Мале новине

или „гакса" (&е). Дука од Атола, Ерл Анкастер, Ерл Карингтон и Маркис о? Сћо1топс1е!еу (што се изговара: Чумли!) тражили су да им се дозволи да врше дужност „Великога Дворника" (Бог<1 вгеа<; СћатБегЈат) и да им крал> „плати награде које им за то припадају као и друго што се давало њиховим дретцима". Комисија она, или управо онај „Суд о полаганим правима" нашао је: да један од њих нема никаква права на то, да један други од њих нема пуно право али има две четвртине права, а остала двојица сваки по четвртину права, те с тога Суд решава да се ова тројица састану и заједнички изберу и краљу предложе онога властелина који Ке у име њихово ону службу вршити и таксе од Његовога Величанства наплатити! Нама ће то да изгледа смешно, али је Енглезима урођено да се свачија стечена права свето поштују, и ту краљ нити мисли да што мења, нити би могао баш кад би и хтео. Игуман Весгминстерске Лавре (Абатије) тражио је да му се не оспорава стародревно право његових претходника да при крунисању поучава краља икраљицу кад треба што и како да раде, и тражи да му за ту службу краљ поклони „једну туру чохе за мантије". И „Суд" решава: да Игуман има право на све то, и да му се оно не може укратити, и да краљ треба да му даде по стародревном обичају „туру чохе за мантије!" Ерл Ерол тражи да му се не украти у кући његовој наследсгвено право да у паради корача испред краља држећи у руци штап од сребра, горе на врху и доле на дну мало позлаћен, који штап да му краљ о своме трошку набави. Суд решава: да Ерл има на

КРАЉЕВА ЖЕНИДБА роман Валтера Безанта I. (наставак) Кад је, бавећи се у нае подуже, видела какво је моје стање, онд на вали на ЈосиФа да аове лекаре и он је иослуша. Али су лекари до лавили, говорили многе наЈчне речи од којих ј % ништа нисам разумевала, давали ми лекове који нису ништа помагали, и моје стање биваше све горе. Онда Изабела навали, те ме Јосиф најзад пусти да одем с Изабелом у Лондон. Пратила нас је и моја верна Мони II. Кад смо већ били у Лондону, по сле извесног времена, баш 17. ав густа, десио се догађај који је иаменио еав мој живот. У 7 и по часова у вече враћала сам се кући с

то права, и да му дакле Његово Величанство набави онакав сребрни штап, 4 с којим ће у паради марширати! Лорд Гре-де - Рутин, Лорд Хестингс и Ерл Лаудон траже сваки за себе ираво да носе у својим рукама златне мамузе краљеве. Суд налази да ни један од њих није доказао да има ираво на то, и одбија их! Дука од Њукастла и Ерл Шрусберије полаже сваки за себе право да купи краљу рукавицу за његову десну руку, и да својом руком подупире мишицу краљеву кад скиптар држи! Суд налази да је Дука од Њукасгла доказао да има право на то, па му га и досуђује, а Ерла Шрусберија одбија. Овоме опет, по једној другој тражбини његовој, досуђује да има право да иде у свити краљевој и да носи штаи бео, али не сребрн! Адмирал Вутлер-Фелос тражи да се његовој синовици, Мис Веатричи Фелос, дозволи да иде испред краља и да просипље по путу његовом „траву, лишће и цвеће", јер су то право девојке из његове куће имале кроз толике векове. Суд се нроглашава за ненадлежан, јер он има да решава само о ономе што бива у самој цркви, а не и шта има бити и на путу до цркве. Адмирал резервише право својој синовици. Један одноено оиромашан поп, пречасни отац Скримџур (Кеу. К. С. 8спт^еоиг) доказује да је он потомак једне некада богате властелинске к\ће, које су старешине свагда и кроз векове на крунисањима носили „Засгаву Скотланда" пред краљем. На ту част полаже право и његов неки рођак Скримџур Ветерборн, и велики властелин Ерл Лодердел. Суд одбија сасвим претенсију Ерла Лодердела, и налази да они Скримцури имају право да заставу пред краљем вечерње из цркве Св Јакова Пра тила ме је Моли која је ишла за мном и у рукама носила мој молитвеник. И многе друге жене и девојке ишле еу из цркве с послужи тељима или служавкама. Ја и Моли срећно смо дсшле до угла Сен-Џемског трга, али ту се сусретосмо с двојицом џентлмена који су ишли подржавајући један другога. Обојица су били у црвеним офи цирским мундирима Једнога од њих добро сам познавала. То је био Ро берт Селенџер, млађи браг лорда Лилаи капетан краљеве гарде, Тада није имао више од двадесет и пет година; био је виеок и веома му је лепо стајао гардиски мундир тако да га је човек могао са задовољ ством гледати ма да му је од су вишног пића нос вдостао црвен Али је јутром био врло добар сабеседник красних манира и добро обра

носе, али мисле да би боље било да је ноп не носи, него нека је носи онај његов кузен који је цивилаш. Господари од једне старе баштине, која се зове „Манор од Скривелсби", имали су од вајкада привилегију да Функционишу при крунисању као „Чампиони краљеви" (Клш^в Сћатркж), „витези" или „браниоци" краљеви. Дужнос је тога витеза, да на високом коњу, с оклопом на прсима, штитом на левој руци, с копљем у десници и мачем о бедрима, по свршеном крунисању изиђе у народ, с телалима (хералдима) испред њега који довикују: „ако има овде гдегод какав јунак који сме да каже да краљ Едвард није законити краљ ове земље, тај нека зна да је ово краљев витез готов да с њиме јуначки мегдан подели и да својом крвљу докаже да је краљ законити краљ! Сад је она баштина у имовини некога господина Франка Дајмока, и тај тражи за себе право да при овом крунисању буде „краљев витез", а за то опет краљ треба да му даде на поклон коња и сву борачку опрему и поврх свега, ако би после свих могућих мегдана остао жив, да му подари титулу барона. Суд се и у томе питању прогласио га ненадлшканг Али је краљ, и мимо тог решења, наредио да се оном Дајмоку призна право, које је његова баштина од прасгарих времена имала. У старо доба школе су биле у манастирима и при црквама, и ваљда још кад се Вилијам Освојник (на сто година пре нашег Стевана Немање!) крунисао ђаци из извесних школа одре1)вни су били да по разним црквама приликом крунисања звоне у сва звона. Ђаци тих истих школа и сад ће да о крунисању Едварда Седмог зован. Очи су му се увек ејајиле а уста су му вечито била насмејана Он је б:го веома пажљив према мојој рођаци Изабели и према мени, често нас је посећивао, шетао с нама п ') парку и причао нам о ста ром краљу, који је живео у СенЏемском дворцу, о принчевима Да је капетан Селинџере, хе ве чера био трезан не би се ништа десило. Кад су нас видели, та два весела брата препречише нам пут, — Капетан Селинџер, — рекох, — пропустите нас. ^ — Џек рече он, једва говорећи. —- то је Нанси божанствена Нанси Она се молила у цркаи, клечећи на својим дивним коленима Знаш шта. Џек, хајдемо с њом у Мерилебонски врт, пл ћемо тамо весело про^ вести вече — Још једну флашу. — промрмља његов друг, не разумевајући ништа колико је био пијан.

звоне, и нико и не помишља да тим школама то стародревно право њихово одузме! оар у тој љубави према старим обичајима нема пуно поетичности 1! И више него то, за|» се тиме не одржава „континуитет" , „наставносг", „трајност", „непрекидљивост" установа 1! И зар се тиме историја установа, корпорација, и интерес Фамилија и личности не везује са историјом и интересима крал>евства ? ! Још бих вам могао наводити пуно таквих примера. Али је доста и то па да ваши читаоци виде, како се и у само демократско доба двадесетога века у Енглеској држе верно стародревних обичаја, и ноштују права која су стечена у доба када су краљ, властела и црква имали сву власт и силу у својим рукама. Енглези не руше старе грађевине и старе тековине, него на њих дограђују и прибављају нове. У томе лежи једна од тајни, којима се може објаснити што су Енглези данас најслободнији. најбогатији и један од најсилнијих народа на свету. Не само ми, него и многи други, од нас напреднији и јачи, народи имају много шта од Енглеза да науче ! Чеда ЈМијаШобић почасни члан Д ружине Типогр. Р адника И 3 Н А Р 0 Д А Ухваћен. Из Трстеника нам пишу 20 о. м. ово: Познати у овом крају окорели зликовац и одбегли 20-годишњи робијаш Диле-Димитрије Стојадиновић из Мале Врбице, среза Расинског, ухваћен је ноћас у селу Оџацима, близу Трстеника, и код њега је нађена једна државна пушка „репетирка" са 13 бојевих метака, коју је приликом бегства отео од војника. Он је, како прича, дошао — Пропустите ме, кааетанз Селинџере, — лоновим. — Ти, Џек, узми служавжу, настави капетан. не мичући се с места: — она је таман за тебе. Моли нађите кола аа нас четворицу — Капетане. Селинџере, — вик нем: — ви сте пијани, иначе не могу да разумем ваше чудно понаш 1ње. Нека вас }е стид, господине. а сад ме пропустите — Др... ругу Јлашу. — промуца његов друг и обори главу, — Ви ћете у мом наручују отићи у кола. — одговори капетан, не знајући ни сам шта говори : - па ћемо у Мерилсбонска врт, . Тамо.. мораћемо, Још никад нисам играо с вама, прелепа Нанси. А за тим ћемо вечерати и... Џек, исаразни ћемо другу Флашу. (Наставиће се)