Мале новине

до сада, (на чему нека вамје и овом приликом хвала!) ја имам на жалост и своју и вашу, горког искуства о многим људима и о пословима у општини београдској, која је наша општа кућа. Ичазват, ја Ку вам овом приликом рећи неколико искрених речи, јавно и отворено. Трећег Јуна ви имате да бирате часништво за општину београдску. Ваше је право а и Уужност вам налаже, да дођете у што већем броју и да бирате уираву за вашу општу кућу. Кога ћете ви бирати, то је ваша ствар. Нити сам вам се до сада наметао за кмета, нити вам се сад намећем. Али иекуство, које сам стекао као службеник општински, заповеда ми, да вам кажем да бежите далеко од оних, који се данас тако очајнички боре да заузму општинску власт, бацајући се срамно блатом на толике часне службенике општинске, на људе, који по својим силама, врше своје главоблне дужности приљежно и савесно, са доста слабом платом. Вежите, грађани, далеко од оних, који тако срамно клеветају своје знанце, своје личне пријатеље, своје суграђане,.... Вежите далеко од њих, јер кад они нас онако душмански мрцваре јавно ни криве ни дужне, будите уверени да ни вама не желе добра! Бежите од њих, јер је међу њима било и чиновника и одборника и кметова, и многи од њих није осгавио еветле трагове за собом... Бежите од њих далеко. они уносе забуну и заваду ме1>у вас. јер на други начин не могу да постигну своје грабљиве и властољубиве циљеве!... Бежите.... али да се обратим сад „самоеталним радикалима" београдским: КРАЉЕВА ЖЕНИДБА роман Валтера Безанта IV. (НАСТАВАК) Они га повдравише лаким наклоном главе, као да сам им преставила своју собарицу Мопи. Они су били у пређашњим мундирима, али су сабље оставили у предсобљу Седосмо сви и ја са ,Ј, признајем, са сграхом очекивала да ће Роберт иаговорити обећању Филипику. Али је он био веома збуњен и чисто се био укочио. Лице му се било изду жило, руке су висиле као какве крпе, нестало је било све његове одлучности. Он чак и не седе, но прошапута нешто Иаабели, дубоко се поклони џентлменима и пође вратима. Идући вратима спотаче се и мал не паде. Тако се стидно свр шила његова одбрана врлине не виности.

Оамостални београдски радикали! Ко је вама дао право да ви тако душмански нападате на дашање службенике општинске? Је ли вам то ираво дао данашњи Устав и закони који су потекли т њега? Ако вам је то право дао устав, покажите ми тај члан уегава ? Где живите, ви, бога вам 1 Живиге ли у уставној земљи Орбији или у арнаутлуку ?.... Знате ли да у једној земљи реда и поретка несме нико напасти на туђу част и спокојство 1 Знате ли да се нико несме прогласити за неваљалца и лопова докле га сви земаљски еудови не осуде ?... А ви близу пет сготина онштинских службеника, својих суграђана проглашујете јавно за „нераднике, лопове, шљам, олош, жбир ит.д. ит.д. и излажете пред јавним мњењем највећем бламажу? Где сте ви школе учили и где сте се тако жалосном моралу и слободи научили ? Знате ли да то морал строго забрањује ? Знате ли за то слобода забрањује ? Знате ли, ви. збиља, инстинске принципе слободе ? Ако не знате, иитајте ме, па ћете се ви, такви какви сге, имати чему поучити и запредастити? А за — сад вам кажем: да је слобода код васпитаних људи и истински слободоумних — врло ограничен појам! Ви јаучете данас и у скупштини и преко својих жалосних, неписмених, развраћених и клеветичких органа, како су вам мале политичке слободе?! Па и то „мало" слобода нашто ете ви употребили ? На то, да се срамно бацате блатом на све, који иеће с вама и у ваше честито друштво! Зар су вам зато требале политичке слободе? Знате ли ви да је то, што ви V. Пошто је мистер Отореј онако чудновато и неразумљиво отишао, млађи џентлмен окрете се Иаабели и рече: — Довволите ми, госпођо, да вам преставим свога брата, сер Ђорђа ле Бретона, а ја сам мистер Едуард ле-Бретон, ОФИцир краљевске флоте Верујте, увек пемо вам бити на услуаи. Сер Ђорђе се ћутке поклони и узе радознало разгледати собу, као да је пао у неко за њ необичне прилике. — Господо, — одговори Изабела с предусретљивим осмехом: — ве ома ми ласка ваша посет?, тим више што ми она даје могућност да вам благодарим на вашем јучерашњем витешком понашању према мојој еестри, Они изјавише да не заслужују никзкве похвале. па пошто је свр-

радите најцрња реакција и да ви целу земљу свесно или несвесно, нагло гурате у реакдију? Куд сте нагли ?... Срамота и грехота! Мале су вам слободе?! Како би било да је данашња „реакционарна" влада унела у овз „реакционарне" законе и оваку једну одредбу: „Оамосталним радикалима у Орбији у име мира, у имз цивилизације, васпи гања и јавног морала; у име правде и човечности: у име слободе и народне среће — дозвољено је да лажу, подваљују, клеветају, прете, бију и премлаћују и да никоме за то ништа не одговарају "'?... Да ли по вашим бистрим и слободоумним појмовима неби била најслободоумнија она влада, која би такве одредбе узаконила ? Јелте, да би ви тада за 24 еата створили да по Србији јури, мед и млеко, наполеони, дукаги и банке?... Али да се манем ироније и да вам онако јавно и смело кажем, да то што ви данас по Србији радите, није радикализам, већ деморализам, разврат последње врсте. (Истински је радикализам у мучном и часном раду, а не у клеветању својих ближњих и отимању око власти, положаја и богатства. Знајте и то, ако до сада нисте знали. Бежите, дакле, далеко од радикализма, кад нећете да служите његовим тешким али светлим приндипима!) * Пазите у каквом нам је положају отаџбина! Унутра нас даве тешке Финансиеке прилике и разне невоље, које смо доста и сами својом ненажњом створили.... А како стојимо с поља ??.. И ви зар немате данас пречег и паметнијег посла, него да се грабимо ко ће заузети шено с комплиментима, отпочесмо ошпги разговор. — Мој брат је поседник земаља, рече морнар: — и живи у селу, а ја непрестано лутам по морима. — Веома је пријатно бити поседник земвља — рече Изабела и о> крете се сер Ђорђу: — али доаво лите ми да упитам. где се налази ваше имање ? Он се збуни и порумене. — Ми имамо неколика имања, промуца он : — ноглавито у гроФовству Берве, али има,. и у другим местима У то доба сер Ђорђе био је у првом цвету мужанства: виеок добро сложен, широких плећа, одликовао се правилним цртама лица, румевим образима који су давали доказа о врло добром здрављу, добрим меким очима с одлучним црта ма уста и општим озбиљним изра зом, који је јасно говорио да осећа

општиаску управу, и то на тако недостоојан начин, уно-сећи забуну, завађајући и мрцварећи необавештен свет, који од вас није заслужио да се с њим тако титрате! А ако нам је баш толико стало и ако вас је ова политика југовина толико запалила, да не можете без борбе и јурије да живите. ено вам Арнаутлука, па се тамо сити најурите и намлатите, јер у Србији таква политика више није потребна — удаваКе је! Јесте ли ме разумели ?.... Тако вас данас поздравља ваш садашњи кмет, знанац и пријатељ. а иосле избора ако буде потребно, погледаћемо се још боље очи у очи. Београд. 30. маја 1902. г. К. Арсенијеви&.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Српеки нар.-црнвени сабор. У седници српског народноцрквеног сабора у Ср. Карловцима, која је држана 31. пр. м., усвојен је извештај вериФикационог одбора. Поништени су избори Стеве В. Поповића и д-ра Лазе Костића.

ТЕЛЕГРАМИ (од 31, маја) Арад. За румунског владику изабран Мангра. Берлин. По цариградским приватним вестима. м а р ш а л Фуад паша, који је прогнат у Дамаск, умро је тамо напрасно. Лондон. Прексиноћ је био банкет у част колонијалних чиновника. На банкету је Чемберлен држао говор, у ком је рекао да је заклл г чени мир часан за обе стране. Енглеска је постигла све за шта се борила. ПГго се тиче личних и приватних етвари ми смо према проивнику показали великодуш,1 »I.»!.»».I . И111.^1111. 1111И1.11.И1 .11 1ЦД1Ш; сву тежину одговорности. која лежи на њему. По његовој рођеној молби, морнара сам звала просто Едуардом. Све његове црте носиле су отиоак необичне живости; био је жив у речима, у покретима, у погледима; увек јје био весео и срећан. непрестано се шалио и смејао. Али, као и брат му, ионје добијао поносит, заповеднички изглед. По спољашности био је нижи и тањи од брата; његово одело, нарочито поморски мундир, било је проетије али му је за чудо лепо стојало. Шихов разговор за време прве посете био је далеко формалнији но доцније, Наше су нове пријате не веома интересовали квекери, с чијим се преетавницима никад нису сусретали, па кад су дознали да припадам њој, узеше садознало раепитивати о квекерским обичајима. (Насхавиће се)