Мале новине

иенеији и:; КруШевда, имао је тст бити јуче ,у цодне примљен ;у аудијенцију од Њ. В. Краља, а данас у нодне од Њ. В. Краљиде. Крунисање Едварда Седмог (VII.) Наше обећање од пре дванаест дана иснунило се. У 127 броју „Малих Новина" : од 10 маја ми смо известили натие штоване читаоце, да смо имали срећу да г. Чеду Мијатовић, краљевскога сенатора, придобијемо за нашега еталног извештача са велике лондонске свечаности краљева крунисања. Тај лепи усиех наш већ је почео доносити своје плодове, јер ми ево већ у два броја износимо нред штоване читаоце „прво писмо" из Лондона, у коме г. Мијатовић тако живо и тако примамљиво слика припреме што се у енглеској пре•стоници чине за крунисање Едварда УП. Ова писма из Лондона низаће се и даље и наши штовани читаоци имаће прилике да се упознају са свима оним сјајним и знаменитим појавама, које ће пратити ово величанствено крунисање. Г. Мијатовић познат је као одличан мајетор у описивању и његова сликања и описи биће као живи, као да их рођеним очима гледамо. С тога и свраћамо нарочиту пажњу наших штованих читалаца на наша „Писма из Лондона", од којих је прво већ изашло у 187. и 138. бр. нашега листа. Збор. На јучерашњем оиштинском збору, на ком се имало гласати за задужење општинско од 2 милијуна дин. ради регулације Веограда, гласало је 614 грађана, и то 314 за, а 300 против зајма. Гласача правних имало је на 6000, па пошто је недовољан број гласача гласао, то ће други збор бити после 10 дана.

Душа на мукама ПСИХОЛОШКА ФАНТАЗИЈА од Казимира Тетмајера (ИАСТАВАК) 28 Да ли је то моја жена иди који од тв јих анђела са небееа?... Сме ши се у сну .. Да је зовнем по и мену... Маро. Маро,., 0 Христе!... * ,* * Будим се... као из неког тешког ена... да ли сам одиста спавао ? Не што ми се негде догодило .. али где и када.. и шта ? Али ми се нешто догодило. Била је ноћ... и сад је ноћ... само да ли је иста? .. У евојој сам еоби, али у кревету кога пређе није било овде. Морао га је неко нарочито наместити. . Поред мене стакленцега — стакленцента с медецином... ваљда сам био болестан ?

Црнвена слава. Сутра дрква св. вазнесенска прославља свој храмовни празник. Вечерас у 6 и по часова свечано бденије, а ујутру у 8 и по часова свечана Архијерејска литургија коју ће служити Господин Митрополит. Службу ће певати друштво Станковић и приповедаће поп Марко. После службе литија кроз варош. Слава „Кијева и . Јуче је славило своју славу цара Констатина и царицу Јелену „ Кијево", имање нашега вредног суграђанина г. Светозара СтеФановића, овд. трговца. Чим је у Кијево стигао шетни воз с позваним гостима. испод бреста, одмах крај железничке, пруге, три свештеника и један ђакон извршили су водоосвећење, а за тим је извршено резање славеког колача. Колач су резали свештеник г. Никола СтеФановић с домаћином и домаћиновим млађим сином, ђаком ратароке школе у Краљеву, који је био у сукненом сељачком оделу. За тим је на бресту начињен запис. Кад је свршено резање колача, присутни су гости честитали славу домаћину и домаћици, па је настало послуживање кољива, слатког и пића : а војна музика свирала је разне комаде. Одмах до бреста био је подигнут хладник од зеленог лишћа, а испод хладника је био намештен дугачак сто, за који су званиде сели на љубазан позив домаћина и домаћице. На трпезу су била изнета разноврсна, добро зготовљена и укусна јестива. За столом је било око 200 званица. Међу присутнима су били и г. г. Живан Живановић бивши министар привреде, пуковник Коста Протић бив. директор железница, Коста Павловић окр. началник у пенсији, Сава Миланковић шеФ железничког саобраћаја, Манојло Клидис инШта ли се то десило? Чекај, о зиду ће бити мој аутоматеки календар на коае се д ни и месеци сами о бележавају Лампа гори те ћу моћи прочитати. , Бало је седамнаеетог бруара... Ах, како ми је тешко подићи главу, . Шта?! деветнаести! Зар сам два дана проспавао, шта ли ? Напросто рећи морао сам бити болестан., морао сам ивгубити свест,.. Мара ме је морала неговати„. Да је аовнем... Мар... не, не бкће заса ла изнурена... Боље нека спава,., Ала ће се радовати! Моја љубимвца. моја једина, моја дивна маза! Свакако се бринула сироти ца Још тако млада. Тек јој је дваде сет и три године. Готово још дете Страшно се морала бринути. По свој прилици тешко сам се рааболео кад сам чак и свест изгубио те су ме овде пренели, Одавде прозори где дају у двориште тв је мирније, стога су ме и донели овде. Али

дустријалац и неколико домаћина из околних села. Кад је на ред дошло печење, устао је домаћин г. СтеФановић и захваливши се гостима што су се одазвали његову позиву, наздравио је Њиховим Величансгвима, Краљу и Краљици. Сви гости су стојећки саслушали здравицу и пропратили је усклицима „живели" и певањем „многаја љета". Другујездравицу напио г. Живан Живановић домаћину, коме је пожелео дуг живот и крепко здравље, да може довршити започето предузеће — да од „Кијева" направи пријатно и здраво одмориште за Веограђане и њихову децу, који ће ту, излазећи из прашљивог Београда, наћи и здрав и чист ваздух, и пријатну забаву. Трећу је здравицу наздравио поп Мијаило Б. Ивановић, свештеник из 0сипаонице, домаћину и гостима. Четврту је здравицу опет напио домаћин гостима, молећи их да га помогну у раду, јер сва његова воља и сав рад његов и његових наследника имаће успеха, ако га Београђани помогну у том његовом раду. те да доиста имају на летњим жегама куд изићи и ту пријатно се забавити у свежој, чистој и здравој природи. Пету је здравицу напио домаћин својим гостима из околних села. У тој је здравици поменуо како оставља Веоград и долази међу српске сељаке, народ, који држи целу државу. Ради тога је и обукао свога сина у сељачко одело и спрема га да буде ваљан и днбар економ. Живећи међ сељацима, и он ће имати ггомоћи и користи од њих, и они од њега; нада се узајамној љубави и слози, па за то и наздравља својим гостима из околних села, наздравља српским сељацима, српском народу. И ова здравица, као и све остале, пропраћена ■■»■МИИИСТОТИВМНИИИ III чгл «№жкганкмн^^ како сам се разболео ? Био сам у посаобини, јеет, јест, добро ее сећам, под осио сам извештај о некој ку повини ; по том сам дошао кући , Ах знам, знам! Уш&о сам у Ма рину еобу — мислио сам пробудтее се и наемешити се на ме, Смешила ее у сну. Викнуо сам глаено: „Ма ро, Маро!.,. и Она се трже, пробу ди се, отвори очи, а у очима ее огледао љут прекор што сам је про б^/дио, зловоља намене, одвратност од мене — наједаред се емрче преда мном те оеетих како се стропштах. Мора ) сам се стропоштаги и сад се тек будим. Она је, нема сумње, сањала о Ри харду. Сањала је јамачно како се пригшја уза њ, како га грли, каво га љуби, како му се подаје, И у такзом тренутку, у тренутку нас.:аде, морао сам је пробудити... Кољи! Пхи !

је певањем ,, многаја љета", а за њом су се изређале још неколике здравице и тим је завршен ручак. За све време ручка свирала је војна музика а љубазна домаћица и домаћин обилазили су госте и нудили их јестивом и пићем. Не треба ни помињати да је трпеза била богата и пиће изврсно и добро познато из подрума домаћинова. После подне је.настало весеље, коло је играло уз свирку војне музике, а шетни возови довозили су силну иублику из Београда, којаједошла те се у хладовитом и пријатном „Кијеву" одморила и и пријатно провела на овим врућинама. Све до последњег воза „Кијево" је било пуно публике, а све зграде домаћинове у „Кијеву" биле су окићене зеленилом и српским тробојкама. Гости. Јуче су дневним возом дошли из Лесковца 135 ђака основних школа са својим наетавницима Они ће овде пробавити данас и сутра и разгледати београдске знаменитости, па ће прекосутра отићи у Смедерево, где ће се бавити један дан. Из Смедерева вратиће се у Лесковац. Ввсеље у Дому Сиротне Деце. Сутра у четвртак, на Спаеов дан, вен чаће ее у цркви Св. Марка Настасија Аћимовићева, питомица Дома Сиротне Деце. с Недељком Гаџиним, ковачем. По подне биће весеље и игранка у Дому Сиротне Деце, Моле ее пријатељи наше сирочади да походе ово весеље, Исправка. У јучерашњем нашем подлистку Ђ Душа на мукама" учи њена је непажњом слагачевом при ,преламању' крупна погрешка у шестом одељку, који се почиње ре чима: „Ах она спава., " На име, у томе су одељку мало ниже испретурани редови. те је због тога настала читава збрка. Те исаретуране редове треба читати овако ,Њено меко, витко тело обележава се под нокривачем; при тмолој светлости ноћне лампе лице јој долази као ружин цвегни листак, коса јој се расула по јастуку, моја дивна драга златна коеа, мила моја косица! ,Све је твоје, све је твоје!" Слушам и т. д, А за све ово време шта с.- могло овде догодити? Ах. шта се могло догодити! Два дана! .. Јеет, јеет, није могдо друкчије битн, Мара му се морала предати, 0 пакле! Али тако ае може трајати, он мора умгети! У глави ми букти ватра; Сви дамари, у глави, у прсима у рукама, у ногама сви су ми дамари пуни ватре Како ми је тешко подићи се„ Чини ми се још с«м болеетан... У моме столу ено револвера. Њу и себе... Себе, али и њу ! Неће бати твоја! А ти му се нећеш предати!.. Бракодомнице !,.. О, шта се морало овде догодити за ово време!... Боже у ала сам страшно несрећан!,,. (Наставиће ее)