Мале новине

стуиник бугарске дипломатске агенције, и Машулов секретар руског посланствд. Почетак претреса. По рвду, као и до сад оптужени су увадени у судницу тачно у 8*28 сах. к»д је и отпочет претрес. Дчнашњи дан отпочет је одбраном, коју је по пхтаипарским кривицаца Стоја,на Протића дао овдашњи адвокат : Милан Мостић Говорећи о белешци, где се вели да је „командант активне војске* посетио у поноћи пок. Рибтића, вели да је стил обичан, какав се у новинарству употребљава ради регистровања догађаја. Сама тужба даје доказа да ту нема увреде, јер се упушта у опширно коментарисање. Сам наслов „висока посета" даје доказа да ту нема ни увреде ни намере за увреду. Осим тога, увреда се изводи што није речено и «Њ. В. Краљ Милан." И ту не може бити увреде, јер нема намере, што би било дешњарија и то се не може претпоставити код озбиљног листа и код озбиљног човека као што је Стојан. Он је и раније називао Краља Милана командантом активне војскс, па није био тужен, а да има увреде власт би га тужила. Па и надлежне власти сматрају да ту нема увреде, јер у службеним новинама стоји само „командант активне војске* без титуле „РБ. В. Краљ Милан." Дакле ту отпада свака увреда Тако исто нема увреде ни у другој белешци, да је та посета учињена „из споредне улице." Иста таква белешка истог дана изишлајеу „В. Новостима", а то је могло бити само из заблуде, јер често дворска кола с ливрејисаним послужитељима пролазе, па је могуће да су така кола с Краљем Миланом или којим ађутантом прошла том улицом, те су тако и Стојан и „В Новости" могли држати да је Краљ Милан из те улице посетио пок. Ристића. По ова два дела треба Стојана ослободити као невина. 0 „Одјековим .Листићима" даје одбрану у смислх-одбпаш? Пјхх ^ ј«па. Т1 органилац се позива на закон о штампи и вели да „Одјекови Листићи" нису повремени политички спис, па да се Стојан морао управљати по законским прописима о повременим политичким листовима, на која се тужба прзива, те и ту је Стојан невин, па га треба као невина ослободити. За белешку „Зар и то сме да буде" која се односи на г. Арсу Милинковића, вели, да је сведоцима и актима доказано, да је према свему могао ми-' слити да је истинито оно што је наштампано, те према закону Стојан за то не може би ги одговоран и моли суд да га и за ово дело ослободи као невина. По тужби Београдске Трговачке Банке највиши суд је нашао да не може бити увреде и клевете према моралним телима, корпорацијама. Али та одлука није постала извршна и тако је ствар дошла пред Преки Суд. Кад је највиши суд нашао да ту нема дела, онда и суд ће усвојити то и ослободити Стојана. У погледу оптужних тачака даје Стојан измишљеним и изопаченим проношењем Факата омаловажавао и изла гао владу мрзости и презирању, вели, да треба имати речи из чланка „Спорне жељезнице" па да се види стоји ли оно што се у тужби вели. Но то нема па не може ни бранити. За то вели судијама: „Бог вам, а душа вам". У погледу чланка „Зајам" вели да је доказ да Србија нема кредита то, што се морало приступити зајму код Нар. Банке од 10 милијуна без припита банчиног. 0 тужби Милоша Савчића вели да му је Савчић казао да ће одустати од

тужбе и он је јамачно то учинио, те за то нема потребе да брани Стојана. 0 увреди коју је Стојан у жалби касацији нанео првостепеном суду, бранилац дозвољава да је дело увредљиво и клеветничко и да Стојана треба осудити, али само тако ако не стоји оно што је Стојан у жалби навео, а ако стоји, онда је суд доиста погрешио, јер Је узео на себе улогу и суда и тужиоца узевши у инкриминисане изразе и оне изреке, које је навео тужилац. (Држ. тужилац позива се на закон о штампи и вели да се не мора сав оптужени чланак наводити но само главне реченице). Мостић пристаје на то, и вели ако је тужилац навео главне реченице, и суд их је морао увести у побуде, а не уводити и реченице из чланка које тужилац ниЈе навео. 0 увреди министру преседнику др. Владану Ђорђевићу вели, да први став отпада; јер се ту говори о др. Владану као приватној личности, јер нема његове приватне тужбе. Други пасус, помиње већ др. Владана као министра преседника, али ту нема ни увреде ни клевете, јер се у тим изразима налази само критика рада владина, а то закон дозвољава. Ни овде нема дела, те и за то треба ослободити Стојана.' У погледу увреде пок. Ристића усваја одбрану Стојанову, јер је Ристић умро, те Бог да му душу прости, а неће бранити Стојана, но нека суд сам цени. Што' је Стојан у „Одјеку" штампао акта и пресуду дисциплинског суда по кривици Владе Илића адвоката из Лознице, вели да се по закону сва свршена акта могу штампати Ова су акта свршена и Стојан их је штампао, те за то није крив. Држ. тужилац На позив преседников држ. тужилац узима ре г . и вели. да се одбране ј Iлсганоме СТ5до на ТО. кики пшрош није вођена правилно и да се тужба оснива на претпоставкама. Да то није истина, види се из акта ислеђења. Он констатује, да и покрај јасних Факата, да је атентат извршен и зна се у ком циљу, опет је Милутин Марковић изнео као да је атентат намештен ради гањања радикалних првака. Вештаци су казали да је револвер такав да може убити. Браниоци се даље труде да побију Кнежевићев исказ, па су чак изнели и мишљење што Кнежевић није психијатрички испитан. Тојетражење неумесно, јер Кнежевић ничим није дао повода да се посумња у његово душевно здравље. То се види из свих његових исказа који су се поклапали у свему што је главно. Ако и то изводи из његовог покушаја порицања, то је обична појава код криминалних процеса, али је он то оцрицање сам побио и остао при првим исказима. Браниоци сумњиче и Крезовићеве исказе и веле да је његова личност загонетна и сумњива. И држ. тужилац то признаје и за то је доведен на опт. клупу. Али оно што је он казао много пре атентата, власт није могла не узети у обзир и по том исказу не радити. ПризнаЈе да је Крезовић имао два имена, али тако се и ради код иослова оваке врсте, какав је имао свршити Крезовић. О писму Алексија Кара ђорђевића, за које један бранилац вели да га држ. тужилац није могао прочита ти, вели да га је истрага разумела и на основу тога испитивала Радомира Милинковића. А кад је дошло на ред да се на суду прочита писмо, оно није било преведено, а он није сматрао да му је дужност да га на суду чита.

Изјави Балугџићевој неверује. Али нека је баш његова изјава, она нема д^казне вредности у погледу оптужених. Оч је или -из пријатељства или по наговору могао дати такву изјаву, јер зна да га ни глава не може заботи. 0 Љуби Живковићу не тврди се категорички да је он писац брошуре „Буна у Србији" нј да је у њој основна идеја Љубиног предлога. Не стоји да тужба тврди да се Кнежевић у Београду с Пером Карађорђевићем састајао, јер тужба изречно вели како држи да је то био ко од агената Карађорђевићевих. Иследна власт саслушавала је потребна лица у погледу одласка Влајка Николића у ликерџиницу, али сви су казали да не знају и да то не тврде, а ти састанци су према Кнежевићевом искЗзу обично бивали у вече, кад сведоци нису могли видети Влајка. Браниоци веле да се туженима не могу стављати на терет дела за коЈа су раније осуђивана. Држ. тужилац сматра да се они не могу узимати као поврат, али увек могу као основ подозрења. Све Пашићеве хартије у рукама су власги и он признаје да има хартија из којих се види потреба Пашићева одласка у Зајечар, али се њима може и маскирати тај одлазак. Нема места позивању сведока Мијаила Душманића да Пашић ниЈе одлазио у пажаревачки парк, јер су Душманић и Пашић у врло интимним односима. Али и да се испита тај сведок, шта би он могао потврдити ? Од куд он може знати да сведок Јеврем није долазио у Пожаревац. Покушај Таушановићевог браниоца да ослаби утисак тужбе о Таушановићевим забелешкама донео је Ранкеову историју и читао неке пасусе; али у тој историји нема оних Таушановићевих речи 0 Краљу Милану у тој историји никако се и не говори. Неумесно је тражење Живковићевог боаниоца да се објаене извесни пасуси, Јер^е у тужои све ооЈашњено. Нема места позивању сведока на које се позива бранилац проте Ђурића јер ни сам Крезовић не вели да је баш у подне био на ручку. Не може се Крезовић огласити као сведок, јер није сам јавио власта но тек кад га је власт ухватила он је казао шта има. Нема вредности испитивати „Мату", Љубу Матића, а и сам Павићевић признаје да је њега звао Матом. Нема места ни позшању сведока на које се позвао Радоми) Милинковић, јер би они имали да гведоче односе његове с Анђелићем, а и сама тужба признаје те одное, само што тврди да су они привини, Збиља чудно је да је један окр. начелник завереник, али ми баш у нашј историји имамо примера да су љди најугледнијих положаја улазилиу завере. Остале нпомене бранилаца су без вредности. ђ закону о Преком суду он има поднги еамо списак доказа а не да их полоди под законске одредбе. Остаје ри тужби и тражи да се суд руковод само својом савешћу да суди по *ом убеђењу. Зашжа реч тужених Стеаатура КнеокевиИ. Хоће да каже све иину, јер се ваља растајати с душом и лом. Уцвелио је неколико породица ^ЕСивку Анђелићу одузео живот. НкЗлајко, ни Ковачевић, ни Димић, н^нђелија, ни Младен, ни Урош ни ништа знали за атентат, нит^су га наговарали, а теретио ихе, што је мислио да ће се поредзих и он извући и спасти главу1оже му се и неверовати,