Мале новине

Пашићева иеповеет Завршна реч Пашићева пред Преким Судом читав је политички догађај. Мисли и суђења, изнесена у тој исповести, важна су сама по себи, и она би имала свој значај и онда, да их је изговорио и какав обичан првак радикални. Наравно, да је њина важност у толико већа, кад их чујемо, из уста првога међу првима, чујемо их од двајестогодишњег вође радикалног, од самога — Николе Пашића. Али не само по суштини својој и по личности која је истиче — та је исповест исто толико важна и по времену и приликама када се дешава, као и по начину како се дешава. Г. Никола Пашић један је од оних ретких радикала, он је једини првак радикални који је пуних двадесет и пет година радикалисао и истицао се у прве редове, а опет за то никад није био ни хапшен, ни глобљен, ни окован, ни лично осуђиван. Сви други иоле угледнији радикали подносили су за странку хапшења и свакојака гоњења. Једини Пашић био је те „талије", да се увек нађе међу првима онде, где се деле почасти и жању плодови какве борбе, а да га никад нема онде, где се подносе напори и жртве. Он је сретно изврдао чак и из страшне и крвав-е 1883. год. Док су његови другови из Главнога Одбора, у тешким оковима, у Зајечару слушали како им г. Рајовић декламује језовиту пресуду Прекога Суда: „на..а..а... смрт!".... г. Н. Пашић чуоје ту пресуду, само из даљне даљине; чуо је за њу тек преко новина и чуо чак тамо негде у Румунији, у Букурешту, у највећој сигурности !.... Прва и јединствена г. Пашићева осуда било је ово његово последње тамновање у Пожаревцу и сад овај притвор због атентата. Тако, после пуних двадесет и пет година свога радикалисања г. Пашић се сад први пут сам лично сусрео с једном истински озбиљном и истински опасном ситуацијом !.... Јес, у свом педесетогодишњем веку и двадесетпетогодишњем политичком животу, г. Н. Пашић дошаојесад први пут у положај да се озбиљно су очи са самим собом, да се суочи с целом прошлошћу својом, да озбиљно подвргне критици цео свој досадашњи политички рад и то како свој политички рад лично, тако исто и политички рад своје радикалне странке, коју он већ 20 година води !... Да, ту се сад први пут Пашић нашао пред страшним проблемом: бити или небити ? Он је ту сад први иут стао пред отворен гроб и осетио ледену руку неумитне смрти како се дотиче чела његова. Он је ту сад први пут морао да загледа у ону тајанствену бездан што се смрт зове и сам да завири у отворену раку која иред њим зија и у коју су дотле, у многоме и његовом кривицом, легли већ толики другови његови. Он је појмио и разумео сву пресудну важност онога тренутка када последњи пут говори пред својим судијама, када даје последњу реч којом има да одбрани не само своју главу, већ и своју част, и то не само пред еадашњошћу, већ и пред судом будућности, који ће му тек потомство изрицати. У томе свечаном, судбоносном и страшном тренутку Пашић је у души својој осетио једну неодољиву потребу и једну свету дужност да рекне истину, да искаже оно што у истини као Србин мисли и осећа и из његове узбуркане душе и потресена срца излиле су се оне истините мисли и они

искрени осећаји које смо ту ономад оц њега чули. Јер ако икада и игде, сада и овде Пашић Је изнео збиља само оно, што у истини мисли и осећа! Велика озбиљност и тежина тренутка чисто су га обасјале родољубивом увиђавношћу; њему се разведрило и у глави и у срцу и он је као Србин осетио само једну голему и неодољиву потребу: — да буде искрен, да каже оно што у истини мисли и осећа, да се чистосрдачно и искрено јавно исповеди !... И он је тако и учинио, без обзира како ће се то допасти његовим политичким друговима., а нарочито без обзира како ће то примити они туђински шпекуланти, који бајаги бране срп. радикале и српске народне слободе, а у истини једино им је стало до тога, да и у овој земљици што дубље посеју семе вечитога раздора и бескрајњих размирица из којих би само они црпели користи. Ето, дакле, за што г. Пашићева завршна реч пред Преким Судом заслужује нашу општу и озбиљну пажњу. Она је збиља Пашићева јавна исповест или као што смо већ рекли његов политички тестаменат. Сам Пашић вели: „Пошто сам издржао затвор, ја сам се решио да се повучем с политичког поља. То је искрено, господо, и немојте ми замерити, јер ја, кад дам реч никад нећу последаје опоречем". И ми овде верујемо Пашићу. Ми верујемо да су оно његове искрене мисли и осећаји, што их је изнео у својој завршној речи. С тога ћемо и узети да их редом разгледамо.

СТРАНЕ ВЕСТИ (од 9 септембра) Беч. У службеним новинама изаћи ће у суботу царска наред^ч, којом се на основу § 14 промулгара цар* !еШ и трговански сглез између Аустрије и Маџарске Беч. Из обзира на штедњу бугарска влада решена је, да цредузме знатне измене у својим дипломатским заступништвима у иностранству. Како с меродавне стране уверааају, ради тога ће се сасвим укииути дипломатскч заступништва у Атини и на Цетињу, а по свој прилици и у Паризу, пошто су по мишњењу владе та заступништва излишна. Кил Руеки царски супружници приспели су овде у 9 сах. аре подне на „Поларној Звезди." Пре^ њима су парадирали зојници с немачких ратних бродова. Париз. „Орор" доноси ову изјаву, коју је потписао ДрајФус: Влада републике вратила ми је слободу. То не значи за мене ништа нечасно. Од данас ја ћу наставити да се поправи страшна заблуда, чија сам ја жртва још и данас. Ја хоћу да Француска коначном пресудом сазна, да сам невин. Моје ће се срце тек онда смирити, кад немадне више ни једног Француза, који би ме теретио за злочан, који је други учинио. Париз. Поводом помиловања Драјфуса министар војни ђенерал ГалиФе издао је дневну заповест, у којој се вели да је та ствар свршена. Сви се морају повиновати помиловању, као што су се повиновали пресуди ренског ратног суда. Не може бити више говора ни о каквом кажњавању. Заповест «е завршује речима: „Молимо вас — а ако је потребно, заповедићу вам — да заборавите прошлост и само на будућност да мислите. Живела војска, која не припада никаквој странци, но само Француској." Париз, Влада ће поднети предлог за амнестију. Кад парламенат усвојн тај предлог, онда ће последица тога бити да нзостане оптужба против Мерсија и да Пикар поново може ступити у војску. Да би се спречило суђење Золи и Ренаку, потребан је пристанак Естерхазијева ратна суда и Анријеве удовице. Обојица би се имали задовољити изјавама. Али Зола и Ренак за сад налазе да то није довол»но. Хире из „Фигара" прати "Драјфуса и његова брата на југ. Хире ће сутра послати извештај. Карпанђа. ДрајФус је данас пре подне прис пео овде и одсео код свога рођака Балабрега на његову имању „Ла Кинтин." Драјфусова

жена, која је јутрое пошла из Париза, приспеће вечерае Драјфуеово здравл>е не дозвољава му да прима посете. За његов долазак брзо се сазнало, али није изазвао никакве маниФестације. Овде су приспели многи агенти безбедноети. Цариград. Бугарски кораци код Порте у ствари црквеног спора у Куманову имали су успеха. Повучене су наредбе, у којима су Бугари гледали крњење одобрења султанова којим се њима уступа велика црква у Куманову, и одустало се од захтева да се Србима уступи земл.иште за грађење цркве Тиме је опет отпао компропис за умирење Срба. Бојазан је да се испуњењем бугарских жел,а опет не изазове незадовол.ство Срба, који су већ у дарили темел. за цркву. Цариград. Немачко посланство је у Јилдиз Ћошки и на Порти службено демантовало вест неких лиетова о тобожњим саветима цара Вилхеима грчком престолонаследнику Константину. Цариград Порта је сад коначно празнала бугарској влади право, да код Тунџе и Арабџибајра на бугарско-турској граници подиже стражаре. Париз. Једна депеша дахомејског гувернера јавл.а: Немачку миеију за ограничавање Тога напали су урођеници КаФери. Да би победили оружани отпор становништва, еједннили су се мисије француска. и немачка у потпуној сагласности под вођством Француског комееара батаљоног команданта Клеа и морале су силом крчити себи пуга. Исто тако су морале 5 септембра у околини села Лнма издржати неколике борбе, у којима су буатовница с великим губитцима потиснути. На етрани савезника погинуо је с*мо један урођенички коњаник. Лавов. Извршни одбор за словенски новинарски скуп у Кракову телеграФски се жалио намееништву против непушгања словен' ских уредника из Маџарске на конгрее и против гажења законом зајемченог слободног доласка, па је молио за т леграфски одговор. Одбор је решио, ако се његова жалба не задовољи, да се обрати министру предееднику гроФу Туну и да протестује против забране. — Да би по то] жалби донело одлуку, намесништво је тражило акта од краљевске полицаске управе. Према томе тек еутра ако се донеее одлука по жалби. Међу тим позвати еловенски иовинари из Маџарске већ су на путу и сутра после подне стићи ће у Краков. Клерикални пољски листови, који еимпатишу с аутономистичком већином, жестоко нападају маџарску владу, којој пребацују брутално угушивање Словенства. . Они ч веле да се Пољаци ради одбране морају ујединити с осталим СловенимЈГ

ИЗ НАРОДА Из Врањв, 27 августа*) пишу нам: Благодарење. Учитељи и учитељице врањ. основ. школа по донетој одлуци на свом првом већу, држали су са својим ученицима 24 авг. благодарење у овд. саборној цркви, за срећно спасење драгоценог живота Боеговог Величанства Краља Милана I. команданта активне војске, да би и у души омладине оетао трајан спомен милости Свевишњег, коју и приликом Ивањданског атентата указа Србији, штитећи јој Дом славом увенчаних Оореновића. Благодарењу су присуствовали: окружни началник г. Љуба Каменчић са персоналом, п.пуковници г. Никола Миленковић и г. Ђура Станић са целим оФицирским кором, школски надзорник г. Дамитрије Марчић, директор немањине гимназије г. 'Борђе X. Нинић са наставницима и ученицима, шеФови свах надлежателетва са особљем и велики број грађана. За време благодарења радње еу биле затворене. После благодарења учатељи су депешама поздравили у име своје и својах ученика Њзгово Величанетво Краља Александра I. и Његово Величанство Краља Милана 1. команданта активне војске, и цео дан празновали. У очи благодарења сваки је учитељ својим ученицима држао предавање о Његовом Величанству Краљу Милану 1. и објаснио им ову свечаност. У знак веће пажње и поштовања према Творцу данашње Краљевине Србије Његовом Величанетву Краљу Милану, такође на свом првом већу једногласно су донели одлуку. да се све учноннце поред еликв Његовог Величанетва Краља Александра I украее и сликом Његоаог Велачанства Краља Мњлана, цослв нашег узвишеног Краља Александра I. аајвећег заштитника просвете. Учитељима је дужност, да у срца омладине, гаје љубав, верноет и преданоет према Краљу и Отаџбани. — Па има ли где в.гше

•) Због нагомиланог матесијала у лноту овај извештај морао је до сада чекати на шгампање. Урсдн.