Мале новине

Хрватима ? Срба има у Хрватској једна нетина, а четири петине имају они више земљорадничких задруга, него ли ми Хрвати. Па шта мислите ко је томе крив, да Хрвати немају толико земљорадничких задруга, а опет чија је заслуга да Срби имају оволико земљорадничких задруга ? Нико други, него грађанство, т. ј. Орби имају интелигентно, имућно и независно грађанство и трговце, било у највећем граду или у најмањем селу, па било ово место српско или хрватско, док Хрвати осим свештеника, научењака, разноврсних доктора немају тако снажног независног грађанства. А како хрватска трговина стоји, нећемо ни да говоримо, јер пратећи ствар само жигида дружбе св. Ћирила и Метода, нисмо их могли наћи у чисто католичким личким местима. Ну зато се налази у чисто хрватским католичким местима српских жигица, где је Србин трговац, а где је жидов, ту имаде само швапских и маџарских жигица. Саправомкликћу Срби: „Мисмо за две године већ 1550 младића дали у трговине и обрте!" Њихова централа у Загребу имаде увек на диспозицији дечака, те акн се гд*какво место за службеника отвори, одма га попуне, било то код православног, католика или жидова, то је њима свеједно. Шта више, имали смо прилике чути, где су господа Срби. чиновници, од поглавитог до пресветлог ове личке дечаке у трговине намештали, евентуално прехрањивали и одевали. Двојимо, да је и један хрватски чиновник и једног оваковог дечака наместио. Добро би било, кад би сваки поједини родољуб, из круга свога сиромашнијега сродства, овако на пут извео младеж, јер се овим

начином хрвастко независно грађанство стварало, јер Срби веле, ми хоћемо, да смо материјално неодвисни, па кад ово постигнемо бићемо и морално неодвисни, јер чнм смо богатији тим смо неодвиснији од других нлемена. Но код нас је на жалост све натрашке; узевши у обзир, да наши сељаци немају ни толико свести, да самосталне и неоовионе задруге стварају, него се хватају маџарске вересијске банке. Да ли се је и томе чудити? Та нашу хрватску пољопривредну банку једва смо скуцкали, пак што мислите, колико у њој имаде практичних наших трговаца и обртника? Ништа боље не стојимо ни са нашим осталим новчаним заводима, јер у ње свуда морамо да пуштамо интелигентније странце, Чивуте, јер својих способних људи немамо. А какова нам грозна будућност у тој ствари стоји? не може се сад још казати, јер ми збиља оваковог подмладка нити имамо, нити га спремамо, само је једина истина, да ако овако и даље остане, да ће сви капитали и велепоседи у Хрватској свачији бити, само не хрватски." На ово „Србобран" примећује: „Хрватске новине баш улсЈЈ . ; пи'Нти, и;5нр гнти, И нарочито Србе нападати, денунцирати. омаловажавати, али ето, немају куд и камо више, већ морају чак и они Србима иризнати да ваљају, да нису пропалице, већ да озбиљно, трезвено на свом напретку раде. А Срби треба да схвате, да срџба иротив њих из зависти долази, а то се не да ни избећи ни отклонити. Вика на Србе престала би само онда, кад би се Срби оставили својих послова, па кад би у „06зор" очи упрли, па да чекају и изгледају, док им са стране сунце гране. Тако је било пре,

па се зна, докле смо дошли били. Истина, и данас нам неваља посао још, али смо понешто бољи, па како „Хрватски Враник" вели, а „Обзор" за њим поклепава: Срби су на добром путу, па треба само да продуже".

ТЕЛЕГРАМИ од 19. маја Цариград. Турским Јерменима или иначе турским држављанима, који су сгекли право на североамеричко грађанство, Порта неће да призна то америчко држављанство и према дотичнима поступа као с турским поданицима. Сукоби који су услед тога настали чине америчком посланству и косулатима неисцрпни извор рекриминација. У последње време десила су се два таква случаја у Вејруту и Смирни. И нокрај журних жалаба. ипак су оба америчка поданика остали у затвору. Шдрид, „Агенција Фабра" јавља, да су у Барцелони похапшени многи Карлисти. Мадрид, Потпреседник скупштине Јуарец Инклан постављен је за министра привреде на место Каналеје. — Париз, Л еон. Буржао д римио је кандидатуру за скупштинско преседништво, коју му је понудила група левице. Берлин. „Пошта" утврђује у једном уводном чланкуотројном савезу, да су већ довршени иреговори међу владама о обнављању тројног савеза. Уговор још није потписан, али се то срећом: може сматрати само још као Формалност, Које ће се време изабрати за потписивање, то се према угодби трију кабинета још држи у тајности. Противници тројнога савеза чудиће ее страховитој измени, ако би се тројни савез

кад год распао. Неиријатељи савеза у Аустрији и Италији или су слепи или нечасни. За дунавску царевину још непрестано вреди Бисмаркова реч: Кад Фрања Јосиф узјаши коња, имаће за собом све своје народе. У озбиљном случају показало би се, да су иодбадачи и они, који презиру тројни савез, у тој царевини у огромној мањини. Беч. Узбуђење које је ономадашњи говор министра преседника др. Кербера био изазвао и у иосланичким круговима, сад је уступило место мирнијој процени ситуације у погледу поравнања. И ако се још указује на тешкоће при преговорима, ипак с другестране истичу, да по Керберову уверавању у скупштини се неће дирати у садашње тековине Маџарске, тако да поглавито могу постојати само царинскотарифске диФеренције, због којих цело поравнање не може пропасти. Оцењујући сгвар тако, ономадашње песимистичко схватање може се и даље одржати, те се надају да ће се постојећа иитања повољно решити при преговорима, који ће се наставити после парламентског еазива. Преговори ће се овај иут држати у Вечу. Налуљ. Талијански кражввски супружници приспели су амо јуче у јутру живо поздрављени од становништва. Величанства су одмах наставила пут за Рим. Берлин. Посланици Фукс, Смула и Валенборн мотивисали су у одбору за пољски предлог своје непријате.вско држање дрЖавоправним разлозима. Посланик Ернст (Слободоумно удружење) изјавио је готовост да потпомаже владииу нолитику, али задржава право да тачно проучи предЛбжене мере. Поздам. Јуче ире нодне била

КРАЉЕВА ЖЕНИДБА роман Валтера Безанта

(НАСТАВАКј А аи и ако моје детињетво није било срећно и весело, ипак нисам анала за тугу све до смрти својих родитеља, који су умрли брзо једно за другим, кад ми је било петнаест година. Била сам остављена бризи својега брата ЈосиФа. Није било човека, на кога. би у детињетву гледала с таким страхом и уважењем, као на њега. Још као младић он је био увек озбиљан, никад се није сме јао и изгледао је старији од оца Вечито је читао само једну књигу — Библију, па ни њу не сву но само посланицу светога Павла. А ако је кад год на квекереким скуповима отварао уста, то је једино чинио ради тога да протумачи речи

светога Павла, а нарочито његову науку о малобројности изабраних. У нрактичном животу Ј осиф је био мудар рачунџија Али ван вере и послова за њега ништа вишв на свету није аостојало. По спољашности Ј осиф је увек био моачан, суров ; коса, густе о брве и велике очи биле су црне као трњине; био је висок, сувпњав. веома поносит и надувен. Пријатеља није имао а познанство је чинио само е људима, који су могли говорити о верским питањима Није показивало никакву наклоност према женскињу и сматрао да еу оне дужне у свему покоравати се муш: карцима. У вече је седео сам у својој собн, прегледајући Фабричне кљиге и јаукао је кад се при сумирању показивао мали проценат до бити Књига није читао, није се интересовао политичким положајем земље, није хтео знати да ли је у

живала мир или ]е сноеила тешко бреме рата она држава, која је бранила његово богаетво. У домаћем животу био је умерен и трезвен, и ако је волео пити мадеру, која као да није утицала на њега По свој прилици ижа човечјих природа које су рођене да буду срећне. па кад не поетигну срећу, оне тлаје па чак и умиру. Мислим да сам и ја имала такву природу, јер кад сам из детињсгва ирешла у младост и кад пред собом ниеам видела ништа што је срећно, светло, ружвчасто, но само аграк, сурова лица и околину досадну да човек ааглуои, — ја еам у двадесет првој години својега живота и добила чу дш умни недуг, који се назива меланхолија. Мисао о том болеш љивом стању изазива у мени етрах, У почетку ме је сиоггало црно оча јање под утицајем вечитих говора брата да веома мадо њих могу спа-

сти своју душу, а за тим сам добила некакву наравствену укоченост, па сам се почела понашати равнодушно, чак с одвратношћу према евему: према цвећу у врту, према певању птица према газдинству, јелу, па чек и арема читању Библије. Одмах после тога недуга, које ми је споаало, дошла нам је у гоете удовица рођака моје матере, Изаба ла Стореј, која је девојком приаа дала англиканској цркви, а у квекерску секту ступила је само ив љубави према мужу. Она је живела у Лондону, али јв по некад дола зила к намл. Ту младу жену веома је запрепастила моје растројство, па најпре почела распитивати моју служавку Мони, али кад од ње није сазнала ништа, обрати се ЈосиФу (Наставиће се)