Мале новине

механице, што му Митар није дао да је држи, али није чуо да јеМитар што говорио о Краљу Милану. Дангубе тражи 20 дин. Милић Сшеианотћ из Поповића, 32 године, неосуђиван, не зна да је Митар говорио о Краљу Милану што, а свађао се с Пантом што овај неће да плати аренду, па му растурио механу. Заклеће се. Дангубе тражи 10 динара. Опт. Митар и Панта доброг су владања. Опт. Панта вели, да сведопи који га терете, чине то из личне мржње, а остали сведоци тврде да он, Панта, није ни био код цркве. Сведоии су заклети. Кривица Живка РанчиЂа Живко је пинтер из Сремчице а оптужен је што је рекао да Преки Суд не може Пашићу и Таушановићу ништа, може само да им . . . . . Државни тужилац тужи га на основу § 104. крив. закона. Дело је доказано сведоцима. Живко вели да није говорио те речи. Његов газда га терети за то што није хтео остати код њега да ради и одмах му претио, што су чули сведоци. Нема обичај да се напије. Никад није код власти ни за шта одговарао. И код среске власти бранио се тако исто. Сведоци Сшојадин Зубанотћ , мајстор Живков, из Сремчице, неосуђиван, 30 год., сведочи да је Живко изговорио како влада не може ништа Пашићу и Таушановићујер их чува Русија и Аустрија, па показао лакат. Тако је сведочио и код ср. власти. Заклеће се. Дангубе тражи 20 дин. Сшетн Рајик из Лазаревца, 45 година, неосуђиван, сведочи као и први сведок. Тако је сведочио и код ср. власти. Није чуодајеЖивко помињао Русију и Аустрију. Заклеће се. Дангубе тражи 30 дин. Василије Милошевик, из Ваљева, 36 година, неосуђиван, сведочи како је Живко рекао оне речи, за које га држ. тужилац тужи и том приликом је одмерио лактом. Тако је сведочио и код среске власти. Заклеће се. Дангубе тражи 20 дин. Жипко опет пориче да је гОВорио онаке речи. Сведоци су заклети. Кривица Тодора Веси^а Тодор се налази у слободи а тужен је због нехотичне паљевине. Тодор је са службом на држ. железници, где је на рампи код царинског Филијала палио ватру па је непажњом запалио разну робу. Тодор признаје своју кривицу. Прочитан је полициски увиђај и процена, којом је штета процењенапреко 2000 дин. Прочитан је акт царинарнице о вредности изгорелих и упропашћених предмета. Тодор прича како је наложио ватру ради жигосања буради. При жигосању буради кад је био у највећем послу букну пожар те узму гасити. Пре тога двојица су долазили и један рекао да на ватри запале цигару а други му рекао да не треба јер има палидрваца. Могуће је да су они бацили цигару или палидрвце те изазвали пожар, јер од његове ватре до места пожара има 10 метара, те пожар није могао настати услед ове ватре. Тгко се бранио и код иследне власти. Нова Трговачка Шгашшрија (Кнез

Сведоци Боз/са РадоЈетН , 48 година, прича о догађају као и оптужени Тодор. Тако је сведочио и код иследне власти, с додатком код суда да се често дешава и ватра, као на пример јуче, јер машина кад пролази бапа варнице. Дангубе не тражи. Никола Мијаиловик, 48 година, неосуђиван, сведочи као и прошли сведок. Дангубе не тражи. Милан МилушинотЉ. шпедитер, 43 године, не зна ништа да сведочи. Дангубе не тражи. Ђорђе Красић, магационар беогр. царинарнице, дао је Тодору жиг за жигосање буради, као што мујеираније давао. Не зна од куда је настала ватра. Миливоје Поиовић , трг. коме је упропашћена стакларија, не зна ко је и да ли намерно запалио ватру. Одбрана Бранилац г. Узунмирковић вели да треба доказати да је Тодор из нехата учинио паљевину. Доказано, да машина често баца варницу и изазове паљевину. Моли суд даТодора пусти као невина или, ако суд нађе да је крив, да му се у обзир узме добро владање. Свршетак претреса Преседник у 11 и четврт прекиде седницу а другу заказа за 4 сах. после подне, кад ће се изрећи пресуда по јутрос извиђеним кривицама и наставити даље извиђање.

БЕОГРАДСКЕ ВЕОТИ Одликован. Њ. В. Краљ благоволео је одликовати г. Милоша Н. Христића, секретара Краљ. посланства у Паризу, орденом Таковског крста петог степена. Уважека оставка. Инжињерском поручнику г. Павлу К. СтеФановићу, укажена је оставка. коју је поднео на државну службу. Тако је исто уважена оставка и г. Драгољубу Пантовићу, писару друге класе ваљевског првостепеног суда. Исправка. У нашем извештају о одбрани, коју је г. Мирослав Узунмирковић дао пред Преким Судом за оптуженог а сада осуђеног Љубу Живкови\а, погрешно стоји као да је г. Узунмирковић казао, да закон не предвиђа увреду предака владаочевих. На против, он је казао, ца наш закон то предвиђа у § 90 б. крив. закона (Допуна од 1895 године). 81. РеЈегзћигдег НегоШ од 10 септембра ов. г. пише у своме политичкоме прегледу следеће: И ако Краљевина Србија не може да игра прву улогу у међународној политици,онајеипак важан чинилац у балканском питању, за које се руско друштво свагда најживље интересује. Не само испитивања на Балкану, послатог члана наш.е редакције, него и последњи телеграми Руске ТелеграФске Агенпије потврђују, да је радикална сшранка у Србији за дуго време изиграна. Под таквим околнортима добија владавински програм, који ; е развио Његово Величанство Краљ Александар од Србије пред преставником нашег листа, са свим особити значај, и ми можемо само још једном са задовоЛЈством истаћи, да Краљ Александар потпуно зна да. цени значај руских симпатија за Његову земљу. Кад је Краљ од Србије назрео, да би се испитивањем српских прилика без гтредубеђености морало доказати, да је Он искрени пријател> Русије, он да не би шаилова улида) ^

требала руска штампа, да то испитивање просто на просто одбије. У осталоме, још за то није доцне. Ми се још сећамо времена, кад г. Комаров у „Свјет"-у није могао да нађе довољно опаких речи за Бугарску и кад се доцније, бавећи се тамо и проучавајући лично тамошње прилике, с. истом ревношћу заузео за руско-бугарско измирење. У сваком случају може се већ сад узети као поуздано, да се руска штампа у пресуђивању српских прилика ставила на врло једнострано гледиште.

И 3 Ј А В Е Из новина видели смо а и уверили су нае из.<сл8ници који су игали лично код Његовог Величаиетва Краља Александра 1 и Бзеговог Величанства Крнл>а Милана Командхнтл активне војске да -су вође р.чднкалне партије затворени 3 1 гнусно д(«ло атентата на живот првог Крал>а после Косовске пропасти чији је жпвот увек од неоцењиве вредиости аа цело Српство. Тога се дела гнушамо и најстрожије осуђујемо раденике истога, који су хтели да угасе жквот, Шег. Веиичанству Крал,у Милану. Нашим пријател,има јављамо да иступамо из реда радикалне партије. И да ћ«гмо у будуће служити као сиободни грађа})и верно своме Кралу Александру I и отаџбини. Живео Крал. Алексдндар I. Живео Краљ Милан Командант актигше војске. Грађани (1пштине Почековнчке Милун Јо ваноиић из Буча, Милан Радовић из Камењаче, Сава Мајаиловић из Буче, Лзубомир Петроиић, Светозар Анђелковић, Аврам Вукчекић, Јован Давидовић, Милутнн Радовић, Милун Сретеновић, Ђурђе Величковић, Мнладин Величковић, Светозар Величковић из Јасиковице, Ђ.ирко Вукчевић, Вулетд Малићанић, Давид Атан^сковић. Миљко Марковић и Богољуб Вукчевић. 20 Јула 1899 год. Почековнна. 888

До данас смо припадали радикалној странци, пн пошто смо се уверили, да вође радикално странке раде на штету Кра.1.а и отаџбине, изјављујемо: дн раскидамо све везе и односе са првацима радикалне странке и свима рлдикалима са којима смо били за време партија, да ће мо се у јавним пословима од сада смми руководити да ће наш рад увек бити на добро нашег омиљеног Крчља Александра I. и славне династије Обреновића. У то име киичемо: Живело Његово Величанство, нага мили Краљ Србије Александар 1, Кличемо: да жиии узвишени Родитељ Крал.ев, Њег >во Величанство Краљ Мнлан, комаидант активне војеке. Петрсније Давидовић, Цветгсо Дамњановић, Милан- Радовановић сви из Д. Кошаља, Богочав Добрисављевић, Благоје Арсеновић, Филии Добрисављевић ез Г. Кошаља, Миливој Стгшковић, Владисав Симић, Борисав Радојевић, Радојнц« Ђз'рђевић, Марко Јеротић из Грчића, Миладвн Давидовић из Д. Кошали, Ранисав Симић из Г Кошаља, Драг. М. Но ваковић из Г. Кошаљ*, Тодор Поповић, Коста Јосиповић из Грчића, Крстивој Радовановић, Јеремија Илић, Радомир Јевтић сви из Д Ко шаља, Рајко Тешић из Дрлача иЈевросим Таднћ из Д. Кошаља. !5 августа, 1899 год. у Дрлачама.

ОГЛАС Част нам је известити г.г. трговце који раде са шљивама и грожђем да нам је приспела велика количина му шема за вагоне коју могу добити у свима могућим величинама и квалитетима. Исто тако част нам је известити п. грађан. да нам је приспела и велика партија Линолеума (мушема за патос) у свима мустрама и квалитетима. с поштовањем 900 БраЂа Голдштајн

н»ворви уреднвк М. Л. Живадннозв!