Мале новине

Врој 5 »ара

ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ

Број 5 пара

К1Е1МЕ гЕИЏИе

МАЛЕ НОБИ

ПОНЕДЕЈБ. 13. СЕПТ.

1Е РЕТ1Т ]0иВИА1

Орган евију који слободу љубе, истинк теже, правду врше, спорвзум траеж, тво^е што говоре и тиме служе отаџбини и српској мисли

ВЛАСНИК

И ДИРЕКТОР ПЕРА ТОДОРОВИЋ

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МИХ. XX. КИВАДИНОВИЋ АДВОКАТ

Преки еуд Јапно суђење- у Преком суду оншуЖенима за атентат и велеиздају, упреду Величанстава и растурање забрањених сииса ПЕТНАЈЕСТИ ДАН 13 сеитембра, ионедељак ире иодне На улици Још око 7 часова почео се свет искупљати пред капију, кроз коју се улази у двориште Преког Суда. Око 7 и по часова искупило се толико света, да је нарастао у велику гомилу. Познаници су разговарали о вероватности, каква ће бити пресуда. Било их је, који су према току претреса и околностима изнесеним на претресу, прорицали смртну казну бар десеторици оптужених, а било ихјекоји су смртну казну прорицали само атентатору. Ђури-Стевану Кнежевићу. Узбуђеност је у публици прилична. У 7 и три четврти сах. у јутру отвори се капија и свет нагрну, тако да су се многи пригњавили. Члан и гшсари полициски, који су били на порегку, брзо су васпоставили ред и унутра пуштали редом једнога по једнога и то само с улазнипима. Судница се испунила брзо публиком. Женскога света било је много Дипломатско твло Од дипломатског тела први су били у судници бугарски отправник послова г. Шишманов, а за тим драгомани енглеског, италијанског, Француског, аустриског, румунског и немачког посланства. Доцније су дошли скоро сви чланови овдашњих дипломатских мисија. Један интермецо Док је публика ишчекивала да се уведу оптужени и изрече им се пресуда, док се у том очекивању и даље расправљало о могућности и вероватности ресултата пресуде, на један пут се кроз судницу чу некаква ларма. Сви упреше погледе месту, одакле се ларма чује и видеше, да дописник берлинскога листа „Локал-Днцајгера" г. Оскар Гелер непрестано ларма и дере се на г. Рудолфа Ротхајта, дописника „Фосових Новина" због некакве столице. Г. Гелер не водећи рачуна о светињи места где се налази, понашао се као да је у каквој крчми. Он се није } мирио нити је постао учтив и миран и онда, кадјепублика нашла за нужно и умесно да овога образотног берлинског новинара стишава и опомиње на пристојност, но је продужио и даље лармати, па сенајзад на Француском језику с највећом лармом обратио преседнику г. Лази Поповићу да га „узме у заштиту". Г. Поповић је учинио сасвим умесно штоје место сваког другог одговора послао члана полиције г. Андру Петровића, да г. Гелера опомене на уљудност и приетојност, иначе да га уклони из суднице. Тек на опомену власти г. Гелер

се смирио. Овако понашање г. Гелерово наишло је на најстрожу осуду у публици, у којој се чула примедба „ гако раде образовани јевропски новинари." УвоЋоње оптужених У 8-26 сах. у јутру преседник нареди да се уведу оптужени Погледи публике инстинктивно се окретоше месту, на коме су била седишта за оптуженике, али су сва седишта била уклоњена, јер оптужени морају стојећки саслушати пресуду. Погледи се за тим окретоше вратима, на која су обично улазили оптужени. Али место њих на та врата уђе жандармериски капетан Никић с 8 жандарма наоружаним пуцжама И 6 жандарма с обичним наоружањем. У публици наста нрма тишина. Ти жандарми опколише меето, на коме су била седиштазаоптуженике. Мало за тим из дворишта чу се звекет окова и непотраја дуго, а четири жандарма уведоше у судницу атентатора Стевана-Ђуру Кнежевића, с тешким оковима, а одмах за њим и остале оптужене, међу којима су: Влајко Никодић, ГТера Ковачевић, Мијаило Димић, прога Милан'зурић, СтоЈан Протић, Иван Павићев! ћ, Љуба Живковић, Радомир Милинковић-Алавантић, Ђока Новаковић који су били у лаким оковима. Истојетако окован лаким оковом и оптужени Димитрије Крезовић, али он није ( дошао у судницу, јјер је болесан, Ни ј оптужени инжињерски капетан Младен " Јовановић није дошао у судницу, јер је и он болесан. Изглед оптужених Оптужени су изгледали забринути и преплашени, бледи, малаксали. Дауба Живковић и Иван Павићевић били су у врскапутима с издигнутим јакама, а Стојан Протић у зимском капуту. Атентатор Кнежевић био је узбуђен такође а јагодице на образима поруменеле. Он је тражио од преседника столицу да седне, али је није могао добити, из разлога што оптужени морају стојећки саслушати пресусуду. Влајко Николић гледао је тупо пред еобом, више намрштен но до сада, иначе миран. Пера Ковачевић стао -[ је „мирно" као војник и руке држао I „у прописном ставу", а Мијаило Димић укочено и нетремице гледао у судије. Прота Ђурић био је у папучама, немирна погледа и нестрпљив, блед више но до сада и једнако руком брише чело и очи. Пашић блед погнуте главе, а Коста Таушановић блед, мирна погледа. ЈБуба Живковић нервозно и унезверено погледа час десно, час лево, Кад су оптужени ушли и стали на одређено место, у публици наста жив покрет, многи се почеше пењати на столице да бол,е виде оптужене, али их жандарми, одређени за поредак у судници, спречише, повратише тишину и свак је мирно седео на свом месту, очекујући шта ће даље бити.

Пресуда Пошто су оптужени заузели своја места и публика се стишала, преседник г. Лаза Поповић устаде и рече, да је Преки Суд по извршеном извиђању по делу атентата и велеиздаје проучио сва акта и материјал, прикупљен ислеђењем и на претресу, па је према томе донео одлуку, која ће се сад прочитати. Али пре но што се пресуда прочита, он прозва све оптужене и сви су ту осим Крезовића и Мпадена Јовановића, који су због болести остали у својим затворима За тим преседник даде пресуду г. Таси Кузмановићу судији, који је гласно и разумљиво прочита. После опширне мотивације и квалиФикације дела, коју ћемо донети у нашем листу, г. Кузмановић прочита пресуду, којом се за дело Ђелеиздаје осуђују: На смрт : Ђура -- Стеван — Кнежевић и Ранко Б. Тајсић, који се налази у бегству на Цетињу; На 20 година робије у лаком окопу\ Влајко Николић пуковник, Петар Ковачевић бив. општ. писар, Михаило* Димић ликерџија, Антоније Урошевић гостионичар из Букурешта, Стојан Протић новинар, ЈБуба Живковић адвокат, прота Милан Ђурић, Димитрије Крезовић, Радомир Милинковић - Алавантић, Иван Навићевић адвокат иа Неготина и Ђока Новаковић поручник у пенсији, За увреду Величанстат: иа 5 год. затвора : Никола Пашић, Анђелија Мла,дена Јовановића, Гаја Милорадовић из Деспотовца, Јован СтеФановић из Оштреља, Јован Тодоровић из Баничине,. Јован и Милен СтеФановић изГрлишта и Тома Рајковић из Извора; на 9 година затвора: Коста С. Таушановић. Путтени су као некриви: Аца Станојевић, Урош Пантелић, инжињерски капетан у пенсији Младен Јовановић, Ђока Стојковић проФесор у пенси§и„ Настас Маринковић из Белог Потока и Аврам Савић из Ратаја.. Како је саслушана пресуда Публика је у највећој тишини и с највећом пажњом саслушала пресуду. Оптужени, очито се по њима видело„ са страхом су очекивали изрицање пресуде. Али што је судија г. Кузмановић даље читао пресуду и лица у многих оптуженика, -нарочито интелигентних а поглавито оптужених адвоката, постајала су светлија; јер су из мотивацИја пресуде и позивања на параграФе јасно увиђали да их је мимоишла смртна казна. ЈБуба Живковић је постао слободнији у кретању. Иаеле пресуде Пошто је прочитана пресуда, осуђени Иван Павићевић узвикнуо је: „Живео Краљ Александар! Али не дао Му Бог да има оваке пријатеље" (показује на судије.