Мале новине

О Младену Јовановићу вели да су му 'искази објашнења веома сумњиви. Али кад је он имао онако тесне везе с атентатором, онда то може потицати само из завереничких односа. О његовој жени Анђелији и сам се суд уверио да она лаже. Она је на првом испиту признала недозвољене односе с атентатором. а овде је то порекла и вели да Је приморана глађу. Она вели да је пет дана мучена глађу, па јој је речени исказ изнуђен. Међутим, онаје трећег дана по извршењу атентата, признала показану околност. Но та околност , коју она пориче, иследној власти није ни требала. А што те односе и сам атентатор пориче, сасвимје разумљиво. Држ. тужилац не пориче Ђ. Стојковићу оно што је говорио о себи, али то не искључује да је он био члан ове велеиздајничке завере. То најбоље сведоче његови интимни односи с Павићевићем- Сведок који је теретио Ђоку теретио га је онако како је у истини -ЈејЦ^окоанН .мзг{мнб»1>дм0 мОав'.) во Ђ. Новакбвић код иследне власти признао је, да верује наредницима који га терете, само се бранио да је пијан, а сад на суду вели да наредници хоће тиме да се препоруче. 0 Урошу Пантелићу држ. тужилац вели да су његови односи с атентатором били таки, да се морало узети да је знао за заверу и он остаје при томе, тим пре што је мењао име. За тим гОвори о претресу Стојана Протића за штампарске кривице. У тужби је све цитирано шта је измишљено и изопачено. У погледу осталих оптужених ни у колико није измиШљено стање изнето у тужби. јер су сведоци све ут30 внс в ад бкар вадз{ Задржавајући право да после браниоца каже шта има, држ. тужилац оСтаје дри тужби и тражи да се казне нропи-еи-жа. наведеним у тужби, и да се солидарно осуде на плаћање свију трошкова. ЈоцковиЋ и Павићеви*. Пошто је дошао сведок Јоцковић, то је испитан. Петар Јоцковић, бив. срески начелник, сведочи да је Павићевића у Ор шави затекао на лађи, где се разговарао с неким непознатим човеком, који је био средњег стаса, ошишан, око 40 година. ут Прочитан је Јоцковићев испит код иследне власти где је о томе опширно сведочио, што смо ми раније већ изнели. Јоцковић у свему остаје при том свом исказу. На своје казивање заклеће се. Павићевић вели да га сведок ни у колико не терети. Сведок је заклет. » Одбране После заклетве Јоцковићеве дали су реч браниоци и то овим редом. 98°а В (: Милан Ђ. Дуја, бранилац атентаторов, вели, да се из акта и из рада на претресу, показују ресултати до којих је он дошао, те да помогне суду да се нађе права материјална истина. Стсван Ђура Кнежевић учинио је тежак злочин, за који држ. тужилац тражи да се казни смрћу. Он је три пута пуцао на првога Краља после Косова, на оца владајућег Краља, на Онога који је и по природноме и писаном цраву наследник ирестола. Кнежевић је признао а то се признање слаже и с ислеђеним околностима и овим крвавим кошуљама. Држ. тужилац не тражи да се Кнежевић казни смрћу што је пуцао ца Краља Милана, јер

га за то не би могао ни тужити, но за заверу, а осим тога тужи га за покушано убиство потпуковника г. Лукића. Дуја се не слаже с држ. тужиоцем. Оно што је Кнежевић учинио и црема-његовој интелигенцији и према осталим приликама, тако је да Кнежевић не може одговарати за завереништво, но за покушај убиства Краља Милана и за нехотични покушај уби ства г. Лукића. Кнежевић није завереник, но најамник, убица за новац, а све друго што тужба узима претпоставка је, а наука вели да се на основу препоста вака не сме судити. Кнежевић је прост, необразован, па према томе и неспособан да акцептира идеју велеиздаје, а камо ли да ступа у заверу и кроји планове. Као такав, Кнежевић је и неспособан за завереничку дружину. Очевидно је дакле, да атентатор и не личи на велеиздајника, он је велеиздајницима потребан само да изврши убиство и за то је најмљен, и за тоје крив по § 155 кривичног закона Он није из Шумадије, те ни према томе није могао имати ништа против династије Обреновића. И то је доказ да је ово дело учинио за паре. Кнежевић је ординиран злочинац, а никако завереник да мења династије. Као такав Кнежевић није ни разумевао замашај своје радње. Он није знао да су Срби једном за свагда скинули династичко иитање у Србији; он није знао да је његово дело могло учинити да се наши непријатељи умешају у наш унутрашњи државни живот. Правда захтева, да се помене изјава Пашићева и осталих интелигентних оптуженика да нису завереници, да нису велеиздајници, но да су верни поданици Краљевн. Атентатор није знао ни богате дарове духа, ко ; имаје обдарен Краљ Милан, да је он пријатељ Србије што је дро правац политици страног немешања у наше послове, да он никад куршумима није хтео уклањати своје противнике. Кнежевић није такав податак за суд, да се може његово казивање угимати као поуздано. Он код суда пориче оно што је рекао код иследне власти. Његово признање нема сва законска својства Сад тек имамо праву забуну, те ее његовом признању не може веровати. Кнежевић очевидно не говори истину. Он је казивао да је донео 2000 наполеона, а то је тако невероватно да ће се белосветском човеку дати толике паре 14 килограма — да суд том његову казивању неће ни поклонити вере. Да је он добио толике паре, он би окренуо у свет, а не би се вратио у Србију да убија Краља Милана. Да је неистинито његово казивање и о прстену, који вели да је при пливању бацио у Саву да му не смета. Дуја мисли, да атентатор није учинио дело велеиздаје, но да је убилац и као такоме се има Кнежевићу судити. У погледу Лукића стоји нехатни по кушај. ДуЈа је уверен да атентатор није учинио ово дело из своје главе но да има инспиратора, и природно је да је истрага те инспираторе морала тражити тамо где се онако пише и говори о Њиховим Величанствима; тамо где су претенденти, те се морачо веровати да је извор у Димићевој ликерџиници. Да ли је истрага то пронашла, ствар је других бранилаца. За Кнежевића тражи робију, јер за то има и политички интерес, те да се његовим животом да могућност да се пронађе права истина. Милан Мостић г. Милан Мостић је бранилац Влајка Николића. Сам овај догађај доказу-

је да наша полиција не одговара потреби. Атентатор није пао с месеца. Све што се знало раније о Ђури било је довољно да полиција сврати на њега пажњу, да га уклони и тиме отклони и избегне се атентат. Кнежевић прави путовања, тражи и добија пасош, одлази и враћа се у Букурешт, седи у комшилуку полиције, у „Македонији", тумара по Београду, а полиција о њему не зна ништа. Али не само то, атентатор је извршио дело и покушао да бега али је ухваћен, но ухватили су га грађани а не полиција, јер би по њој он умакао. Неумешност је њена и у истрази. Правилно јој је само, да атентатор није сам. А могао је бити сам ако је психички ненормалан, а истражна вдаст то није никако испитала. За тако посматрање било је доста основа, на пример исказ Уроша Пантелића да атентатор воли самоћу и да је напрасне нарави, а то се доказује и његовим држањем на претресу. И његови искази давали су основа за то. И ако атентатор никога, нарочито радикалне прваке није теретио, они су ради сваке сигурности стављени у притвор; подиција их гуе^затворила и ако против њих ништа не стоји ни из истраге ни из исказа атентаторових. (Преседник га опомиње, да је атентатор на првом исказу теретио Влајка). Мостић вели да је говорио о радикалним првацима а не о Влајку. Он сад говори о општем делу одбране, а пошто он брани неколико оптужених, то ће дати одбрану уједно и то за Влајка, Стојана Протића и Ацу Станојевића. Они су дакле похапшени и ако их није теретио атентатор. Из тужбе се види да их је теретио Крезовић, али се није видело од кад се то датира. Међу тим држ. тужилац данас је рекао да је то о Крезовићу и од Крезовића раније држ. власт знала, те излази или да држ. власт није хтела да га ухапси или га резервисала за други пут, а и једно и друго је неправилно. Позната је Мостићева лојалност према двору. Да му се не би пребацило, он ће у одбрани изоставити речи „Њ. ВеличанСтво" ради краткоће. У држ. тужби помиње се Краљево писмо од 11 октобра. Признаје да су и све политичке владе грешиле и да су и све опозипије претеривале. Краљ је видео да се даље не може тако и Краљ је написао оно писмо, да жели васпоставити ред и законитост, па је то најозбиљније препоручио својој влади. Кад је суд ставио питање Пашићу о занимању, он Је дошао у забуну како да одреди свој положај у друштву. Мостић прича шта је све био и какав положај заузимао Пашић. (На примедбу преседникову да о томе не говори, јер не брани Пашића, Мостић пристаје). Стојану Протићу се замера што је казао „командант активне војске" а не „Њ- В. Краљ Милан", па за то је Протић тужен. Мостић подноси „Српске Новине", где такође стоји само „командант активне војске." Ако је за то крив Протић, он да је крив и уредник „Срп. Новица", а он није тужен. Дакле, неједнако по.едудењ&јГ) 7 у> вд ане зо дви н Ниаом (наставиће се).

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Дневни путнички воз од Београда до Ниша, који је данас и јуче због сметње у Раљском тунелу полазио одавде у 1 саг и 27 минута по подне, почев од сутра 7-ог овог месеЦа, полазиће из Београда по старом реду вОжње, а то је у 8 сати и 30 минута пре подне.

Продужење извгштаја с артрееа шлази у сутрашњем јутре њем броју нашем. Одгововаи уредник М. П. ЖивадиновиК

Нова Трговачка Шгампарија (Кнез Михаилова улица)