Мале новине

Мало Коментара Већ је прошло три недеље дана, од како је у овом листу изишао чланак под насловом: „Плодови сулудастих амбиција", и полемика око тога чланка између српских и хрватских листова на Приморју с једне, а наср таји српских листова, „Дубровника" и „Срп. Гласа" на „Мале Новине" сдруге стране, никако да престану. Гласило умерене хрватске странке у Далмацији, спљетско „Јединство", извадило је из тог чланка оно што му је требало, да би доказало, да су оправдане хрватске денунпијације против Срба: као да они теже преко граница монархије, и ако смо ми баш противно уверавали, доказујући, даје српски народ у тој покрајини исправан и лојалан, и да се у Далмацији не може констатовати никакав успех какве стране агитације Ну као што су Хрватима довољна дватри химнопевца Кнеза Николе - на које смо ми указали — да исплету из тога сптеп 1ае8е тајев^аУв против свега српског народа на Приморју, тако су хрватски листови мислили, да су у чланку „Малих Новина", нашли довољно материјала да докажу основаност и оправданост њиховог денунцијантског и шпијунског рада против Срба. Са хрватским листовима ми се нећемо упуштати у полемику, Држање и писање свеколике хрватске штампе, без разлике политичке боје, против Срба у опште, а оних на Приморју на по се, сувише је политички неморално, сувише одвратно , а да би смо ми имали воље, да се с њом меримо. Ако смо, при свем том, узели да напишемо овај кратки коментар нашем чланку, то смо учинили и чинимо из других разлога и побуда, а не што мислимо, да нам треба дазати рачуна жбирима бечке камариле, коју улогу данас врше хрватски политичари, да би лакше остварили своје „хрватско државно право". Ми се, дакле, овим нашим коментаром обраћамо српским листовима на Приморју, који су нападали и не престају нападати на „Мале Новине" и њеног власника, због чланка: „Пло дови сулудастих амбиција". Нарочито се у томе истакао „Срп. Глас", који је, на суров и гадан начин насрнуо на г. Перу Тодоровића свако јаким погрдама, на начин од кога би се писац имао стидети, кад би имао образа, и ако г. П. Тодоровић и није писац тога чланка, него му је аутор човек, који не припада реду журналиста и који јеуположају, даказујесвоје мишљење независно и потпуно самостално. И као што тај чланак није написао г. П. Тодоровић, тако га исто није инспирисало ни Њ. В. Краљ Милан, као што би се то хтело да докаже у 36. бр. „Дубровника" у чланку : „Ко Љ пеМ гагшшо". За чланак „М. Нов." који је на Цетињу толико озлоглашен. дознао је, — како смо разумели, — Њ. В. Краљ Милан кад и остала публика београдска, која овај лист чита. Чланак је спонтани акт дотичног писца, а не дело чијс било инспирације. Оволико „Срп. Гласу" и „Дубровнику" на знање, а господи на Цетињу на умирење. Радо признаЈемо, да је чланак „М. Новина" била горка пилула за многе; али је та пилула намењена била санирању српског јавног мњења, које је кривицом неких себичњака почело погрешно да гледа на догађаје у Србији и погрешно да суди о својој политичкој судбини. Сваки искрен и паметан патриота српски, признаће с нама заједно, да српска журналистика, са часним изузетцима, данас не стоји на висини свога

позива, јер у место да бистри, она мути појмове у народу. То у неколико вреди и за српске листове на Приморју, који као да су изгубили сваки политички компас, од како је легао у гроб умни Бјелановић. Кадећи преко сваке мере кнезу Николи, они су оваквим писањем на себе и на онај поштени народ на Приморју навукли сумњу, коју су појачали Хрвати гадним и шпијунским денунцијацијама својим. Међу тим, кнез Никола, амбицијозан и уображен, посматрајући култус који неколицина с његовом личношћу тера, топи се у блаженству, у место да саветује опрезност и уздржљивост. С нестајањем Бјелановића, као да је нестало и памети у српских новинара на Приморју. „СрпГлас" мисли, да ће се интереси српства на Приморју најбоље обезбедити, ако у сваком свом броју буде певао химне кнезу Николи,и име његово буде сваки час, и кад треба и кад нетреба потезао, као кебу иза појаса. Бити добар и одушевљен политички декламатор, то још не значи бити и добар политичар. Патриотама на Приморју јамачно се не може бранити да раде на развитку националне свести српске, као што се то није бранило ни за доба Бјелановића, којијенатом задатку радио с пуно такта. Таква радња постаје сумњива, кад се без по требе доводи у везу са Цетињем или Београдом, и кад јој се придаје политичка тенденција. Али, неразумни људи мисле, да и онда раде за српску мисао, кад јој својом радњом само шкоде. Гамбета Је саветовао својим пријатељима, да непрекидно раде за Елзас и Лотрингију и да непрекидно мисле на њу, али да их никад јавно не спомињу. Нека се на ту поуку угледају и оне српске редакције, које својом просутошћу више компромитују ствар народну, но што јој помажу, имајући вазда на уму, да судбина Српства не зависи од њихова решења већ од одлука моћнијих Фактора. Ето што смо ми послали браћи на Приморју ону горку пилулу. И још нешто. Докле српски приморски листови лични култус Кнеза Николе терају онако, са свим без женирања, на штету своје покрајине, дотле они мисле да су стекли привилегију, да се на владајућу династију у Србији натресају до миле воље, и да то није и бестактност, ни какав грех с њихове стране. Осетљиви преко сваке мере, кад се из Београда довикне Кнезу Николи и осталим претендентима на српски престо : К себи руке ! српски листови на Приморју мисле да раде патриотски. кад се стављају у службу претендената и кад помажу да се у Србији овековече трзавице, које се подржавају и потхрањују од српских непријатеља, који се користе властољубивим намерама претендената. Из прибележака, које су нађене код неких првака радикалних, као и из исказа неких сведока на претресу код преког суда види се, како је и сам вођа радикала у Србији, пред неким сељацима глориФицирао владавину раскнеза Алекс. Карађорђевића, човека који је у истини био оруђе аустриско, који је дозвољавао, да аустријски конзул присуствује седницама српских министара и да контролише њихову радњу, — а како опет грде и клеветају Краља Милана, који је примивши влгду у Србији, затекао свега два батаљона редовне војске, две до три батерије топова и један једини ескадрон коњице, који је малену снагу војену развио до тога ступња, да она данас броји шездесет батаљона пешадије, једну читаву дивизију коњице и пет бригада артилерије редовне војске, не рачунајући друге корисне ратне устано-

ве и спрему, и који је, мимо тога, број питомаца за војену академију повиеио од двадесе^ <а две стотине годишње. Нећемо даље спомињати друге познате историјске тековине, које су у Србији под његовом владавином стечене. Ако дакле Краљ Милан није умео да пева за српску мисао, умео је он за њу да ради, и јамачно, оно што је до данас за њу урадио, претеже оне лепе здравице и песме, које је испевао Кнез Николз. Неки српски листови, као да не ј виде око чега се ради, и ако мисле да \ служе српској идеји. Они не прозиру да борба, која се данас у Србији води, није ни партијска ни начелна, у смислу политичком, него да је то борба династичка, коју су повели претенденти. То је подмукло ровење против легитимне династије, у коме се не преза ни од политичких убијсгава, као што то сведоче многи покушаји, да се и наследник Кнеза Михајила отправи на други свет на онај исти начин, којим је и Кнез-Мученик уклоњен са овога света. За све дакле трзавице у Србији носе одговорност претенденти. А листови српски, који немају ни једне речи да осуде атентате и атентаторе, и оне, који су морални покретачи таквих зиочинстава. него још повлађују такву штетну радњу против Србије; листови, који грде нападнуту страну, а каде онима, који за све ове несреће носе моралну одговорност, такви листови, или не знају шта пишу или су поткупљени, да тако пишу. Било једно или друго, они ни у ком случају не служе интересима Србије и Српства. Од свију несрећа највећа је за сваку земљу, кад се дешавају честе промене на престолу, јер оне спремају извесну пропаст држави. Па у место да српско јавно мњење и они, који га стварају, устају и осуђују такву штетну радњу амбициозних претендената у које ср убројави .-и_ г Г .0Сподар Црне Горе и Брда," који се у томе надмеће са својим зетом Карађорђевићем и овога браћом, — у место, велимо, да српско јавно мњење баци анатему натакву убиствену радњу, оно једним својим делом, заведено и погрешно обавештено о приликама у Србији, баца се каменом на оне, који мал не посташе жртва злочиначког предузећа тих српских претендената. То је, што треба једномда се зна. Докле год српско јавно мњење једном не изрече пресуду претендентима и док не осуди оне, који пригворно ласкају гомили и њеним идеалима а који у ствари, ради својих себичних рачуна, ове ицеале ниште дотле ће и непријатељи српске мисли моћи лако да омету Србију у њеном хисторијском задатку. И кад претенденти кураже крајње елементе у Србији у борби против краљевских прерогатива, као и онда, кад интригама индиректно помажу изазивати у Србији крућу и строж\ унутрашњу управу да онда демагогију лакше драже против стања у Србији, — увек они то чине ради својих личних рачуна, а не, што би им интереси српске државе на сриу ле»жали. То је, што се ван Србије не знаи не увиђа. Крајње је време, да се једном почну озбиљно бистрити појмови у народу српском. А како у том бистрењу појмо ва лежи јемство и за његову бољу будућност то ћемо и ми радо учинити што можемо, да народ почне бистро гледати на догађаје и зцраво судити о својој рођеној судбини. Како ће се пак на то гледати с Цетиња, то се нас ништа не тиче.