Мале новине

био посвећен у све тајне свога бившег друга атентатора, који и сам вели да Урош ништа није знао. Иначе би целу ватрогасну чету ваљало довести на оптуженичку клупу. Кад нема других противних доказа, онда се његово мењање имена мора примити онако, како је Урош објаснио. Ни Лврам Савић у погледу доказа не стоји горе. Пашић пориче да је Авраму казао оне речи, а ни сам Аврам не вели да му је Пашић говорио оне речи. Сведоку Јовани и њеном сину не треба вевовати, јер је доказано да су с Аврамом у непријатељств}. И зар ће Пашић говорити таке речи једном Авраму, кад их не говори ни много ближим ни интимнијим пријатељима. И Аврам је невин. Моли суд да његове клијенте ослободи. Милан Поповић Г. Милан Поповић брани Анћелију и Младена Јовановића, Јована Тодоровића из Баничине и Јована и Милена СтеФановића из Грлишта. Ислеђењем је утврђено, да су његови клијенти потпуно невини. Нису доказани никакви интимни односи између Анђелије и Ђуре, а има основа само за љубавне, што Анђелија пориче. Па нека су и постојали ти љубавни односи, зар је то доказ да је Анђелија не само саучесник у завери, но и да је знала за њу. И сам Ђура признаје да Анђелија ништа није знала. Нема доказа да је Анђелија долазила Ђури у Македонију ; то поричу и Ђура и Анђелија. а то је видео само портир Петар а сва остала послуга није то видела. Портир час вели да је Анђелија плавуша и у немачком оделу, а сви видимо дајеАнђелија црномањаста. Ђура вели изречно да му писма није писала Анђелија, но Мара Младеновић. Али и да је писала, опет за то она није морала знати за атентат. кад се не зна шта је у писмима. Добри односи Анђелијини с Пером Ковачевићем сроднички су. Али то још нше саучешће или знање о атентату, баш да је Пера и умешан у ту стзар. Према свему верује, да ће суд Анђелију огласити као невину и ослободити сваког плаћања. 0 Младену вели ца је часно и верно као војник служио од ране младости и доведен је на оптуженичку клупу само за то, шго се вели да је његова жена имала односе с Ђуром. Младен је прост човек и не зна ништа о политици, но само да верно служи Краљу. И тај човек доведен је овде завелеиздају! Бранилац опширно Објашњује односе посилнога са својим претпостављеним, али то није ни интимност ни доказ да је Младен знао за атентат. Младен не пориче састанак с Ђуром на Чукарици, али је одмах на сасвим прост и истинит начин то и објаснио. Кад је Младен завереник, зашто би сачувао у купатилу драгоцен живот Краљев у оно исто доба кад се пуца на Краља Милана Младенови добри односи с Пером Ковачевићем објашњени су сродничким односима с Анђелијом. Исказ жандарма, да им је Младен забрањивао на аду није никакав докоз, на против доказује његову верност Краљу, пошто је он као војник имао више вере у својим војницима но у непоузданим жандармима. Према свему Младен је невин и моли суд да га за невина прогласи и ослободи свију плаћања, тим пре што га ни сам атентатор не терети.

У одбрани Јована Тодоровића вели да и онај основ који је противу њега изнесен не може опстатии — јер није ничим доказвн а још мање оснажен. У одбрану Јована и Милена Стевановића навео је, да и ако су казали„ако није сад иогођен — биће погођен други пут." То не значи да су знали за велеиздају. Моли да се као не криви п усте. Награду тражи по уверењу Суда од сваког клиЈента. Вдада Бошковнћ Г. Влада Бошковић овд. адвокат бранилац је Ђоке Стојковића и Стојана Протића. Одбрана г. Бошковићева гласи : Господо судије. Положај нас адвоката, којима је у део аало да на послетку говоре, врло је тегобан. Тегобан је с тога, што све оно што се имало рећи и замерити државној тужби, не само да је већ речено и вамерено, но у многоме већ је и понављано, које у одбранама адвокатским, које у одбранама самих оптужених. Услед тога ми смо иаложени опасности да понављамо ствари које су овде већ чувене, и да с тога будемо досадни. Ипак ја вас молим да ми за кратко време поклоните вашу наклону пажњу, а ја ћу се постарати да будем кратак. Госиодо судиџ! Ваш задатак као судиЈа, а наш као пра вобраниоца и ако донекле изгледа супротан у ствари је један иста: И вама и нама главна је задаћа да пронађемо истину, да обезбедимо правду за свакога, да на једно дело, које је већ по самој природи евојој морало бити припремано и рађено тајно и у мраку, проспемо довол>но светлости, како ће невина јасно бити разликовани од кривих, и како ће свакоме бити суђено само према делима његовим. (Јест, г. г. судије, моје је тврдо убеђење да је вама као судијама исто толико стало, колико и нама правозаступницима), да мач судијске правде не само не посече, но чак и да неокрзне ниједнога невиног и недужног, јер где невини страдају ту је наЈ 'вероватније да ће прави кривци избећи заслужену казну и остати и даље као једна озбиљна опасност за друштво и ред државни. Можда ба се могло приметити да ми правозаступници често морамо да бранимо и оне, о чијој смо кривица сами потпуно убеђени, док ви као државне судије имате дужност да осудите тог кривца, дакле да су нам задаће са свим различите и супротне. (Не поричем да то може бити и да таких ситуација можда има и у овом претресу). У такав положај да браним човека пред судом у чију кривицу и сам верујем, долазио сам више пута као јаван правозаступник. Но то је бивало само у обичним случајевима. Што се тиче пак овога вадашњег случаја, изванредног и по својој природи и по огромном значају и последицчма, што их је могао имати за целу нашу државу, ја ево свечано изјављујем одмах у почетку да сам се одбране оптужених у овој парници примио у пуној вери да доиста браним невине л»уде и да том одбраном имам да послужнм оним истим великим и светим задатцима, којима уверен сам, служите овде и ви као судије државне. С тога вас покорно молим, г. г. судије да ми дозволите да о овој етвари рекнем коју онако у опште, узимајући сво ово дело у целини, али ипак зато остајући потпуно у међчма најнужније одбране мојих клијената г. Ђоке Стојковића и г. Стојана Протића. Рекао сам гоеподо, и ево опет понавл»ам да је дело што га данас овде извиђамо и судимо дело такве природе, које се морало припремати у највећој тајности и да се према томе не може ни тражити да се кривица оптужених докаже актима и Фактимч, као апсолутна и несумњива истина, као 2 пут 2 равно 4. Али баш с тога, што је ово дело тако прикривене и тајне природе света је дужност свпју нас и вас судиЈ'а и нас правозасту пника да при тражењу истине у њему будемо врло обазриви и да најсавесније избегавамо све оно што би нас могло помутити и спречити налажењу истине. Та наша дужност у толико }е већа и светија што је ово дело тако тешке природе да кривци његови најтежим законским кизнама чав и губитком главе вмају да плаћају наметнуте им кривице

Али и ту није сва тежина што би услед олакога оцењивања појединих Факата, можда могли тешко настрадати и неки невини л»уди. Не, по момв скромном разумевању главна и највећа опасност лежи у томе, што би осудом невиних људи могло бити заклоњени и у присенак бачени баш најглавнији творци овога мрскога злочина, чиме би за будућност Србије створене биле две врло озбил»не опасности, а имано ове: С једне стране осудом невиних л»уди посејано би било страшно и опасно семе неверовања у правду државних судова српских, као и семе освете и покајања неправедно осуђених од стране свију оних, који су тим осуђеницима блиски и који у њену невиност иекрено верују. С друге пак стране, осудом невиних били би заклоњени прави, истинеки; они би остали у присенку, те би првом приликом опет покушали своје опаке злочине, охрабрени тиме, што им је Једном већ пошло за руком да се заклоне и да остану некажњени за своје гнусно недело. Из тих разлога дакле, ја вас мо.шм господо судије, да будете врло обазриви при оцењивању појединих Факата и чињеница, које ставл»ате на терет оптуженима, а посебице мојим кли) ентима. А баш у име те толико потребне обазривости, ја вас молим, да најозбил»ни]е и најсавесније узмете у оцену ове чињенице и околности: Чим се десио овај богомрски злочин, одмах у првом узбуђењу пале су са узвишена места речи, које су Пашића и његове другове бележиле као истинске подстрекаче и творце учињенога злочина. Од мене је далеко и сама помисао да што сумњичим искреност ових значајних речи, изговорених у јаком овако узбуђеном и еудбоносном тренутку. Али ја молим господу судије, да сами оцене колико су те значајне и у истинском уверењу изговорене речи, на тако високом месту, неминовно морале утицати на цео ток и истрагу овога крупног недела, нарочито кад се узме у обзир, да су одмах још те ноћи и неиосредно за тим убрзо били поапшени г. Никола Плшић и многи његови блиски начелни пријатељи. Наглашујући још једном да је мени у целом овом процесу најглавније да пронађем еушту истину и помогнем коначној победи истинске правде, ја молим нека ми је дозвољено да искажем ово моје најдубље и најтврђе уверењо које се саетоји у овоме: Пажљиво сам слушао и пратио све што је у току ове значајне и судбоносне парнице изнесено и утврђено овде пред судом, с једне стране државном тужбом, а с друге ст^ане одговорима оптужених, сведоџбама сведока одбранама бранилаца и истицањем свију важнијих момената, који еу се јавили у овоме претресу. И из свију тих Факата и чињеница ја сам стекао ово, можда и погрешно, јер смо сви грешни л»уди — али моје дубоко и иетинско уверење, које се састоји у овоме: Оглашујући арпоп једну гомилицу радикалних првака као истинске подстрекаче и творце Иванданског злочина, државна тужба учинила је ову тешку и капиталну погрешку. Она ее одмах у почетку, још при првим корацима својим опасно помела, и место да истражује праве подстрекаче атентата, она се бацила на сумњиво земљиште д* иабирчи доказе, којима ће окривити похапшене, и ту се онда још више изгубила у потрзању свакојаких ситница и привидности, које би како тако, које би ма како, посредно или непосредно могле послужити као неки докази противу похапшених. (наставиће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Краљев послаиик. 3* Краљевог посланика, иа НародноЈ* Скупштини постављен је г. Душчн М. Спасић, начелник минастарства нар. привреде у одељењу за земљорадњу и сточарство. Отпуштен. Петар Живковић, писар прве класе Управе града Београда, огауштен је из државне службе. Уважена је оставка конкрактуалном апотекару четврте класе К«рлу Штернбергу. Нов адвокат. За адвоката при смедеревском првостепеном суду постављен је г. Светозар Јанић, члан Касације у пенсији. Шампионат. Због рђавог стања друмова, Управа Пр. Срп. Вел. Друштва била је при-

ХОТЕЛ КОД ЕНГЛЕСКЕ КРАЉИЦЕ ПЕШТА ИЗВРСНА КУЈНА. КАФАНА. РАЗНИХ СРПСК1Х НОВИНА. ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ