Мале новине

КАКО ПАБШЋ. ПРЕСТАВЈБА СЕБЕ И СТРАНКУ СВОЈУ Седми Септембар остаће знаменит у повесници нашега унутрашњег партијског живота. Тога дана двајестогодишњи вођа српске радикалне странке јавно се исповедио и пред самим собом, и пред Преким Судом, и пред јавним мњењем својз отаџбине, па чак и пред јавним мњењем целе Европе. Јамачно та његова јавна исповест свакојако ће се тумачити. Али ма како се она ценила с гледишта ПапЈИћевог личног достојанства и његове личне куражи, као и с гледишта користи или штете, што ће је та његова исповест донети странци, једно је ван сваке сумње, а то је, да је г. Н. Пашић у својој завршној речи и себе и своју странку изнео у правој и истинској боји и светлости; приказао се дакле и он сам лично, а приказао је и своју странку у верној и истинској слици, која баш с тога и заслужује нашу озбиљну пажњу. * Изведен пред Преки Суд, г. Н. Пашић у први мах био је у великој забуни и недоумици. Како он сам прича, њему није ишло у главу, од куда он ту да одговара као завереник и као неки саучесник атентатора Кнежевића, кога нити је кад видео, ни каквих год односа с њиме имао. Тек после правобранилачких одбрана а нарочито после говора г. В. Бошковића, г. Н. Пашићу пукло је пред очима. Тек тада он је јасно разумео целу ситуацију, па и свој лич.ни поЛожај у њој. Тек тада Пашићује постало јасно, како се у највишим круговима могло и морало створити уверење, да је он истински бунтовник и завереник, због чега је и морао доћи на оптуженичку КЛЈПу. У тој свести он је подвргао озбиљној и неумитној критици сав свој дотадашњи рад и ту • је онда неминовно.. мога аг) наћи мн к е пп ■-.-. ке и заблуде, како своје личне, тако и погрешке и заблуде своје странке. Нећемо погађати из каквих побуда, али главно је то да је Пашић у том тренутку сазнао и осетио неопходну потребу, да те своје погрешке јавно призна и да јавно пред■целим светом метне прст на оне опасне и отровне ране, које већ одавно разједају његову рођену странку. а које он Нити је благовремено уочио нити је својски настојавао да их лечи. Јес, ето то је Пашић испове.шо у својој завршној речи... Но да чујемо њега самог. „....Ја сам на оптуженичку клупу дошао зато, што јв код н »:виших кругова створево н§поверење спрам мене...*' „...Ја као политичар морнм признати, да има. кривице и до мене и те кривице ја могу јавно овде пред судом призн«ти..., Оне се саетоје у т ме, што ја као шгф странке нисам благовремено цредузео мере да се не створи то неповеркње код највиших кругова. Тако н. пр. нисам преду зео меру, да оне елементв антидинастичке, који се налазе у нашој иартији, истражујем и сузбијам, а тако исто да саречим да иартија ио својој бујности не скрене и не изађе ван граница лојалности и оданости и ... (ЈИашићева завршна реч) Тако, ето, г. Н. Пашић сам лично говори и тако он обележава своју прву крупну погрешку политичку, коју ево јавно исповеда. Удубите се, г.г. читаоци, у ове речи радикалнога вође, па ћете се уверити како оне збиља веома много казују и утврђују. Многи наши прекосавски српски листови. сва руска штампа, па чак и добар део западно-јевропске штампе, упорно су тврдили, да српски радика

1 ли немају никакз везе с овим атентатом, да у радкалној странци нема I антидинастичара,да су српски радиј . калци у опште, I радикални прваци ј понаособ, људи лјални, мирни, благонамерни, да у њном раду и поступцима никада нијебило ничега неупутног и нелојалнога камо ли чак противдинастичког. ајкећа и једина њина „кривица", к је њино истинско слободоумље и шни истинско српски ј родољубиви осећји; зато их данас гоне, и, боже прсти, цео овај атентат измишљена је и уешена ствар\ јједино с тога дд невин: радикални прваци могу бити упропшћени и уништени. Јес, стотинаа страних и српских листова, више од2 месеца овако сикћу и насрћу на днашње стање : у €рбији и на КраљаМилана, кога смат. рају као главног. творца нашега данашњега политичог положаја. Међутим, са.а ево излази човек, који најбоље пјзнаје себе и своју странку и који с највише права може* говорити у име огранке и казати како< ствари стоје у исгини. Па шта он вјли и како вели?!;... Чули сте га :ад мало час : Ја сам на опгуженичку клупу дошао за то, што р против мене у највишим круговим1 створено неповерење, а то неповер^ње створено је опет мојом кривицом, Јвр нисам радио што> је требало на да се оно не створи Тако н. пр. у рашкалној странци има антидинастичких елемсната, а ја нити сам те елементе, својски истраживао, нити сам се енергично заузимао да их сузбијам. Даље, у своЈој бујности моја радикална странка често је излазила ван граница лојелности и оданости; а ја нисам предузимно нужне мере, да јој то не допустим !.... Није истина, дакле. да сам ја с мојим политичким др) г говима радикалима дошао овде пред овај Преки Суд тек онако џабе, без икаква повода и раз+ лога, по нечијо : пизми и намери ""нснине радикалн'е првакђ го1^Птутг.птава. Не, такве пизме и таквих крвничких намера није било ни од кога.и ни с које стране. Не, већ је у истини било ово : Радикална странка"била је ракпуштена и размажена безграничном> толеранцијом одозго. У њој се постунно накупио знатан део антидинастичких елемената. Нешто услед рада и подбадања тих непријатељских елемената, а нешго по својој младачкој бујности и жустрини, радикална странка честаје испадала ван гранииа лојалиости ж оданости, т ј. чешће је радила такве ствари, које је Морају обележити као странку антидинастичку и ©унтоввичку. Најглавнији људи у странци, чланови самога главног одбора радикалног, људи који су бил®1 моји најближи и најинтимнији и лични м партијски пријатељи (као н. пр. једам Љуб&Живковић) вршили су често дела. која се морају сматрати као отворено зачикавање и насртање на сам Престо. И у тренутку, када су та чисто антидинастичка насртања и зачикивања постала најдрскија, догађа се подмукли Ивањдански злочин. И шта је ту онда било природније, ко да тај злочин буде доведен у везу с радикалном странком и да неки радикални прваци и ја, као вођа њин, будем осумњичен за а тентат и заверу и доведен пред овај Преки Суд. Та сумња против радикалне странке, а нарочито против мене, као вође њенога, била је у толико умеснија, што ја, као шеФ странке, нисам предузимао потребне и довољно енергичне мере, да овако непатриотски и антидинастички рад мојих рође« них пријатеља сузбијам.

Ето, дакле, због чега ми данас стојимо пред Преким Судом ија јавно признајем, да за то има велике кривице и до мене лично, Ево, шта је у истини рекао г. Н, Пашић оним својим речима, које смо напред истакли* Он је сам лично и добровољно најјасније доказао и потврдио, да противу њега и осталих оптужених радикалних првака није учињено никакво насиље и никаква неправда. Пашић је сам најбоље и најјаче посведочио, да су његова страњка ињегови партијски приј тељи делом. грешили и ишли и против Престола и протмв отаџбине, а да је његова кривица лично, што је такав безуман рад узимао олако, гледао му кроз прсте и својим прећуткивањем чисто му повлађивао све дотле, док није одјекнуо страховити пуцањ атентаторског убилачког револвера. Тек тада Пашић се тргао и почео је назирети страховиту опасност, у коју је својим лабавим, олаким и лакомисленим узимањем. тешке, велике и свете дужности једнога вође партијског довео у најозбиљнију опасност и своју огаџбину. и узвишени Престо Краљевски, и своју рођену странку,. па чак и себе лично. Да, ето то је г. Н. Пашић рекао и потврдио у оном признању своје лрве, крупне; погрешке политичке.. Тиме је он најбоље опровргао и: | сва она злурада и злонамерна потварања стране штампе, која се притворно издаЈб' за пријатеља српскмх слобода и српских радикала, а у ствари ' српски радикали њој оу мили само дотле, док, мисли да их, може употребити као слепо оруђе против истинских интереса српских, Као најбољи доказ за. то служи овај Факт, што је та иста штампа до јуче Пацшаа у звезде.- ковала,. а данас,. чим је он рскао истину и. показао се већи Србин но партизан, она ш већ јшчин-е свакојако ружити и чак ла пот' ' Ј0 '^^_се про дао и да_је интересе своје странке куказички издао^ У истини пак„ признањем својих погрешака и погрешака своје; странке; 17.. Н. Пашић је учинио једну истинску уелугу својој отаџбини и то је први корак на путу његовага искренога покајања. Овде шо, дакле, видели правк значај и с.м>мсао прве крупне политичке погре .ш :Ке, коју г. Н. ПаШић јавно признаје.. У идућим бројевима истаћи ћемо прави сммсао и значај осталих његових ардааш.а и искрених исповедања.

Преки еуд Ј пв Шј суђење у Преком суду оишуокенила за увреду ВеличансшаЂа и расшураље забрањених сииса ТРЕЋИ ДАН 17. сеитембра, иешак ио иодне Почетак рада Публике је и сад мало, али ипак више но јутрос. Од дипломатског тела и од страних новинара ни данас нема никога Публика је пуштена у судниЦУ У ЗЧ4 сах. по подне, када је и отпочет претрес извиђањем кривице Стеве Миљковића, Ристе Петровића и Драгомира Вошковића. Кривица Стеве Миљковића и другова. Пошто је дело разбојништва, за које је Драгослав Бошковић оптужен, прекинуто и суд то решење одобрио, то је настављено извиђање по кривици Стеве Миљковића, Ристе Петровића и Драгослава Бошковића за увреду Краља и Краља Милана.