Мале новине

обећао! Ми Кемо се само уеудити да завршимо ову своју данашњу белешку са једним малим чуђењем! Тако, на пример, нама се увек чинило, да кафеџије београдске имају очита рачуна да Веоград ожти, да се тј. подиже и унапређује, да се и „регулише" и „каналише," и како ли се то још по модерно не зове ? Па, како нисмо ни од једног од њих чули, да то може да буде без иара , то онда, мора бити да они знају тде је Еума Милован сакрио оне ћупове од општинске, трошаринске и друге, готовине, кад ево нису хтели да одобре зајам од два милијуна, чак ни његовим „самостално - радикалним" наследницима у општини Еако му драго, зајам је одбачен. ИЗ НАРОДА Самовласна намира. У недељу 26. ов. мес. држало је своју редовну скупштину друштво задругара за куповину државних лозова у Пожаревцу, на којој је донесена одлука, да се друштвени благајник Милан С. Јовановић, Рамчанин, тужи суду за самовласно одређивање себи плате из друштвене благајне, исцрпевши готовину у 5.600 динара. Из Пожаревца нам пишу: 24. ов. мес. у вече Милан Ђорђевић Курчија там., младић око своје 22 године, хтео је посетити Љубицу жену једног баштована, но када је лупао на врата, она га је питала: „Шта ћеш ти у ово доба код мене", и кад он није хтео одустати од лупања да му се врата отворе, онда она изађе и илатне га по глави кесером и приличну му повреду нанесе. Отац Миланов поднео је тужбу суду, и суд је ставио Љубицу у притвор. Говоре, да је Милан и раније више пута одлазио код Љубице, но сад јој на ум пало да га не пусти.

КРАЉЕВА ЖЕНИДБА роман Валтера Безанта IV. (НАСТАВАК) — Чини ми се, — рекох: — да нема ничег чудног у жељи двојице добро васпитана џентлмена да по» сведоче своје поштовање двема дамама, од којих су једној учинили услугу. Ја апсолутно не равумем, мистер Роберте, вашто сте се ви тако распалили и оптужујете их ва обману, за пиће? Зар није боље сваког човека сматрати као поштена и благородна, док се не докаже противно ? — Верујте ми, мис, да ви и ваша рођака не рааумете у томе ништа. Како можете внати у какво ћете друштво доспети? — Па читате ли бар „Кларису" — рече Изабела.

ИЗ ОРИСКОГ СВЕТА Српски народно-црквени сабор. ЈучејеуСр. Карловцима била прва седница српског народно - црквеног сабора. Др. Жарко Миладиновић поднео је извештај вериФикационог одбора. Против 48 посланика нема жалбе, па их треба оверити. Треба оверити и избор 16-торице посланика, против којих посгоје неумесне жалбе, а поништити избор деветорице посланика. У ствари избора једнога посланика да се нареди истрага. Вила је жива дебата да ли да се о извештају решава пре но што се сабор конституише, и решено је да се не решава. За тим се приступило избору часништва. За потиреседника је изабран др. Ђура Красојевић с 53 гласа, а противкандидат Евгеније Думча добио је 16 гласова (председник се не бира, јер је патријарх по праву председник). За секретаре су изабрани Мита Ђорђевић, др. Миливој Вабић, Михаило Соларић и Јован Форкапић. После овога било је призивање св. Духа, после чега је патријарх држао говор. При крају седнице дошао је краљевски комесар те прочитао своје саопштење. Т Е Л Е Г Р А ИР (од 30. маја) Зајечар. Решењем књажевачког ирвостепеног суда данас је у Књажевцу ухапшен за дело ФалсиФиката познати овдашњи „вештак" Алекса Илић. Јемство поведеног калауза Илије Јовановићаније вредело правда је задовољена. Јован СимиК трговац из Зајечара. Пожаревац. На данашњим изборима општинских часника победила споразумна листа Сла— Истина, мистер Ричардсон уме да поучава и опомиње женска срца. Али ја не !.-огу. Нанси, да причам а да на вашим устима не ивавовем осмех. у каквом се друштву можете наки. Знајте бар то. да такви кицоши живе у засебном свету, у који ми не можемо ући ни по какву цену. Хвала Богу ја и не желим да своју судбину мењам за њихов положај. Ми смо поштени трудбеници а они беспослени трутови; ми стварамо богаства а они их троше; ми одва јамо за црне дане а они расипају; ми се бринемо за сутрашњи дан а они ни о чем не мисле, јер внају да им је будућност обеабеђена; ми живимо ва будући живот а они ва садашњи; ми се (Уојимо Бога и вр шимо његове ваповеди а они раде као да није било никаквих заповеди; ми смо одани и стални у ево]'им осећајима а они непрестано обмањују и варају поверљиве женске.

ве Згивковића, која је добила 512 г л а с о в а. Либерална лисга добила 201 глас. Избор текао у највећем реду. Избор Славе Живковића за преседника и осталог часништва објављен и радосно примљен. Беч. Чешки клуб држао је јуче од 8 и по сах. у јутру до подне седницу, на којој је претресан закон о порезу на подвозне карте. Дошло је до жестоких супротности. Најзад су се сложили да се допусти дебата закона, али само под извесним новим условима, који до сад нису били стављани. Преседник др. Пацак извеотио је о тим условима министра преседника др. Кербера, који је изјавио да је апсолутно немогуће испунити те услове. У посланичким круговима говори се, да је чешки земаљски министар др. Режек, пошто није успео да младочехе задобије, у присуству др. Пацака нредао министру преседнику др. Керберу своју оставку. Беч. И ако се министар Режек већ опростио с многим посланицима, ипак се у парламентарним круговима верује да се његовом оставком хоће само да чини притисак на младочехе, те да се можда још створи могућност за расправу о порезу на подвозне карте. Отпочети еу нови преговори. Ме^у захтевима које су младочеси у том питању сгавили, налази се и захтев да се преко суме, коју је влада предложила. отпише још пет милијуна круна од пореза на земљиште. А министар преседник изјавио је да у то не може улазити. Држи се да ће младочеси одустати од тога захтева. Беч. Младочешки кругови миеле да ће министар Режек остати, јер цар неће уважити његову оставку. Министар иреседник до сада није цару поднео Режекову оставку. Кад би та госаода, која су на зло употребила вашу неопитност, дошла к мени, ја бих им рекао : одлазите са стидом ив овога дома врлине и побожности; оставите неоскрнавље не кћери невиности, које красе овај дом. Одлазите и покајте се 8а вашу злу намеру, или је иавршите у дру гом дому, који више одговара вашим недостојним циљевима. Уважите благородно негодовање једнога књижара, и ако се ви поносите ти тулом барона Ко зна кад би се довршио тај сјајни говор да у собу не утрча Моли, вичући из све силе: — Госпођо! Мис Нанси! Млгда су господа дошла. И доиста се на прагу појавише наши благородни витези и ми сви устадосмо — Гоепођо, — рече старији од њих. клањајући се најпре Изабели, а за тим мени: — били смо сло-

Париз. Преседник Лубе свечано је примио грчкога принца Николу. Берлин. Необични сукоб десио се овдашњем „Тајмсовом" доииснику Сандерсу с државним секретаром у минисгарству спол.них послова бароном РихтхоФеном. Приликом последњега саоареа код гроФа Позадовског Сандерс је ословио РихтхоФена, који му је, веле, одговорио: Нико вишо од вас није допринео да се отрује јавно мишљење, нарочито према Немачкој. Ја сам и вашем носланику често говорио да су, нрема утицају „Тајмса" у Енглеској и према одзиву који његове изјаве налазе у Немачкој, ваши тенденциозни отровни извештаји ирава несрећа за обе земље. Париз. Чисто радикални лисгови, као н. пр. „Рапел", изјављују своје потпуно задовољство поводом владине изјаве. „Птит Репиблик" и други социјалистички листови мисле, да изјави не достаје јачина и јасноћа, али ипак стављају у изглед своју потпору за реФорме на радничком пољу. „Фигаро" сматра изјаву као лоследицу компромиса међу члановима кабинета. Напредњачки и националистички листови налазе да је програм владин неодређен. „Оадрите" сматравлмдину шјаву као признање да је радикална странка банкрогирала. Лондон. У доњем дому је Ирац Мак Нели поднео питање, какве су одредбе углављене. те да послуже као основица веровању да ће британска влада одржати услове мира. Лорд ВалФур одговорио је да такве одредбе нису ни донете, нити су биле потребне. Поднета су неколика питања због хашнења посланика Линча. 0' Кели пита да ли ће влада и на Линча применити исте одредбе о предаји, које иримебодни доћи к вама да сазнамо, да ли се мис Нанси опоравила од ју черањег страха и непријатности — Хвала, — одговорих: — благодарећи вашој храбрости, сер... — Нанси, — прекиде ме Ивабела: — сасвим природно није сз осећала добро, али се брво стишала пошто је попила мало вишњевке. Ја похитах те јој преставих младиће и рекох: — Господо, то је моја сестра од тетке, мисгрис Стореј, удова Рувима Стореја, америчксг трговца у Тоуерск >ј улици. Они се по други пут дубоко поклонише — А ово је мистер Робер Стореј, — додадох. (Наставиће са)