Мале новине

правац и државни програм од 11 октобра 1897. год. и у томе правцу и смислу уређивао сам и моје новине. Али у томе раду моме ја сам првенствено стајао у служби једне идеје, која је, по моме најбољем разумевању и најдубљем уверењу, била спасоносна за Орбију. А служећи тој идеји, ја сам, наравно, већ тим самим сшајао у слуокби и њенога узтшеног шворца и носиоца. Ту, дакле, и једино шу био је и изпор и увор мога целокупног иолишичког рада и делања. Ошуда су иошицале све иобуде и шамо су се сшицале све моје океље и шеокње, да добром делу буде добро иослуокено. Дакле, ако у опште може бити говора о томе, да сам ја с мојим листом био у нечијој служби, онда сам /а једино и искључно био у слуокби Краља и Ошаџбине. Ако је та моја служба Краљу и Отаџбини била таква, да се удостојила какве нарочите пажње и награде Господареве, онда се ја тиме могу само поносити. Али чак ни онда, када ме овако безочно клеветају, није моје да говорим о тим наградама, а најмање да се њима хвалим, или да се на њих жалим, пошто о датим наградама с правом првенствено може говорити само онај, који их је дао и који најбоље зна како је стварна истина далека од лагарија, које сада клеветници по јавности трубе. Што сам ја с правом рекао и што ево још једном нарочито наглашујем и понављам, то је: Да су Пера ТодоровиЂ и његове „Мале Новине" једино биле у служби Српскога Краља Александра I и у служби наше српске Отаџбине. Никоме другоме нити сам служио^ нити ћу икада служити. То је све што за сада могу рећи. Но ако будем изазивањем приморан да више говорим, рећи ћу и више. Париз 22 Августа 1900 г. Пера ТодоровиЂ.

ДИПЛОМАТСКИ РАЗМЕШТАЈ*) Да видимо сад „скромне" жеље, које је под овим насловом изнео на Јавност „Дневни Лист" у свом броју 188. Он прича: како се „од пре кратког времена о промени и размештају у нашој дипломацији отпочело у велико да говори на све стране", и ма да он „није био (?) са надлежне стране тачно (!) обавештен о тим променама, поверовао је „оним гласовима који су најперошшнији били", па се сад и он решиода Ћ мало и опширније проговори" — наравно да тако „одговори својој „новинарској (!) дужности"А то чини, ево овако: ....Међу лшдима, која се имену)у као к&ндидати из важне дииломатске позиве, има без сумње таквих, која су иотиуно дораола томе позиву и чшја је саособност доказана, као што су н пр Стојан НоваковиЛ, Сава Грујић и др. М. ВујиК. Али нам је пало у очи (!), да при попуњавању дипломатских места поред поменутих имена не налазимо да се узимају у ком бинацију и помињу имена још неких наших виђених луди, који по својој стручној (?) спреми, по своме образовању и својим личним особина*) Кад ]е овај чланак већ дат у штампу стиже нам у руке јучерањи „Н. Дн. Лист" и у њему прочитасмо белешку, у којој се глава и репови тога листа извињавају да, пишући о дипломатском размештају, нису мислили само на онде поменуте радикале, и с тога би милостиво допустили да на она још иреоставша три места буду поставл.ена г. г. Бошковић. Стејић и — други (!) Боже, ко ли их је то клепнуо по лабрњи, те се сад овако — „исправљају!" Но и поред те „исправке" овај наш чланак остаје са свим у снази.

ма могу имата потпуно основаау аретензију (!!) да буду употребљеаи у важној и деликатној дипломатској служби. Ми ту мивлимо на Гигу ГершиКа, др. Милов. МиловановиЛа и д-ра ВесниКа. И кад су ово глава и репови „Дн. Листа" овако лепо рекли, цртају опширно квалиФикације г. Гиге Гершића, за кога је „г. Стева Максимовић казао да је наш највећи шеори/ски правник," па који је „нарочити специјалиста у међународном праву" и т. д. А кад су свршили ређати одличне подобности г. Гигине, настављају овако: Поред г. Гершаћа. као ветерана, највише су се истакли, као млађи радннци на пољу наше међународно-правне лит&ратуре, др. Васнић и др. Миловановић; др. Миловановић је такође кратко време предавао међународно право, а др. Васнић беше у иоследње доба проФесор тога права. То су, дакле, несумњиво л»уди нау боље стручне сиреме за дииломатску службу. Осим тога, ти људи имају одлично светско образовање, речитост, знање језика и друга (?) иотребна својства за иоменути иозив. Најзад не треба ни то заборазати, да сва та три наша научника имају гласа и угледа не само у нас, него у Словенству и у научном свету на страни. То је ствар доказана. Па кад је све то тако, онда се с правом морамо чудити (!!), да се ти људи обилазе и изостављају, а да се иепред њих истицали па и сад (!) ево бар донекле истичу људи слабије сареме и мапега гласа, Ма ми слимо да је најрационалније („Да. Лист вели: „нарацијалније!") и за интересе служ')в и земље најиогодније да се ирво узму оаи који су нај сиремнији за извесну струку, па тек, ако немамо довољно таквих људи, да се крпи и да ее места попуњавају дилетантима, онако за нужду. За тим вели „Дн. Ј1ист" како се до сад код нас у том погледу грешило, те се постављали на посланичка места на страни „бивши хемичар, докшор целокуиног лекарсшва, официри, агрономи и ш. д., а сшручно сиремни људи се забацу)у\ И „Дн. Лист" ово тек помиње „као мишљења, која владају у нашим иншелигеншним круговима, (!!) и којима јавни органи требају (!) да дају израза".*) * Овако глава и репови у „Дн. Листу". А сад да разгледамо мадо ту писанију. Да пређемо пре свега на квалификацију , и то да посматрамо редом личности које су они поменули. О подобности г. Сшојана Новаковића, који је један од наших најодличнијих државникаи научника ,једногласно је мишљење да он служи на част и корист своме Краљу и Отаџбини. Камо среће да Србија има бар једно туце таких одличних људи ! Но, г. Новаковићу та његова одлична државничка подобност није пала с неба; он ју је стекао најозбиљнијим својим трудом и искуством у низу ругих година; он није тек што му је брада порасла, уобразио да може скидати звезде с неба, него је најозбиљније пригрлио књигу и широм отворио очи, па је као марљива пчела прибрао у кошницу свога одличног ума, што га данас у највећој мери краси као нашег вешерана државника ! Да ли тако и наши „млађи радници", које помиње „Дн. Лист ?" То ћема видети ниже доле. Г. Сава ГруЈић по струци је официр, а за ово вели „Дн. Лист" нарочито, да су „готово све наше владе грешиле , што су их уводиле у дипломатску службу. Па одкуд то, да „Дн. Лист" чини с г. Савом изузетак ? Што се нас тиче, ми не бисмо чинили у том погледу баш никакав изузешак. Зашта се ко спремао при том нека остане; не може се бити „у свакој чорби мирођија". Ми бисмо били одлучно за то, да официри осшану официри, и да пуковници и ђенерали командују пукове, бригаде, дивизије и војске, а дипломацију нека оставе с миром, јер се њезин задатак у велико ирошиви оним особинама, које су у *) Све што је подвучено у цитатима из „Дн. Листа* ми смо подвукли. Ур.

ирвом реду и безусловно потребне сваком истинском војнику. Ето, зашто ми држимо да г. ђенерал СаваГрујић није квалиФикован за дипломату и да не говоримо о неким моментима из његове прошлости. 0 г. Гиги Гершићу такође је једногласно мишљење да он као научник служи на част и корист Краљу и Отаџбини. И немаспорада се Србија с њим као шаквим може ионосиши. Но за дипломатску службу није довољно бити изврсан правник и проФесор међународног права; за то требају још и многе друге особине, којих, радо признајемо, има и у г. Гиге. Но он оскудева у једној, и то у дипломацији веома ваокној , а та је особина — шачносш. Треба се само сетити оног ручка, ако се не варамо, у Берлину, кад је г. Гига био министар. И сад треба замислити, кад би се г. Гиги онакав малер чешће десио као посланику —■ како би то изгледало ! То су вешерани , а сад да видимо „млађе" (ми бисмо равно рекли, у неколико, младе) људе. Г. др. М. Вујић , нема спора, веома је образован човек. Но до сад имали смо прилике да га посматрамо само као финансијера. Но да ли је то довољно и за дипломату — то би тек требало доказати. У осталом о томе ниже доле. Г. др. Милован Миловановић радо признајемо спада такође међу научнике; он се истакао и као писац и ако му није све оно штојенаписао срећно за руком испало. Но он је још млад и дакле тек на почешку његове научењачк е каријере. И зашто га из ње сад извлачити, кад у њој много обећава, па гурати га у дипломацију, за коју, како изгледа, он нема воље. „Како изгледа?" заиита ће „Дн. Лист". Да како изгледа; јер кад му је у своје време понуђено место ђенералног консула на врло важном мгсту, где би могао био да колико толико стекне дипломатску ругину, он га је — одбио. Или г. др. Милозан мисли да је доста бити правник и „ крамко време" предавати међународно право, па да човек постане иечен за све ? Ако то мисли, онда бисмо чисто посумњали да је он у истини — научник. За дипломатску струку треба веом а тешког спремања, које даје само велико искуство сшечено у школи окивота, поред природне инклинације за то. то се стиче најпре на малим па иосшуинЂ на већим положајима, а кад се стигне до највепих, човек мора бити већ иотиуно гошов. Та и други државници н. пр. велики Бисмарк, нису одмах доспели на велика места, него су се годинама морали спремати на мањима! То искуство пак г. др. Милован Миловановић апсолугно нема, јер га не мооке имати. Најзад, о г. др. Миленку В&снићу тачно вреди оно исто што рекосмо о г. др. Миловану Миловановићу, изузевши оно о месту ђенералног консула. Они обојица били би у дипломатској служби, т. ј. на месту посланика дилешанши, а овима је одлучно противан „Дн. Лист"! И кад су већ г. г. др. др. Миловановић и Веснић — како вели „Дн. Лист" — стекли гласа у научном свешу чак и на страни, онда их треба оставити да тај глас још и прошире, а за то је једино место за њих подобно — катедра Велике Школе. Зашго да буду „дилетанти", кад могу да посгану — мајстори ? Но, зашто, кад би већ могли да буду добри дипломате ирофесори ирава, не би то могли бити хемнчари,