже да је уговорено да се убије Краљ Милан на изласку из града. Преседник му каже, да сведок и не сведочи о њему но о Ранку Тајсићу. Атентатор опет вели да сведок лаже и преседник нареди те га уклонише из суднице. Свешислап Милојевиб рачунопрегледач Гл. Контроле, сведочи како је имао неке кривице, па бојећи се притвора он се 1894 за време уклони пре ко Панчева у Загреб. Сава Матић из Крагујевца саветовао га је, те да оде на Цетиње. И он је тако учинио. У Загребу се састао с Таушановићем, који му је одобрио намеру за Цетиње, те га Таушановић и Паја Јовановић упуте у Фијуму Пеки Милошевом и неком Радошевићу. Пека му на рачун црногорске држзве изда карту и упути га Пашићу у Абацију.. Пашић му је дао неколико Форината и рекао да иде што нре. Одатле је ошитао па Цетиње и одатле има да ирича стпари које нису за јавност, но Ке то реки у шајној седници. То што ће казати, тиче се кнеза Николе. Сада вели да се састао са Стевом Лукавчевићем, који је плаћао за њега сав трошак и ако ништа није радио. После му је Стева казао да кнез Никола води о њему бригу, али ако хоће баш да ради, нека иде у Загреб Живку Залугџићу, који ће му казати што треба. Кнез Никола му је послао путни трошак. Балугџић га је у Загребу распитивао за поједине људе у Србији. После неколико дана Балугџић му повери, како му је наређено да пише брошуру „Народ и Обреновићи", па гаје застао и да држи коректуру. Балугџић га је питао преко кога може да растури брошуру и он му казао. ј У то време је дошао неки Љуба / Тимилић из Књажевца, за кога се уве! рио да ради за ту брошуру заједно с Балугџићем. Сведок је добио доцније од Балугџића писмо у коме га кори за неверство и како ће ипак протурити брошуру. Он је то писмо предао садашњем управнику г. Николи СтеФановићу. Кад ееу то време почело говорити о промени, Балугџић је писао Петру Карађорђевићу да ли да растура брошуре и ако дођу радикали, а он одговорио да растура. Тада су дошли у Загреб ђенерал Сава Грујић и др. Миша Вујић и састали су се с Балугџићем. Ова) му је рекао како су они противни растурању брошура и како су њих двојица побегли јер им се нуди влада, па на тај начин да ишчупају што више. Ранко тада још није био на Цетињу.

Прочитан је испит Светислављев код иследне власти. Ту је опширно причао о намерама црногорског кнеза и Петра Карађорђевића за преврат у Србији, како би они с Катуњанима давно могли прећи у Србију, али Пера Карађорђевић неће да то буде с крвљу, јер оно што је учињено с Кнезом Михајлом, јако га је компромитовало, те још ни сада, после толико година не може поправити. Даље је причао, даје сведокову жену и свецоке издао Балугџићу Мата Јовановић штампар, који је о томе писао Балугџићу, пошто је ухтватио и отворио иисмо упућено сведоку. И Пера Стојановић штампар нудио се Петру Карађорђевићу за агента тврдећи да има за собом еав шабачки округ. Он је то писмо ухватио и предао га пок. Михаилу Дринчићу, који га је склонио; јамачно ће се наћи и сад у Дринчићевим хартијама. Др±. туокилац тражи да сведок каже све у јавној седници. Сведок вели да је незгодно говорити јавно, но опет тражи тајну седницу, па ће казати. Суд је решио, да буде тајна седница, у којој су присуствовали опту жени и њихови браниоци. Тајна седница Пошто је суд решио, да сведок Светислав Милојевић у тајној седници каже шта зна о кнезу Николи, то су из суднице уклоњени новинари и иублика у 10 и по сах. Тајна седница трајала је до 11 сах. После подне неће бити седнице, а сутра ће бити у 7 сах. У ЈУТрУ-

И 3 Ј А В А До д»нас сам био радикал и потпомагао радикалну странку, миелио сам даје то странка која сиужв Крал.у и Отаџбини; сада пошто сјш се уверио иванданским атентатом над Боеговим Величднством Кралем Миланом то је осуђујем и остављам је зч навек, а придружујем се само онима који чврсто јв престо омиљене ми династије Обреновића стоје и изјав л»ујем да ћу нашег л.убл.еног Господара и Кра ља Алекеандра I, династију Обреновића чувати и бранити до последље капи крви. 8 августа 1899 г. у Врбици. П. И. Васиљевић опћ. писар.

ОРФЕУМ БМЕВАР (Огрћеит Вои1еуаг(1) Данас и још само кратко време гостоваће I. БЕЧКО ВАРИЈЕТЕ ДРУШТВО Управник: Бертолд Фирст Појапа специјалитета 1. реда. Стки дан дт веолга комична комада. Веома солидан ирограм за иородице. Почетак у 9 часова. Улазак: I ред 1 динар, II ред 0 - 50 дин, 922

0 својој слави Малој Госпојини ов. год. не могу примати дична честитања. Пера БогдановиЂ 934 управник Београд. царикар.

ШЛТ д т добар билијар са лоптама и М V1 1 /\Ј таковима продајем; јавити се редакцији. 932

Нова Трговачка Шташарија (Енвв Михаидова улмца) Одговорни уредник М. II. Ж*вад®аовић