Мале новине

Преки еуд Јапно суђене у Прекож суду оишуокенима за увреду мгличанстава и расшурање забрањених сииса ЧЕТВРТИ ДАН 18. сеишембра, субоша ио иодне Пре суђења Публике прилично. Женскиња више но икад од времена, од како је изречена пресуда по делу велеиздаје. Публика је пуштена у судницу у„3 сах. и три четврти кад су уведени у судницу сви они, којима је јутрос био претрес и којима је председник саопштио пресуду. Пресуда Животи ЛукиЂа Оуд је нашао, да нема доказа за велеиздају, за коју је Живота тужен, али да је сведоџбама сведока утврђено како је говорио да је Карађорђевац и да се не боји никога. а то показује намеру Животину да омаловажи династију а броширама је и вређао. С тога, а с обзиром на ранију осуду, суд га је осудио на иеш година затвора, који ће му се рачунати од данас, да плати суду таксу и притворски трошак, све доцима по 10 дин. дангубе и браниоцу 80 дин. награде. Одложена пресуда По кривици Радоја Демировића суд је донео одлуку да се претрес одложи и позове сведок Обрен. Пресуда Гаврилу РадиЂу Суд је нашао да је Гаврило увредио Краља Милана изразима, „даћега најпосле пси појести", па га је с обзиром на признање и добро владање осудио на осам месеца затвора, да плати суду такс ^ » * 1 ддоцима дангубе. . X —г'I Суд је нашао. да изрази из «„ жбе нису потврђени сведоцима, па га је ослободио као некрта али да плати суду таксе, притворски трошак и сведоцима по 10 дин. дангубе. Саучесници у атентату По кривици Стеве Мијаиловића и Богосава Лазаревића суд је нашао да нема доказа за велеиздају, нити за припрему какву, па их је ослободио као невине, но да плате суду таксе и притворски трошак и дангубу по 100 дин. Прота Милоје Прота Милоје Барјактаревић из Крагујевца оптужен је за велеиздају. Држ. тужилац тужи проту Милоја што му је учитељ Милоје Саковић тада учитељ а сада порезник, писао, да му је поп Андра Божић из Сабанте причао да му је прота говорио, како је предлагао да се убије Краљ Александар. Поп Андра је, веле с тога иступио из радикалне странке. Савковић саветује проту да тужи поп Андру. Прота је признао да је то писмо нађено у његовој кући, али не признаје да је то говорио у радикалном клубу. Поп Андра је о томе говорио и извесним сведоцима. Поп Андра је рекао, да је у два маха Њихова Величанства известио. Прота Милоје рекао је да ниЈе тужио поп Андру, с тога што је очекивао да га за све то, што је поп Андра јавио, туже па да се брани. Прота Милоте признаје да је добио то писмо, па је чекао да га по поп Андриној дђнунцијацији власт позове и он би онда казао шта има. Поп

Андра је казао неистину. Он на такво дело ни.је ни помислио, а камо ли да је иг; »оворио или радио. То је за њега, стара човека, тешка увреда. Боли га, што је тако тешка клевета на њега набачена. Свуда је у грађанству уживао поверење и почасти, и на свима положајима заступао је правду, и радио у корист Краља и Отаџбине. Никад није био ни тужен ни осуђиван. Породични односи везују га за династију Обреновића. Па како он као такав може бити велеиздајник, кад су га гонили баш противници народне династије Обреновића. Па зар за његову беспрепокорну службу династији и отаџбини за коју гајеКраљ Александар одликовао Белим орлом, да га сад оптужују за велеиздају. Боље да га убију, но да тако тешке неоправдане прекоре товаре на њега. Може бити и осуђен, и тиме и морално и материјално упропашћен, али моли да га не бележе као Р -елеиздајника, кад је све његово биће за народну династију Обреновића и ОТнџбину. Кад је поп Андра то чуо да је 0Н. гсворио, што је тражио Краља, што није отишао првој полициској власти па да га јави и преда власти. Поп Андра је измислио ту кривицу на њега из себичних рачуна, да се препоручи, јер је 2—3 године без парохије, па је рачунао да се надлежним властима тиме препоручи и добије парохију. Поп Андра све лаже што говори. Куне се под старост своју свим што му је на свету најмилије, да је тако како вели. Поп Андру није тужио за то, што га није познавао; и за то што је очекивао да га власт позове на одговор. У самом писму вели се да је поп Андра до крајност'4 прљав човек. Моли да му се прочи а писмо Саковићево. ( г ~чо је прочи ано). Побија Фактима Хо Поп Андрија никад није дол; ' Као члан духову/ 4 безбројне и бесприм ш Андрине. А за каЖ ^ ^аводи то, што је 4 чотије у пармогао је на њега добаЦлч тешку клевету, у нади да добије парохију и хлеба. Поп Андра је осуђиван често, па то пориче, нека се то види из његових кондуита. Прича како Је осуђиван због црвеног барјакчета; али то није била издаја, но чисто питање о поверењу и неповерењу гадашњој општинској управи. Па ипак за то није био осуђен. Осуђује атентат. Чиста му је савесг, потпуно је невин. Моли суд да по души и правди пресуди, да га курталише беде, а судијама не жели да имају колегу, као што је поп Андра његов, прочитани су испити протини код полициске власти, код које се бранио као и пред судом. Сведоци Пои Андра БозкиИ познат као поп Андра из Сабанте, 31 годину, неосуђиван грађанским судовима, али су га осуђивали духовни судови по разним кризицама, позива се на свој исказ, који је у перу диктирао начелнику среза јадранског. На питање преседниково, вели, да је од 1883—1889 био у Сабанти, и као радикал често одлазио у Крагујевац у радикални одбор, где се с њиме састајао. На цитање преседниково, пои Андра није умео не само казати ког је дана то било, но ни које године. Вели да су у седници бивали Паја Вуковић и Сима Костић На питање преседниково, поп Андра вели да су тада напредњаци били на влади. Видећи како радикали раде и да су они против Обреновића он је изишао из радикалне странке. Прочитан је испит поп Андрин код полициске власти. Тај се исказ своди

| на оне изразе, који се у тужби држ. ј тужиоца помињу против проте Милоја. Председник вели поп Андри да је | то било за време напредњака а тада | Краљ Александар није био Краљ. Пои Андра сад вели да је прота ' Милоје говорио „да с тим Обренови| ћима треба рашчистити и све их по| млатити." Председник пита што није казао пре 1894 год., а поп Андра вели даје то сматрао као шалу. Бранилац г. Бошковић пита зашто 1 ту ствар није јавио о Чебинчевој аФе| ри, кад је било дело велеиздаје, а поп Андра вели да је то јавио Њиховим Величанствима. Милто)е Саковић , бив. учитељ, а сада порезник, вели да је оно писмо писао проти Милоју крајем 1895. Прочитан је његов испит код иследне вла;ти, код које је, као и овде на суду, рекао да му је гшп Андра причао да је прота Милоје говорио оне речи. Проша Милоје даје просту и јасну изјаву, како је изјавио да се повлачи с политичког иоља, остављајући тосвојим друговима, па онда вели како је поп Андра осуђиван за прљава дела. Сведок тражи 200 дин. дангубе. Испитано је још четири сведока, којима имена нисмо могли упамтити. Упамтили смо име само Милуна Саковића, бив. посланика. Сви оне тврде, да им је поп Андра причао како је прота Милоје говорио оне речи. Сви они траже по 200 дин. дангубе. П пјп Вуковић, 61 годину, неосуђиван, сведочи, да прота Милоје у радикалном одбору никад није предлагао да се Краљ Александар убије, а он је у том одбору од почетка; поп Андра никад нити је био у одбору нити је долазио у одбор. Њему, нити у одбор никад није долазио поп Андра. Тако је сведочио и код полициске власти, где је још рекао да је прота био најсрећнији кад га је Краљ Александар одликовао Белим Орлом, и да се увек с пуно поштовања изражавао Сима Костић, ад^ Кат ра»'У-^ јевца, сведочи у свему кЈ| „^аја Вуковић. Дангубе тражи 50 длн. Држ. тужилац остз^б при тужби. Одбрана Бранилац г. Дуја после одбране протине очекује да ће Преки Суд као некрива ослободити седога проту за писмо, које он није писао. Прота нмје ни могао знати да ее.ради против живота владаочева па то ђе -јавио власти јер прота сам ништа није ни писао ни радио. — У писму се вели како је учитељ а сада порезник јавио проти како је поп Божић говорио да је прота рекао оне речи. Али зашто ту може бити крив прота ? ! Он ни по чему не може одговарати. Све што се проти може замерити, то је што власти није јавио поп Андру. Али с погледом на све што се чуло и знало о поп Божићу, а достављач је проти био непознат, протајеимао пуно разлога да с поп Андром нема никаква посла. С погледом на лојалност протину и његове породице, моли суд да реши да овде не постоји дело велеиздаје, већ у најнесрећнијем случају да постоји преступ. Бранилачке награде не тражи. Позива се на изјаву протину о повлачењу с политичког поља. Бранилац г. Влада Бошковић свраћа пажњу, да се не може поклонити вере сведоџбама поп Андриним, који је сам признао да је неколико пута био осуђиван па и одлучен од парохије. Какав је човек, најбоље се вИди из тога, што је с њим имао посла чак и „Полициски Гласник." Помиње врли-