Мале новине

Свршило ее! Преки Суд изрекао је своју крупну и тешку реч — јуче у јутру он је саоиштио оптуженима своју осуду, поделио је правду према савести и према најбољем схватању и нахођењу своме! Али има нешто што је веће и светије и од саме правде, а то је — племенишо милосрђе\ Њ. Вел. наш преузвишени Господар и Краљ Александар, у неизмерној милости свога великог и племенитог срца, изволео је одмах у путу милости ослободити од даљега издржавања казне г. Николу Пашића, који је усвојој завршној речи пред преким судом дао онако несумњиве доказе, да се искрено каје за своје досадашње политичке грехове, као и уверење да у будуће неће упадати у сличне погрешке. Овај великодушни акат племенита милосрђа Краљева нов је доказ, како велико срце куца у родољубивим грудима нашега узвишеног Господара! Слава Александру I.

ПОСЛЕ ПРЕСУДЕ ПРЕКОГ СУДА Расиолозкење у иублици У публици је владало уверење, да ће према околностима, ислеђеним и изнесеним код иследне власти и на Преком Суду, бар седморица бити кажњени смртном казном. У таким приликама човечје срце склоно је на крајне границе попуштања и прекомерног милосрђа. С тога је у публици и било очигледно расположење, кад Је изречена пресуда и кад се видело, да су, осим Кнежевића и Тајсића, сви остали поштеђени од смртне казне. Један наш пријатељ, који никад није био радикал, кога су разни радикални органи до срца вређали, те који према томе ни мало није био расположен према оптуженим и осуђеним радикалним правцима, причао нам је ј®пе ,у 7 часова V јутоу ово : — Не волим оптужене радикалне прваке, вређали су ме до срца и тако, да нема зла, које им не бих пожелео. И сасвим природно би било, да их гледам, како свима полетају главе. Па ипак, нећеш ми веровати, ноћас нисам могао ни тренути, непрестано мислећи каква ће судбина постићи људе, који су оптужени и који ће бити осуђени, а које ја познајем као тебе. Изгледало је да ја очекујем смрт или продужење живота, а не други, а нарочито не људи који ни по чему нису заслужили ни да уздахнеи за њима, а камо ли да их жалим. После изречене пресуде други један пријатељ, који је такође с оптуженима и осуђеним радикалним првацима, што но реч, крв и нож, причао нам је ово: — Ђаво га знао зашто, али кад је изречена пресуда и кад сам видео да моји крвни непријатељи, који су ми причинили толика зла и толике болове, нису погубили главе, но да су остали у животу, и ако осуђени на робију или затвор, мени као да је спао с душе и срца сињи терет. Не знам да ли ћу се варати или ћу правилно објаснити та моја осећања, али ће свакојако овакво моје расположење н радост што су остали у животу људи, које бих у другим приликама, чини ми се, зубима заклао, — долазити отуда што је човек од меса, од срца, од осетћања, теи према најгорем непријатељу има само сажаљења, само кад се налази у опасности да изгуби живот. Ето, ја сам редовно одлазио на претрес по делу атентата и велеиздаје, редовно сам до најмањих ситница пратио сав ток претреса, ушао сам и у најмање и

у најудаљеније кутиће овога несрећног дела, па сам према томе и стекао непоколебљиво убеђегАе, да велеиздаје постоји и да су за њ криви многи од оптужених а сада већ осуђених радикалних првака. И да сам којим случајем ја био судија, ја се ни мало не бих огрешио ни о законе ни о савест, кад бих оптуженима изрекао пресуду онаку, какву закон предвиђа за велеиздају — смрт, а том би казном, по мом уверењу, били кажњени десетак људи. Па и покрај тога, и ако су ме радикални прваци за срце ујели, ја се радујем што имје суд својом благошћу спасао живот, „Јер робом икад гробом никад!" У опште, и ако се према изнесеним доказима и околностима на суду, у публици с разлогом и на основу закона очекивала строжа осуда, ипак се свак осећао расположенијим услед овако благе осуде. Ово расположење појачано Је још, кад се сазнало, да је Њ. В. Краљ, наш млади Господар, у Својем неисцрпном милосрђу и благости срца благоволео помиловати г. Николу Пашића, који је, како је сам признао на Суду, и сам грешио и дозволио странци да греши према Отаџбини и Престолу и да изиђе из граница лојалности и оданости. ПашиЂев телеграм Као што смо у јучерашњем вечерњем издању нашега листа јавили, кад му је саопштен високи акт Њ. В. Краља о помиловању, г. Пашић је послао Њ. В. Краљу опширан телеграм, у коме Му благодари на том големом владалачком милосрђу. Тај телеграм Пашићев гласи: ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАШШ КРШ АЛЕКСАНДРУ I. Ниш. У овом за мене и моју Фамилију, најсвечанијем и најсретнијем тренутку хитам да Вашем Величанству изразим моју најискренију и најдубљу подани~чку~ола! одарн ост на сти којом ме данас Господару са висине Краљевскога Вам престола тако изненада обасуше. Под утисцима те безграничне благодарности изјављујем свечано Господару, да од данас раскидам са мојом бурном политичком прошлошћу и заветујем се: да ће мој рад у будуће, бити упућен на утврђење државног поретка, коме је Ваше Величанство дало онако видљивог обележја при крају 1897 године и који је благодарећи неуморном и енергичном сурадништву узвишеног Вам родитеља Његовог Величанства Краља Милана, као команданта активне Војске донео престолу Вашег Величанства и отаџбини већ толике користи; да ћу остатак живота мог употребити само и искључиво у служби мога Краља и отаџбине сузбијајући у исто времо све оне елементе нереда који би покушали било речма било делом, да ремете постојећи државни ред и спокојство земаљско. Још једном у име своје и своје Фамилије из дубине моје душе покорно благодарим Вашем Величанству на превеликој и неисцрпној милости и кличем: да живи узданица васколиког српског народа Његово Величанство Господар и Краљ мој Александар I. Највершвја л жајоданији слуга дому Обреновића и првстолу Вжшег Величанства Никола П. Пашић с. р. Глас о стредању По закону о Преком Суду, пресуде се извршују за 24 сах. најдаље. Како су од оптужених по делу атентата и велеиздаје на смрт осуђени само атен-

татор Кнежевић и Ранко Б. Тајсић, који се налази у бегству на Цетињу, то се знало, да ће се смртна пресуда — стрељање — извршити само над атентатором Кнежевићем. Пошто су оптужени и осуђени по изреченој пресуди, одмах предати полицијској власти да над њима изврши пресуду, то је управа града Београда одредила да се над осуђеним Кнежевићем изврши смртна пресуда у 4 с. по подне. Глас о томе пронео се муњевитом брзином по престоници и сваки је хитао да што пре стигне на место губилишта. Пред подицијом Пошто се већ знало да ће се у 4 сахата после подне извршити смртна казна над осуђеним Кнежевићем, још око 2 сах. после подне почео се свет искупљати пред зградом Главне полиције, тако да је око 2 и по сах. пред зградом полиције било преко 1000 луша. Полиција је предузела све мере да одржи ред и одржала га. Искупљеном свету није дозвољено да се искупља и згомилава на једно место, но је учињен овакав распоред. Покрај парка на Великом Тргу и самом Тргу свет је постројен с једне и с друге стране тако, да је остао слободан широк пролаз од Велике Школе до зграде Главне Полиције. Дуж саме зграде Главне Полиције свет је у огромним масама распоређен с једне и друге стране уласка у зграду, тако да је са сваке стране био остављен слободан пролаз. Спреме за спровод За спровод атентатора на губилиште — Карабурму биле су предузете ове мере. Једна затворена кола на Федерима — кара — очекивала су пред зградом Главне полиције. У та кола смештен је атентатор Кнежевић. Кнежевић је изведен кроз ходник: и главни улазак зграде Главне Полиције. Он је био везан ужетом око врата и преко руку, тако^ да еу Мј/'Т)о«?—■руке биле привезане уз бокове. У кола је сео на горњем седишту прота Новица Лазаревић с атентатором, а на доњем седишту два жандарма. Око каре ишло је десетак коњичких жандарма с потпуним наоружањем. За овом каром ишао је у Фијакеру члан управе г. Андра Петровић с писаром г. Душаном Алимпићем. За њима су на колима ишли од стране општине одређени часници: г. г. кметови Коста Си мић и Јерковић, секретар општине Урош Кузмановић и општински лекар др. Јован Станковић. Атентатор пред полазак Атентатнр Ђура-Стеван-Кнежевић непрестано је плакао после изречене пресуде и изгубио свако присуство духа. Држао се иначе мирно. Ручао је добро. Пред полазак тражио је ракије и дат му је чокањ ракије, коју је попио на душак. За тим је тражио вина и донето му је два деци. И вино је попио на душак. Кад су га повели на губилиште плакао је, алијебио миран и ништа није говорио. При поласку до кола ноге су му клецале, те су га морали тако рећи унети у кола. Кад су га увели у кола и у њих сели прота и жандарми, кола су затворена и у пратњи коњичке жандармерије кренула се на губилиште. Атентатор је и уз пут плакао, али је иначе био миран, Уз пут до губилишта Свима улицама врвео је силан свет губилишту — Карабурми. Што сте се више приближавали губилишту, све су гушће масе света бивале. Све је то хи-