Мале новине

дели нити разуме. Желео бих само једном видети како би то дејствовало, кад би у Паризу или Лондону који посланик го» ворио о политици своје земље и о својој војсци онако, како је то чинио Бебел. Има Енглеза и Француза, који би врло радо видели кад би ово мишљење Бебелово превладаао у Немач* кој у нашој прекоморској политици, у свимч питањима моћи и националним иитањима. Али има врло мало и Енглеза и Француза, који би код своје куће за сзоју рођену ззмљу усвојили такво гледиште. Јављајући да ће министар војни одговорити на Бебелова тврђења о ексцееима немачких војни&а у Кинм, он је ракао да су се немачке трупе у Кини одликовале и храброшћу и човечношћу. БалФуров гОвор- Енглески први лорд благајне Балфур држао је на једном великом скупу у Манчестру говор у коме је рекао дајесвемања област, у којој се одиграва герилски рат у јужно] Африци и да се герилске чете свевише сузби јају, И он дели Розберијево мишљење да је непријатељско расположење континента пре ма Енглеској озбиљна ствар. Розбери се слаже с владом у томе, да се овај онравдани рат води човечно, и он се нада да ће ова Розберијев%изјава имати утицаја у иностранству. Енглези неће да улазе у разматрање тог одвратног таласа погрда. које непресгано иоти чу од континенталне штампе. Они то чине с извеснои одвратношћу. И он дели ту одвратносг, али на жалост не може остати према тој ствари равнодушан. Он сматра ту појаву као врло озбиљну ствар јер су Енглеска и остали цивилизовани народи Јевропе н Америке и покрај свих евојих суревњивости ипак везани заједничком братском везом. И кад тако сви припадају !едној породици народа, како је то онда будаласто кад једног члана те породице или једну групу чланова грди и напада други члш, као што грде и нашдају Енглееку. И ако је непријатно бити изложен та-

МАМЈЕ НА ПРЕСТОЛУ деторијеки роман мз живота (тлкаиских народа П0 ЛИЧНИМ УОПОМЕНАМАзИ ЗАПИОИМА ГЛАВНИЈИХ ЛИЦА НАПИОАО К... А,..) (100) * * * (НАСТАВАК) Дгугог данатајанствени изасланик отпутовао је, носећи са собом велико краљичино писмо преко десет писаних табака. Али није прошло ни десетак дана, а крзљипа доби из Звониграда два писма, која су јој у почетку изгледала загонетна, али јој још истога дана у вече стиже и треће пи смо, које је било као дупуна она два прва и из кога се јасно видело, да су у Звонигра-

ким грдњама, исто је тако непријатно и некога грдити. Ти људи неће имати велике користи из тога, кад себи престављају тако лажну слнку о ка оактеру и особинама таког једног велмког народа, као што је внглезки, и ма да је он далеко од тога да каже да еу Енглези у међународној политици као и у другим области ма највећи мученици, илак се Енглеска тако осећа према својој околини. Израз тако од ■ лучне злобе у свима случаје вима потреса за тренутаксва ку веру у напредак цивилизације. Какву вредност има опште одобравање јавног мишљења, кад се видм да се оно показује у тако ниском облику? Они, који су ма на који начин за то одговорни, исто су тако одговорни и што спречавају даљи развој оздрављења јавнога ммшљења и народне свести. По његову мишљењу храбрости и човечности војске ни једнога народа не може се одати већа хвала но кад се каже, да се оиа приближује оном ступљу храбрости и човечности или достиже тај ступањ храбрости и човечности, кош су енглески војници показали у јужној Африци. Недаачни напади на ЕнглесиуПоводом ономадашње дебате у немачком државном сабору „Тајмс" вели: Ретко је, акоје у опште икада, један пријатељски карод у једном страном парламенту тако грубо изгрђен и, колико семиможемо сетити, никад увреда није тако благо сузбнјека од заступника стране склс, као што је било сузбијање, које је гроФ Билов сматрао као довољно према посданику Либерману. Што ми можемо очекивати од миниотра једне пријатељеке државе, то је јасио одбијање погрда, које су изговорене пред њим, и то не само е обзиром на енглеске војнике који су пали, но и с сбзиром на оне који су још живи. „Дели Њус" пише: Гр ОФ Билов није могао изабрати бољи начлн да оконча тај догађај, но да одбије Либерманов напад. ГроФ је Билов говорио као мудап политичар, који жели мир. Његова одбрана бритсн-

ду начули о некаквом писму краљичином, но да још нису знали ништа одређено. По прва два писма краљица је мислила, да изасланик јамачно није умео бити довољно ћутљиз и о његовој се мисији по Звониграду већ почело нагађати. Краљица се љутила на ову индискреност, али још није служила ни на какву издају. Но треће пиемо које је, како рекосмо, дошло истог дана у вече, говормла је јасно како се по Звониграду прича о неком великом писму, којејекраљици измамио неки Мимозин изасладник из Београда. Госпођа Мимоза, или боље рећи људи, који су се њоме служили за своје циљеве и смерове, једнако су уверавади краља Мугимира, да краљица према њему није искрена и да

еке војеке ианела нам је његово витешко расположење. Осим „Стандарда", који оштро критикује Биловљев говор, остали листови лондонски не говоре ништа. Рат у јужној АФрици- Како јављају „Отандарду" из Преторије, Девет продире на југ. Мисли се да ће покушати да продре у Капску колонију. Из К шшгата опет јављају да је Девет нокушао да са знатном силом пређе железничку пругу северно од Кронштата, али да је сузбијен. Мисли се да ће он поновити тај покушај. „Рајтеровом Офи ^ у " јављају, како је решено да се бурски заробљенички логор намести на острву Антигуа (мали Антили). Један енглески офицно отпутовао је тамо да избере меето, — На свечаноч ручку у општинском дому у Јоханезбургу рекао је лорд Милнер, да Ен глеска не жели да истреби Буре, који увек морају бити важан и ако не превласан елеменат. Јоханезбург ће несумњиво постати један од највећих градова на свету. Велики Јоханезбург значи велики Трансвал и биће од користи Ен^леској.

8ажннјн српски покојници у 1901. 22. јануара у 9 часова у јутру умро је српски великан и борац др. Светозар Милетић, у 75. години живота свога. 24. јануара умро је у Бечу Краљ Милан. Тело му је сахрањено у Крушедолу манастиру по Његовој жељи, 3. Фебруера умро је Марко Миљанов војвода црногорски у Ерцег Новом, .у 66. години живота свога. 12. марта умро је у Београду Јован Илић, песник, бив. држ. саветник и министар. 22. јула преминуо је епископ темишварски Никанор. 29. септембра умро је сердар Мчјат Радовић, отац Владиммра Радови^а, оснивача „Српског Вјееника-. Покојник је био ванредна карактера. У усташком рату 1876. год. живо

она спрема незадовољнички покрет у своју корист. Краљ се колебао. Час је веровао а час опет није веровао у такве смерове краљичине. Када је сад она овако олако пристада да по његовој жељи оде с престолонаследником у Пруску, краљу је то бил велики доказ да краљица не гаји према њему никакве нелојалне намере, С тим уверењем краљ се вратио из Беча. Да би то разбили и да би код краља пробудили нову мржњуи неповерење према краљици, Мимозини људи смислили су и извели овај план — послалм су краљици нарочитога човека и Фалсификовани рукопис једне од најближих пријатељица краљичичих, па јој тако измамили некакво велико писмо, које се сада налази у рукама краља

је учествовао. Био је затворен ш прогнан. После окупације се поново вратио. 1882. год. 6укнула је буна против окупације, па је као народни првак допао тамнице. За целог свог живота живо је учествовао у свима покретима народа св@га.

В1СГГ АОТ1В1СТ1 У Двору- Синоћни велики дворски бал изведен је сјајно и свечано. На љубазан ломаћински позив Њихових Величанства, синоћ се стекао у но воме Двору краљевском цвет грађанства престоничког, као и повише званица из унутрашњости, које су се у Београду десиле, да ту под гостољубивим краљевским кровом заједнички испрате стару и дочекају нову годину. Званица је бмло веома много; нисмо распитали за тачан број, али нећемо се преварити ако реквемо да је било преко 1200 гостију. Скуп је био у Новоме Двору у великој Белој дворани, која се сва блистала од јарка осветљења и од сјајних тоа лета. Око 11 час. музика је заеаирала Краљевску Х?адну, а мало затим у Дворану су ушла Њихова Величанства, у оратњи својих дворана и краљевске владе, а дочекани од дипломатског тела, многобројних великодостојника исвију гостију. Кад је мало доцније засвирано Краљево ооо. ј шла ву поведа Њихова Величанетва, Краљ иКраљица; за њима хватала су се господа из дипломатског тела с госпођама, па онда редбм дзље остали гости и гошће. Краљево оро хра јало је подуже, и ИЈцуНило је цео јужни део дворане испреплетано и савијено неколико пута, ^ао диван венац цвећа. За овим су се ређале овтале игре све лепша од леоше, и тако је дочекана и нова година. После поноћи био је обнлш биФе, где су гости краљш«кг" угЈшћени разним хладни м јвлима, свакојаким ђаконијама и изврсним пићем.

Мугимира, и које врло н? згодно преставља саму краљицу Наду. Све ово видела је и сазнала краљица из овога трећег гшсма. И већ може се мисливи како је било њено изненађењ н расположење према том Истина, у поменутом пи'* говорило се о многим врг* верљивим и врло не стварима. Али као и јем саучају с Главашс ко ни овде ниј"е"|било^._ по чему би се јасно и несумњи-~'во видело да краљица смера незаконитим путем да преотме ма какво право и ма какву власт од краља. Но и ако тако директне ои« тужбе није било у писму, краљица се морала с разлогом кидати на себе саму, зашто да се по други пут даје ухватити