Мале новине
Ко денунцира? На наш чланак: „Не могу дочекати и ... (бр. 228. „М. Н.") одговорио је „Дневни Лист", и да наши читатељи виде како је одговорио, доносимо тај одговор дословце. „Дн. Лист" вели : Кнзаии смо ми леио (!), да су они око „М. Новина" погубили давно главе и да, према томе нису ни требали одговарати нам (Ене, то ете ви хтели; али вам није упалило!) све дотле, док им глава иа Париза не дође. Овако, ето шта су сами од себе учинили. Врече као јарци. (Та цео свет види, да ви вречите као јарци, а не ми!) Притерани тако (!) уз дувар (и то види цео свет ко је притеран уз дувар.... ми или ви?) да хтели не хтели морају признати е су неваљалци ирве врсте (И то види одавна већ цео свет ко су невел»алци прве врсте: ми или ви?) они сад удри у извртање (Та ви друго ништа и нерадите него неирестано изврћете!) оних факата (?!) које смо ми изнели.... Прошла су времена, драгановићи, за то. Сад ми за уши (!) па вам покажемо одмах колико сте гадни (!)... Кад смо вам фактима (?!) доказали (!), да ви из сиекулативних (!!) цил.ева својих противаи сте стању заснованом осмога јула, ви тада одговарате: ми смо за Крал>а и отаџбину! Јест, оправдано је питање наше, после ваше тако ординарне лажи (!!) да вас упитамо: за кога Краља и за коју отаџбину? (!!) Што вас то зачуђава?... Зар нисте и сами признали (?!), да ви стање засновано осмог јула не можете ни ва не знам какав новац бранити! Служили ете Др. Владану, Генчићу, служили сте свакому а, кад Крал. прокламацијом својом објављује да је у земљи од осмог јула настдло ново стање, које Он жели да буде и остане, — тада ви изјављујете (?) да се чак ви за паре не мозкете сагласити са правцем од осмог јула! Зар тада није умесно наше патање: какавје то тај ваш ирограм, коме ви то служите, шта значе оне цигле четири речи вашега програма, које су у истини остале само речи, а међутим, она величања друга, других личности, гледате да буду и у делу остварена.... Ви сте толико прости (!) изоркете наш чланак (!!) да би нас само могли денунцирати (!!).. Изоставили сте читаве реченице (!!!), које нешто друго кажу, а повадили она места за која, глупо, миелите да ће вам моћи у деиунцију (!!) послужити... Али, то више не пали.,,. Ми ћемо вама факта (!!) и само факта.... (!!) * Ето, то је тај „Лепи" одговор „Дн. Листа". И сад молимо наше читаоце нека још једном прочитају наш чланак: „Не могу дочекаши..." па нека га упореде с овим одговором. И кад то учине сами ће се уверити, да „Дн. Лист" није могао да иобије ама ни једно од наших шпрђења него нас опет пиљарски грди и кукавички денунцира. Но да претресемо мало тај одговор. „Дневни Лист" вели да ми изврћемо Факта — да смо из његова чланка „ изосшавили чишапе <реченице које нешто друго кажу, а повадили она места, која су згодна за денунцију !" Е, овака безочност превршује сваку меру и најбоље осветљава карактер и памет главе и репова у „Дн. Листу"! Свако ко чита „М. Новине" види, да ми дословце прештампавамо чланке „Дн. Листа" на које треба да се осврнемо, и тек кад смо то учинили приступамо критици. А то чинимо за то, што познајемо људе с којима имамо посла. И они и покрај свега тога што цео свет види и чита, усуђују се да кажу, да ми њине речи — изпрћемо! Ми се ни мало не плашимо онога што „Дн. Лист" пише и објављујемо то сами нашој читалачкој публици.... ми хоћемо пошшену борбу. А „Дневни Лист"? Кад је он прештампао оно што ми пишемо? Никад. Просто за то, што, кад би то учинио, не би могао онако безочно да лаже и заводи своју читалачку публику и она би с места прогледала, па би упознала на чијој је страни лаЖ, а на чијој исшина! И он, притеран савршено уз дувар, нада се помоћи у оним оптужбама полицијске власти, па и даље безочно подмеће и денунцира — то му је сва његова сила! И према томе: ко је неваљалац прве врсте ?!
Он непрестано виче: како кам је нешто са факшима доказао... А где су та факша? Нико жив их не види, него види само празне речи, грдње и срамне денунцијације! Он нама добацује да ми лажемо, а како то доказује да ми у исшини лажемо? Он, ма да су наше речи јасно нашшампане , тумачи их по свом ћефу — јер их изврнути није кадар — и онда ствара та своја „Факта". Наравно, он се нада да нико није прочитао што су „М. Новине" написале! Красан занат, ваистину! Он вели : да смо ми служили др. Владану, Генчићу — спакоме. Ко је тај ,свако "? У ствари пак ми нисмо никад служили ни др. Владану, ни Генчићу, ни „свакоме", већ смо ми увек служили, а и данас служимо само владајућем Краљу Србије и њој самој. То је Господар коме служисмо и служимо, и ми другог нисмо познавали, не познајемо, нити ћемо кад познавати, јер и сам наш народ вели , да се више господара не може служити. А коме служе глава и репови у „Дн. Листу"? Та то су они јасно рекли у свом чланку, на који смо ми одговорили у нашем чланку: „Не могу дочекаши... а Они служе својим личним интересима, а њин госпог дар је њина партија! И онда још имају куражи рећи: да смо ми спекуланти, а зна се чији је то епитет одавно и ко им га је дао ! „Дн. Лист* вели: да је „Краљ прокламацијом Својом објавио да је у земљи од осмог јула настало ново стање, које Он жели да буде и осшане и да смо ми „изјавили, да се чак ни за паре не можемо сагласити с правцем од осмог јула !'« Пре свега ми то нисмо никад изјавили; и то је „Дн. Лист в сам себи конструисао. У осталом он увек виче да ми радимо „све само за паре", а, ево, сад сам себе тера у лаж. Но кад вам је жеља да се о том разговоримо — ево нас. Који је то правац, који би требало да је „настао после осмог јула ?" Та то је са највишег места са свим јасно речено. То је онај исти правац, који је инаугурисан превишним писмом, које Је Његово Величанство упутило 10. октобра г. 1897. др. Владану Ђорђевићу и које је објављено у „Српским Новинама" од 11. октобра те године. То је, дакле, правац, који сте ви поздравили једни: са „сланином", „ђинђувама", „хатовима" и „златним роговима" — а други сте га поздравили тако „покорно", да вас је та ваша покорност довела пред Преки Суд и у каземате !*) И сад, наравно, ми који смо се за тај правац залоокили целом својом снагом, ми смо у вашим очима „ ирошивници " његови — а ви сте му „искрени" пријатељи и помагачи! И, разуме се, ви „иредано* служите Краљу и Ошаџбини, а за нас су то само „ иразне речи ! и Док смо ми писали небројене чланке у одбрану тога правца, дотле сте ви *) А из ових смо се ми трудили, колико смо најбоље могли — да вас извучемо. Ако не верујете, упитајте оне својв другове, који су с Преког Суда отишли кући слободни, колико су им у том помогли л>уди, којн су сад скупљени „око ,М. Новина". Има тих ваших другова подоста, који би сад још вирили кроз ирозоре апсанске да није било пријател»ске заштите у најкритичнијем тренутку од људи, који се сад скупљају око „М, Новина". Наравно, да о свему томе ништа не знају ждребад око садашњег „Дн. Листа", која су се, као и свака ждребад, сад набокали отаве, па се чивтетају и Лепо нам је онда рекао један силни и моћни: „Чаните ви њима што хоћете, они ће остати увек исти. Живи били па видели!" Јест, лепо нам сад плаћају, чиме смо их задужили !
иисали оне козиат&:6Џошуре а шшјно их уношли у Србију. Иј наравнс, слдје то правац за који се „верно" и „искрен јо" залажете, а ми — но ми смо.... душман и! а Еј, ко вас не поздааје скупо би вас платио! Али позкаје вас и сувише добро »цела Србија! И сад јз ли п0тр.©бно, дашаставЈ дмо овај наш разговор ? Није за» ц®ло. Ко има очи — зиди; а к® има уши. — ч ;ује.
РУСКИ ПРОПРАМ У нини Из Петрограда, јављају, да ј.е ж Драв1 гааљствени Вјесник" абнародозао оао ааопш :тење руске владе-; : На бсјчшху у. Шшш војае, о§илив- е узеле су у последња.; враме таво неочекива ® брж обрт, да је. сразмедно неанатнож труано» с одељењу сав^ничвом, каме је задат-ак, био , до ослободи опздднут®. стран& посланикв, пот адо за руком не само да постигне тај. главни х\И4. но и да раствра бунтоеаичже чет$ каацен.трисане ; у престоаици нвбесае, царевине и. да :пр®дузмв мере за обе»бефење в.аао с Г 'екингом- Озе повољне оволностд нж у ком случају но иењају раније обележени крограм 1'усија, чи.ја зу основна начела. из&ета у почледњем владином саоош'':ењу. ,В*ао што је у том еаошштзњу речено, ђусија ниј.в објавилд Кани -рат< 1уске трупе ступиле еу на земљишге сшоје оуседне држазе с одређеним ци љш, чији је зећи део постмгнут, Да у будуће не би бшло. никаква повода за ма какве неспоаазуме и.ли за.нетачна тумачења даљах намера Вуеаје, цар је благоводео наредити уаравнижу ииниетаретва спољнпх послова, да руским заступнициЕа. који су акредитовааи у иностра .1ств ,у, упути.ову теле* враФеку окружницу : ХвлеграФска окружница упражаика министарсхва епољних поелова од 12 аагуста 1900: Најближа задаци, којима је царска влада од, ночехка канеских аадлота тежила, састојала еу ее у овоме : 1 Заштита руоког посланстза у Пекикгу и обезбеђење рускцх поданика од_ злочиначках; намера кинеских бунтовиика; 2. Помоћи канеској влади, у борби иротиа немира у интерзеу што бржег-повраћања реда у царевини. Кад су уелед тога све заентересоаанз силе решиле да о. истим задацима пошљу трупе у Кину, руска је влада као правац за кинеске ствари предложила ова оеновна начела : 1. Одржање заједничког споразума међу силама; 2. Одржање ранијег државног поретка у Кини; 3. Уклањање свега што би могло довеета до деобе небеске царевине; 4. Да се заједничком снагоа олакша постављање законите централне владе у Пакикгу, која је једино у стању очува ред и мар. У тим тачкама постојао је споразум готово међу свима силама. Пошто царсва влада нема никавих других циљева, она ће и даље остати верна своме ранијем авционом програму. Што Је ток догађаја, вао што је напад бунтовеика на наша трупе у Њучвангу и ниа непријатељских поступака Кинеза на граница наше државе, као што је бомбардовање Благовешченска, нагнао Русију на заузеће Њучванга и на упадање њених трупа у Манџурову област, то су само такве привремене мере, које су изазване једино неолходаом потребом и којима је једана пиљ био да одбије агресивне поступке кинеских бунтовнива, а никако нв дају сведоцбу о каквим себичним плановима, који су сасвим туђи политици царске владе. Чим се у Манџурији поврати еталан ред а предузму неопходае мере за заштиту железнице, чаје је грађење обезбеђено нарочитим Формалним споразумом с Кином о концесија, која је дата друштау кинеске источне железнице, ни Русија неће проаустити да позуче своје трупе из тих области суседне државе претпостављајући да не стаје на пут раду других сила. Али у еваком случају сасвим неповређвни и потпуно обезбеђени остају интареси других страних сила и међународних друштава у Н>учваншком пристаништу, које смо ми посели и отворили за мвђународау трговину, као и на железничкнм пругама, којо су наше трупе поправиле. Заузећем Пекинга постигиут је арви главни задатак, који је себи царска влада ставила а то је ослобођење заетупника сила са свима странцима, воји су се налазили у опседнутој вароши. Други задатак, т. ј. помагање законатој централној влади у повраћању реда и редовних односа са силама, изгледа за сад још тежак услед одлаека цара, царице регенткиња и Чунг-ли Јамена из престонице. У такам околностима царска влада не аалази никаквах довољнах разлога, да и даље остану у Пекин-